Mladi borac

Србије говори

У што сам убеђена: омладина Шумадије, омладина Крагујевца, испуниће све оне задатке које нам поставља наш друг и маршал Тито, као и све оне задатке које пред нас ставља I Конгрес антифашистичке омладине Србије.

Београд тражи освету

У име омладине Београда говори другарица РАНКА БОЖОВИЋ, чланица Месног одборд Савеза антифашистичке омладине Србије. Још раније пре окупације омладина Београда борила се и дизала с нажне протесте против свију гадов а, плаћеиика и петокољонаша који су је спутавали, који јој нису дали живеги и који су хтели да од наше омладине ство-

ре фашисшчку омладину. Омладина Београда заједно са целокупном омладином Југославијц била је та која је 1941 године од првих дана окупације дигла се у снажну борбу и проливала своју крв no улицама Београда, по радионицама, по школама, по злогласној Главњачи, у логору на Бањици, да би допр.инела да се успе у овој светој борби. СећаМо се Још и данас наших храбрих другова, сећамо ■се још и данас Jiocnna i Шорла, члана СКОЈ-а друга Богдана Велашевића, мале петиаестогодишње Зорице Божовић и осталих нашшх другова којн су ■ досћојно са песмом на устнма ишли у

смрт, јер су знали за шта умиру, јер су з.нали да умиру за свој народ. Ми ћемо осветити наше другове. Ми ћемо гонити фашистичхе гадове Недића, Михајловића, Драрог Јовановића и Пећанца и све i остале и онога Бећаревића, па макар и до Берлина. Београд је слободан. Београд данас прославља величанствен празник. Слободарска омладмна иекад поробљене, а никад покорене Србије данас одушевљено кличе своме слободном граду, својој Народњо-осло&одилачкој војсци, своме великом вођи и другу маршалу Титу. Ми омљадина Београда поносни ano да смо дочекали тај даи. Знамо да су у тој порби пале многе жртве, али знамо да оне нису биле узалудне.

Херојски се борила Црна Трава

Ставра Стоимировић.

Омладина пиротсксг округа преживела је нарочито гешке дане за време Југославије. Тај храј је врло оскудан и економски сиромашан. Народ и његова омладин.а издржавали су се од своје мизерне зараде, коју су стицали на мучном и тешком печалбарском раду широм иаше земље. Омладина Пиротског краја р.адила Је дању и ноћу по Београду, узиђујући своју младост у београдске палате. Данас је омладина пирогског округа у редовима Народнои тободилачке војске. Та омладина је од првог дана устала против окупатора и издајника српског ларода. Једина партија која је остала верна своме народу, била је Комунистичка партија. С тога је псчела осветничка пушка младих синова Црне Т раве и Лужнице да ради још од првог дан.а. Наша омладина није остала само у пиротском округу, он а је отишла у све делове Србије, па је прелазила и на бугарску територију, где је заједно са бугарским партизанима водила борбу против бугарских зликов.аца ц фашиста. Наша омладина, кроз рад и кроз борбу створила је прву лужничку радну бригаду, која уједињава сву омладину н,а раду при подизању кућа које су срушили бугарски фашисти, и при поправци њорушених пруга и разорених друмова. Рад.на бриг.ада омладине дала је један батаљон НОВ-у. Сва омладина став.ила се на 'распољожење народно-ослободилачким одборим.а .и спремна је да се потпуно заложи у извршивању задатака које јој они постављају.

Омладина Србије иде путем првоборца

У име I пролетерске бригаде говорио је политички томесар друг Мирко Јовановић. „За три године рата омладина Србије у пролетерским јединицама показала је да она воли своје домове и мрзи окупаторе и издајнике и да ће мрзети и уништити издајн.ика Дражу М.ихајловића као И све остале наше издајнике. На крвавим бојиштима у Босни, Црној Гори и широм читаве Југославије борила се наша омлаДина са свим оним љубитељима праве слободе, чиме ,/е ударен најчвршћи темељ наше нове федеративне Југослав.ије. У тој зајед.ничкој борби омладина Србије је показала да она жели и да хоће да се бори све дотле док се наша Србија ,и читава наша Јурославија потпуно не ослободи фашизма. Данас у нашу војску ступају нови борци Србије. Ти нови борц.и показ.али су већ својим делима на Убу, у Ваљеву, Београду и у многим другим местима, ликвидирајући ц рушећи немачка и фашистичка утврђења, да омлад.и.на Србије иде путем којим 1 су пошли њени најбо-Iљи борци 1941 године.”

Код партизана нашла сам породицу

Из говор.а Још пре ступања у партизански одред морала сам размислити о својим личним стварима. У партизансшм одредима нашла са м све што сам оставила: и кућу w породицуЈ а нашда сам остварење идеала који су суштина живота сваког поштенор омладинца. Међу четницима имала сам могућности да их посматрам у њнховоЈ најбољој снази, управо у њиховој најмањој снави. Када су 1943 године били на власти у Србији, они ни једног момента нису учинили ништа за српски народ. И не само да нпсу ништа учњнили, него су чак народ мучили. Живот чешика развнјао се по кафанама и коцкарницама које су основали на терену. .. . Морамо да будемо чврсти. Морамо заборав.ити на себе. Морамо će потпуно слити са нашом заједницом. Морамо увек нмати пред собом наше заједничке циљеве. Морамо заборавит.ф и наше најблнже и морамо их извести пред суд да одтоварају за своја дела. Морамо имати пред очима само једно: Нашу борбу за остварење наших великих цнљева.

Гордане Михајловић.

Домовина нас зове

Милан Косановић.

Другови и другарнце, да вам је само доћи па псрледаги када другорц без ногу или без очију, рањени, лежу у кревет и разбварају: z — Ми лежемо у меку постељу, а како је сада нашим друговима у домошни, где с h:i лежу? И не само то, када седају за сто и једу пигају се: Да ли они у домовини имају шта да једу? Другови и другарице, њихова љубав према домовини се не може исказати. Њихова најмилија песма м оју су испевали у Италији то је: „Домовина, домовина зове нас..." Једом приликом кад је било речи за скупљање прилога за наше другове, један друг без обадве ноге дао је цело своје следовање са речима: Ја ћу сутра добиш друго, то ме следовање чека, а да лм ће моји друго-ви у домовини шта добити? Они немају чему да се надају, да отму од непријатеља, ако шта има.

Чачани нису ћутали

Из, говора Милосава Ђурића, секретара општинског одбора УСАОС-а у Чачку: Омладина Чачанског округа, пала у ропство непријатеља, није хтела покорно да ћути, није могла да трпи зулуме, прогањања, злочинства која су непријатељи и окупарори уз помоћ српских издајица чинили на/Ji народом, а у првом реду над нашом омладином. Она се сврстала и створила мали али неустрашиви и храбри чачански партизанскн одред. Т.ај одред иакб је имао npiOTHB себе неколико хиљада непријатеља, иако је био мали од свега 15 — 20, а највише 30 људи, није се страшио нити се дао уннштити. већ је кроз цеви свога оружја, кроз цеви неустрашивих бораца омладинаца, пркоско одговарао непријатељу. Какве је тешке борбе водио мали чач.ански; партизански одред, најбоље нам говоре борбе, најбоље нам говорге губицн, које је он претрпес ове три Тодине! Таква је само једна борба 1943 г. марта меоеца, у којој је од 25 Другова борац.а пало 14 партизана херојском смрћу. Пало је још много и много дичнмх синова наших, Радован Јовановић, Мица Вучетић и др.,

5 Q Р А -Ц

7