Mladi borac

ЗАСУЦИМО РУКАВЕ

Рад се од нужности, повижења и срамоте, попео данас у борби против фашизмл на лествице патрнотске, човечанске дужностн, он је дааас дело части н хероизма. У старој Југосдавији ми смо радили; требало нам је хлеба; требало нам је живети. Да не говоримо о томе, колико смо радили и како смо награђивани. Под фашизмом за време окупације наше земље, рад у немачким фабрикама, руднидима и предузећима која су радила за Нгмачку био је дело понижења, срамоте. Рад на њиви и у стаји које су пљачкзди окупатори, такође је био дело понижења, де,ло ропства. Такав рад значио је чекићима, лопатама, овим или оним, водити борбу против наших савезника, проТив братског Совјетског савеза, против нашмаалног, животног интереса нашег народа, његове Народно-ослободилачхе војске' и наше будућности. Једаом речју радити *под фашизмом sa н>ега, значило ie борити се прогив слободе. Недићвва „недионална служба” била је ропска служба. Раднти у „националној служби” звачило је бити укључен у Хнтлерову „тоталну мобилизацију”, помагати Хитidpa у борбн против наших савезника, ааачило ie помагати фалшргима у систеШгскшг пљач*лзн)у кашс Iемље. Рал v четничким „радаим четама” —уколико су н«гд’е постојале био je нсти као и у „иационалној службн”, био је кулук јаничарима кбљашнма, Рад као такав и sa такве циљезе престао је бити када је ослобођена од ваше војске ма која покра.шна наше земље, а нарочито данас када је скоро читава Југославија слободна. Сгвар се јк аз основе шроменида. Схватити ту дубоку, садржајну промену, њене задатке н последаце, значи бити патриота, свесни борац против фашизма, друштвено политички свестан омладинац. Данас радити значи борити се иротив фашизма, sa што брже уништење Хнтлерове Немачке. Да 6и што пре докстчали рат, мн морамо наше б-орце на фронту снабдети сз свим оним што фронт захтева: оружЈбм, храном, одело-мн обућом, саобраћејем итд. То захтева да наша земља постане заиста ратни логор. А ратни логор то је организација свих народних снага у служ-ба фронту. Ратни логор то злачи-веуморио, плански радити на подизању и оспособљавању наших фабркка, испуњење и прелажење одређеие норме производње, Ратви логор то значи обрадити сваку стопу наше земље, засејати на време, рзционалио гајитн гол>ске усеве, како бн наша војска, пострадали крајеви наше земље, наш народ, има.чи доволшо хлеба, меса и осталих 'Животних намирница, Ратни логор то згначи што брже обновити , оправити раарушене пруге, друмове, местове, оштећене вагоне и возила; градкти нове како би мотли што брже и боље сиабдевати фронт; оџивети привреду, пребацити »рану нашој браћи кбја гладују у Црној Гори, Босни и Далмацији. Данас. радити значи борити се прот тив издајника, смртног непријатеља слободе, четника Драже Михајлогића и остале пете колоне која данас војиички потучена, пркушзва на овај или онај начин да омета наше ратне напоре, што брже ослобођење и изградњу наше нове државе. У раду широко обухватити и активизирати нашу омладину, то значи практичио, на делу извојевати потпуну политичку победу народио-ослободалачког покрета над вепрнјатељима наших народа У радним јединицама за извршење задатка које поставља наша народаа власт, активизи-

