Mladi borac
УЧЕШЋЕ ПОМОРАЦА У РАДУ НА ОБНОВИ НАШЕ ЗЕМЉЕ
Наши храбри поморци којн су се за теклн далеко од нашнх водз на дан 6 априла 1941 године, после капитулације Југославнје сматрали су као природну потребу да помогну савезницима у ратним напорима против фашизма: да превозе ратни материјал н храну с једног континента на други. Знамо ла је тај њихов рад на бродовима бно скопчан са велнким опасностимд, јер су у то време немачке подморнице свуда вребале, наваљивал£ н многе од њих потопиле. Заједно са бродовима нестало је наших храбоих помораца да се в-ише никада не врате у своју/ домовину. Они су јасно виделн победу која је захтевала жртве. У тим тешким данима, у пркос издаје коју је владао у југословенским емигрантским к-оуговима, они нису изгубнли здравн смисао ствари. Они су јасно ооетили да ле правн пут, пут борбе наших народа. У тим тешким данима наши поморци изјаснлн су се за Народно-ослободилачку војCKV. Данас, када треба помоћи земљи наших народа, која је у току трогодишње борбе опљачкана, ПопаЂена и порушена, када треба помоћи ла се добнје што више одела и хране, наша омладина прелњачи н на том путу. Такмнчењем посала појединих бродова стављене cv зн"тне суме на расположење Националном комитету поеко војне мисије v Лондону. Данас ie први дан како је наш пароброд „Србин” развио барјак и плови под народно-ослободилачком заставом. Наши поморци се уче да читају, уpehv.iv зидне новине н једва чека.ју лан када ће моћи бродовимз пуним хране и одела пристати у луке и помоћи напгим народима.
МЛАДИ РАТНИЦИ У БОРБИ ЗА ОТАЏБИНУ
Московска „Правдз” од 4 новембра ове годкие доноси чланак под горњим насловом, у коме се између осталога каже следеће: У октобру 1943 год. у писму Комсомолаца и омлалине Совјетсков Савеза упућеном другу Стаљину, млади ратници Црвене Армије су се заклињали да неће обрукати част Совјетског оружја. „Неуморно повишавајући ниво рзтничке умешности, упорно савлаћујући руковање повереном нам техничком опремом, свакодневно учвршћујући дисциплину, пнсали су они, ми ћемо се борити са непрнјатељем не штедећн ни' снагу ни живот“. Верни задатој речи, комсомолци и омладнна Црвене Армије, под руководсвом политоргана и партиских организација, часно испуњавају заклетву коју. су дали Врховном Главнокомандујућем. О томе најбоље говоре бројеви: Према преко 100.000 младих боргца, који су за првих шест иесеци прошле године награђени орденом и медаљама СССР-а, иећу онима који су бнли удостојеин назива Xepoja Совјетског Савеза било је преко пет стотина чланова лењинско-стаљинског комсомола. За шест месеци ове године, по још непотпуним подацима, преко 250.000 м.падих ратника одликовано је државним одликовањима орденима и медаљама СССР-а. Од почетка рата за отацбину до првог септембра 1944 год., од 5 470 бораца, који су доби.ти назив Хероја Совјетског Савеза, 2978 cv чланови и кандидати партије и преко 1500 комсомолци. У пеоиоду летњих офанзивних бојева на I Белоруском фронту, поеко 21000 комсомолаца ie одликовано државним наградзма. За три месепа офанзивних бојева на 111 Белоруском фронту преко 20.000 чланова ВЛКСМ су добили одликовања. У извесним јединипама бро.ј одликованих комсомолаца је достигао осамдесет проиената. Смелост н упорност у постизању одрећеног циља представљају закон живота Комсомолаца у војсци. Извршујући наредбе Врховног Главнокомандујућег, Маршала Совјетског Савеза, друга Стаљина. комсомолци Црвене Армије неуморно, из да«а у дан, усавпшавају своју војничку ммешност. Комсомолске' организапи.је помажу партиским организацијама и команзирима и у спровођењу политичког образовања људства и у делу формирања сваког војника и стручњака у својој врсти оружја.
Чињеница да су десетине хиљада мла* дих бораца, постављених бораца постављене на командне дужности, јасно сгедочи о царству њихове ратничке умешно сти. Од укупног броја свих комсомолаца у Црвеној Армији готово тридесет процензта сачињавају подофицирскн кадар, Многе хиљаде младих бораца, који су лошти на фронт као редовн, стекли cv богато борбено искуство, добили офииирска знања и сада с успехо-м командују мзњим и чак и већим јединицама. Нису ретки елучајев« да млади борци, не само подофицири, него чак и редови, храбро преузимају команду у случајев-и-ма када командант бива избачен из строја, Тако се у свима борбеним јединнцама, стрељачким, артилериским, тенковскнм, ваздухопловним и коњичким, боре млади ратници, часно испуњавајући заклетву коју су дали вољеноме воћи.