рати, повући еву вашу омладину, втргнути од пасивности и онај део омладине ко.ш се још колеба, то значн на делу, практично остварити пуно јединство српске омладнне. Радити на изв-ршењу задатака које пред нас поставља фронт, значи боркти се, чекићем, лопатом, овим или оним, пуцати на непријатеља. Радиги то је дааас борити се за слободу, пуцати исто тако убо.гао, као са гранатама и минама. Али није само то, Стара Југославија и поред огромних природних богатстава била је заостала, сиромашна земља; народ је тешко живео. Индрустрија је била слаба, пољопривреда заостала, саобраћај, про-света, хигијена итд. неразв-ијени. Фашистички окупато,р уз помоћ домаћих изрода уаиштио је и оно што смо имали. Све мо-рамо градитк изнова. Ми хоћемо да наша нова домовина, демократска федератнвна Југославија буде богата, напредна, културна, срећна држава, Такву ј.ш хоће.мо, и можемо је изградити! Наш нзрод се борк не само за нацноналну слободу и независност, већ и за бољи, срећнији живот. А да би то остварили, морамо радити, ралити органнзовано, неуморно. Ликзидирајмо штетнм фразу « раду;, св-есрдно луихкатимо се посла, а' бичноТ, дкевног, који Свуда стоји пре.Л нама. Озбиљни задаци стоје п-ред нама: изградња индуст-рије, саобраћаја, школа, развијање пољоприв.реде, подизање болница, сеоских амбуланта, електричцих централа, сузбијање неписмености. пмтрење пр-освете, п-одизање попаљених и порушених села и градова итд. Објективно, постоје сви услови да све те, задатке извршимо. Будућност нашег народа, нас младих зависи од нашег рада. То значи ко во.чи своју домовкду, саој народ, он мора да ради, то значи ко хоће срећно да живи мора да све своје. снаге зало-жи за изгралњу наше нове државе, демократске федеративне Југгославије. Кстозремено са борбом на фронту против непријатеља, наши народи су неуморно ралити на изгралњи нове државе. Сем совјетоких нарола v историји нема сличних пркмера. Наш иарод, а нарочито наша омладина показала је пример ванредног радног хероизма. Историја ће на најлепшим страиииама забележити радни хероизам и пожотвовање личких и боса«ских радЈгах бригада. Није мањн хероизам показала, омладииа радних батаљона

vf чета Црне Траве којн су раднлк в одсе хране за војсху, од хфоизмз омладиноких батаљона IV или XIII бригаде. Ми смо у рад унели нов стил. А то је масовно, ударничко такмнчење. које радни хероизам н даје огромне резултате. Ударништво и такмичење мора it треба да се спроведе свуда н на сваком кесту, па и на најобичнијим дневним пофтовима. Не значи то, да само ако rpa|имо фа-бриху, треба да се такмичимо. Такмичимо се и кад чистимо улицу, cnpeма-мо дрва илн носимо воду. Мн ћемо имати, м,и морамо нмати не само у војсци Корчагине, већ и у позадкни у радним четама и бригадама, не само неколико, већ стотине, хиљаде, Наша омладнна ће нмати не само у војспи Панета Ђукића-Лимара, Лазовића-Живка, Драгољуба Петковића - Столита већ ће таквих јуиака имати у радним бригадама нз хиљаде, које ће народ поштовати н волетн као прве. Рад је даиас постао дгло хероизма, части. Тај карактер рада морамо схватити, истакнути и васпитавати се у том духу. То значи, требг сх-ватити рад за нзшу нову државу није Кулук, те зато га се треба прихватити олсшевљено, свесодио, гвесчи ts радимо sa своју слободу, sa H3:iiy будућнОСТ'. Наши борци на фрснту, згкљаде живлх и палих хероја, који дају све за слободу обавезују омладину у позадини, да се s, о«а исто тако заложи свим својим снагама, на другом пољу борбе, пољу рада. Наш p’an, то је данас дут слободи, демократској федеративној Југослааији, дуг младосги. Да б« се омладииа масовно активирала у раду мора се васпнтати у радиој дисциплини. Развити радну свест, данас значи васпитати се тако, да се свесрдно, ударнички, одушевљено прихватимо чекића, лопате, машине или плуга, исто тако као што развнјамо војничку свест код борца, да храбро јуриша, добро нишани и влада техником оружја. Али не сзмо празним фразама на конференцијама, -већ свакодаевним пословима. Лични пример у раду, дисциплинованост н организованост, то је основни метод и јелини правилни пут радиог васпитања. Бити ударник, то је најлепша и најчаснија легитимација, коју данас може' носити омладинац или омладинка наше земље. Засуцимо рукаве! Д. Ћ.