АПЕЛ ЦЕНТРАЛНЕ ОМЛАДИНСКЕ КОМИСИЈЕ У СОФИЈИ
СофиЈа, 11 децембра Централна омладинска комиоија позиаа . омладинска комиснја упутила ла бутарска фа(sа „ е мајке и сестр6 кO . je алел у коме каже: »Петнаестог новембра одржан Је у Бео- ' е мог У и желе да п Р име С *Р OТ У дец * граду Први конгрес антифашистичкв омла- братских југословенских ниародв да ce дине Србије. На оввј конгрес позванв је пријаве Централној омладинској комиснји и наш * ОМЛBДЧНS. Ми.смо се овом позиву и тимв испуне CBO jy хуману дужност. одазвали, а мши делегати се нису само упознали са омладином, Бугарска омладин.с! Ми се обра Камо и в су и виде. варварска разара-ња и вама с апелом да узмете и-ницијативу за жртве које је херојски југословенски прикупљање одеКе и хране за братске народ у борби са теутонским хордама, југословенске народе. Ми знамо да наш На хиљаде деце остало је без мајки. народ нема много ствари, пошто су га Наша делегација, познајуКи братско о- опљачкали немачки фашисти, ми знамо сеКање нашег народа, позвала је 10.000 да морамо да се брмнемо и за нашу најугословенске деце да проведу зиму код родну 'војску, али ипак сваки од нас монас, уаерена да -Ке их наше мајке утопли- же понешто да одвоји и за нашу браКу ти и и тиме докаже своЈе братско осе Кање.«
Јагодински пионири
Првог децембра о. г. почело је велико такмичење за помоћ пострадалим крајевима наше домовиие. Пио-нири Јагодине сазвзли су своју конференоију где су говорили о свом учешћу у том великом такмичењу. Затим су говорили. о зверствима шваба и кољаша у њиховом крају и о-томе како ће če сутра расподелити по гра,ду и са-купљати приелоге за пострадале крајеве Ј2-годишња Иванка-Буиа Младеновић говорила je како су чегнипи заклали њену мажу. ~Они су упали Једне ноћи v стан, извели мзму. ми смо одмзх чули врисак а затим кркљање. Брзо смо улетели v собу, а тамо је лежала на поду сва v крви моја мајка. Четника нигде није било отишли cv. Пали смо на под и викали. ати. она нас је само Још јелном погледала и издахнулз J'e' . Сузе cv почеле да гуше девојчипу. али се брзо приббилз. „Али другови. ми нећемв само птакати. ми рашу M3 : kv осветити"
Неколико тренутача мства тишина сви ч.:едзју немо у Иванку, а очи су нм влажне. Знају о.ни врло доооо ко су кољаши и увек су се њих плашнли. И они наши најмлађи ће те наше крајеве помоћи. они he дзвати и ;:<уг.љати прилоге за нашу драгу браћу. За два дана они су скупили 9.114 дикара.
Београдски пионири вредно раде
Крушевачки пионири
Beh дуго времена .пионири у Крушевцу рале врло иарљиво. Отпочели су такмнчење сз скупљањем празних калемова, које шаљу фабрицк кониа. Самоинииијатнвно су сакупили добровољан п : лот у новцу ол 12.000 динзра и предалн гг. ' т.К-у. Нису дозволи.ти да шле-мови и празне зуре леже по олуцима, већ су ито скупљали за фабрику мунииије. Сем тога ,шг>нири учествују на многим манифестацијама. Данас им ie најомиљенн.ји посао дз раст\рају омладинске листове. Свуда по улицама нуде „Омладину" и „Младог 6орпа“. Лиие им се смеши кала кажу; „Купите и „Пионира", то је наш лист. лист наЈмлаћих".
ПИОНИРИ ХВАТАЈУ КОЉАШЕ
Пре неколико дана један дражиновац бежећи из своје разбнЈене једикипе, наиће у село ГаЈтан. Склонио се у шуму где наићу депа са стоком и примете бегунпа. Деца су га олмгх осумњичила и потаЈно обавестила најближег олрника. Знају иаши пионнри ред, знају они »е треба да се обрате за такве случајеве. И одборник. свестан сво]е дужности, оде с њнма и наће дражиновиа. вешто га испита и утврдн ла је заиста дражиновац и да се депа нису преварила. Но ка-ко ее ова,l дражиновац мплашио, одборннк га увери у то, да ,ie нстомишљеннк и да је село Гајтзн дражиновско. Кад се овај ослободио га одвеле своjol кући н нахрани. Хотећи тобоже да му гтокаже пут, куда треба ла иде и гле ла се саскрива, одведе га претседннковој кмћи, где га разоружају и вежу. При саслушању доавали cv ла се зпве Божилар Симоновић, ла ,le био v чети Макса „словенпа’’, коЈи ,1е пз Лескпвпа олвео 80 људи у лражинпвпе. Он Је Јога обавестип o”бпрнттке да l’e погштуо озлоглашине „брздил” Зотовић, чему су се они сви обредовалп. Дражпгппац Је спповеден даље и предат војнпм властима. Ето тако изћледају пиоштри па делу.
МИШ, ШВАБА И ПИОНИРИ
У јвдномв - селу Ннсмо знали ми Крио ce је Шваба Be'K недеље три. Мислио је јадник Да Ке да се скрије, Ал га приметно Одред милиције. »Гле из оне шупв Крај од чизме вириа Потрчаше тамо Мали пионкри. А Шваба се тада Уплвшио врло И потрча брзо Он у мишје брло.
Али глв мишиКа Клко хрчабро стоји, Швапског вгренадира« -( он ce нв боји. »Куд Кеш Швабо« вели, »Зар у мишју рупу Хеј прому+.ни мало Твоју главу тупу.« »Ал молим Т0 дружв«, Тако ИЉаба моли, »Пусти M0 да спасем Мдкар жквот голиис
»У склонЈ4ште моје Пуститн тв не+.у He бих да покваркм Пионирску сре^у.« »СеКаш ли ce Швабо Ти скорих времена Кад не хте да знедеш За мишја им ен-а,« »Затро си ми ето, Породицу целу Кад су гладни пришли Подметнутом Јелу.« Тад се Шваба тржв, Праедати се хтеде, Одједном претрну И на земљу седе.
Пионкри беху Н* вратиме стали И њима приступи Овај мишић мали. »Првдајвм ти Швабу Друже командиру, Пази на н>ег добро Драги пиониру.« И натраг се мирно Он у рупу врати, Па се старог послл Он поново лати.
Пожарелац
8
МЛАПИ ROPAU
6po'l 14