Лесновачка ошчцннв удајжкчкм ради на рашчишћаван>у улмцв свога града

14 ДЕЦЕМБАР

193$ годинв ознвчвеа почетак општ% борбе свих народа проткв фсшизма, оружаног империјализм#, 5 Ненародни режим Цветкови-к —Мачек спутао је наше народе, ударио no народу } жандармским бајонетима и пушкаме. i У часу када су мрачне снаге фаj шизма почеле да јуришаЈу на праву деj мократнју, режим Цветковик —Мачек хтео је да прада народе Југославије у руке фашистичкој немани. београд је тада дигао глас! 14 децембра млади радници, студенти, ђаци и сви напредни грађани дигли су са против угњетавањд. Народ је тражио хлеба и рада, народ је ! мир. Хнљаде млбдих грла кликнуло је: ‘ »Хокемо мир!«, хиљ-аде радника тра-1 жило је; »Хлеба н слободе!« Загрљенн, ношени братском љубављу, они су на Славијн прогворилм у име сви* народа Југослааијs, у имв сааког свеснсг и поштеr нот родољуба. Снажно и отворено осудилн -гу издају и н&сиље, Режим Цветковик Е —Мачзк је луцао на радни народ; палв су жрт&вс Просула се невина крв. Нена-1 родни режим, обавијен лажном дшлокра-1 тијом, локазао je cscje ужасно лнце, Лаж и мржња ударила је на наррд. 14 децембра радничка класа и омладинв ; су се отворено сударили са оружаном peакциј&м, 14 децембра радници џ студ&нтм Веоград-а пој&чал* су борбу за слО« баду u иезависчост na*iiHX наооде, за .бо» љи, срекњн-ји живот у миру и кулгури, Запсчела је борба организована од Ксн мунистичкб партије Југославије, борба ксн ' ја ke доцније да се претвори у сиажан, широки народно-ослободилачки покрет. 14 децембар значи уједињење свих слободарских снага, он je указво свима да једини спас лежи у немилосрдној борби против фашизма. Комунистичка партија Југосла&ије позвала је тада све слободарске снаге у борбу за слободу н мезависност наших народа. Нарсд js тра-жио своја права одгозорило му ce оружјем. Народ је тражио ослон на Совјетскн савез - одговорено му је приступањем Југославнје Тројном пакту. Народ је жудео за слободом • добио је пооштрен закон о заштити државе, натерак je у концентрационе логоре. Југославија је чула глас слободарског Бвограда. Пале жртве су откриле лаж »демок.ратског« режима Цветковик —Мачек. Невине жртве подигле су и ујединиле борбеии дух слободољубивих снага наших народа. Широм целв Југославијв није било грађаннна, сељака, радника, коме нијв била јасна огромна опасност, ужасни терор корупционашке, петоколрнашкв владе Цввтковик—Мачек. Свако j© знао да je оптша дужност оборити ненародни злочнначки режим. 14 децембар био je глас опоменв свима онима. који нису знали шта спрел\а н на чему ради изда|ничка влада, ои је указивао нв пут истинв и правде,- на пут јединства у борби за националну слободу наше Земље. То је исти онај пут којим су пошли народи Југослааијв под Комунистичке партијв одмах пссле срамне шесто априлске капитулације, а који налаже безобзирну борбу против окупатора и домаких издај-ника. Народ се одлучно одвојио од владв, осудио њену издају. Народ је устао против владе. Жртве 14 децембра дигле су високо борбену заставу народа за једи-н-ство и братство за одбра.ну независности наше земље. Народи Југославије повели су Народно-ослободилачку борбу. Кроз три и по године извојевано је братство борбвних снага, изграђено је дело које су под вођствсхм Комунистичке партије Југославијв стварали сви наши народи, изграђена је демократска федеративна Југославија, Данас, лет година посла 14 децембра, дана слаов и части наше борбе, снаге су наше велике. Заједничка борба и братска љубав повезала нас је нерскидннм братством. Народи Југославије изграђују данас државу, државу националне рааноправности и ОЈ.ободе.

емрт ФАШИЗМУ - СЛОБОДД НАРОДУI SSatc. - Ж -tSŽ. <ТSГГ’ Д7Р' JjMfegggP*. £јШјМ јшШ JMr" Тo** Ш' Jfijl . ЈШШ&шл. .-**s&&% шш Шш

ОРГАЖ SтЈЕДИЊЕНОГ5 т ЈЕДИЊЕНОГ С АlBl2 3 А АНГЖФАЖЖСТЖЧКЕ ОМIАДIНЕ СРБИЈЕ

Број 14

18 ДЕЦЕМБАР 1944

ГОД. I