Mladi borac

КОНФЕРЕНЦИЈЕ И МИТИНЗИ

После I Конгреса аитифашистичке омладипе Србије, као његов одјек, одржане су конференције и митинзи, широм целе Србије. Делегати са I Конгреса упознали су своје другове са током I Конгреса, са говорима, са садржином реферћта, поздравима, одликовањима, призпањима омладипи за њепе велике, до сада постигнуте успехе и задацима које је Конгрес пред њу поставио. V AttM&UU i e 30 повембра одржан митинг, иа коме је jfeдегат са Конгреса дао реферат:,,] Конгрес и наши задади после Конгреса”. Омладина је обавештена о задацима, које је пред њу Конгрес поставио и о такмичењу, које је војвођанска омладина поставнла сопској. V da&Uihu ,/е 9 и 10 децембра одр-1 ' жана окружна конференцнја УСАОС-а. После свечаног дела прочитани су реферати: „Омладина нашвг народа у борби против окупатора и наших издајника” и „Задаци УСАОС-а после I Конгреса”. Омладина је упознаra са одлукама Конгреса и задацима постављеннм пред њу. После подне одржан је концрат за делегате и грађанство. 1ј ђшхњи Је 26 новембра одржан ми' тинг, на коме су изложене садрнсине реферата са 1 KoHrfieca, оппсан његов ток, и на коме је омладина обавештена о задацима, које је / Конгрес пред ЊУ поставио. Саопштење о такмичењу с Војводином прихваћено је са радошћу. tj fIuMUČU /е 3 децембра одржан ми" " тннг. Преко 2.000 присутних омладинаца из целог округа са пажњом су саслушали говоре делегата са Конгреса и са одушевљењем су примили конгресне одлуке и задатке постављене омладпни. V ftcMtebu /е, па окружној конфе* ренцији одржаној 3 децембра, омладина са одушевљењеи прихватила одлуке / Конгреса и заветовала се да ће их спроводити у живот. Омла'дииа је изразила своју спремност да, за коначно ослобођење и изградњу Југославије, заложи све своје снаге. На конфереицнји /е донета одлука да се сав народ актцвизира у помоћ пострадалим крајевима. У НЕГОТИНУ. БОГАТИЋУ, АЛЕКСАНДРОВЦУ и на УБУ одржане су такође конференције, на којима /е омладина упозната са / Конгресом и постављепим задацима. У свим 'местима су одлуке Конгреса прихваћене са одушевљењем и свуда је омладипа изражавала жарку решеност да ће дати све ол себе, да се те одлуке и пред њу постављеии задаци спроведу у дело.

Кроз Црну Гору

»Одмор десвт минута«. Колона се з»уст»ва.». Пушив се лагано сЛндагУ са рамена и 6..’еди, уморни људи СбдаЈу на камење. Сиве, веУ, похабана војничке тррбв стаВљамо испрад себе. Јутрос ce журило, roвађина није баш добро кувана, али to не мари. Иепод наших ногу ломи се зелена Пива, а мало внше хучи из оштрих стена врело и капи као бисер отскачу на заласку сунца. Људи су физички исцрлљвни н умор.ни; дуга зима, напори и жестоке борбв. Па ипа«, то не смвта да буду расположени и весвли. ЧуТурицв су пуне воде КреКемо. Клисуром Пивв пролама се она народна: »Подигла се ужичка нахијА«. Треба што пре стиКи у помођ нашој браКи у Црној Грри. Журимо. Из малих, почађалих и сламом покри• рних куКица излазв насмијана девојке, жена и дјеца. Пратв нЛс погледима све док последн.и борац нв исчезнв узаном стазом. У ЦрноЈ Горм нарочито омпадмиа |е добро ортанизована. У сввком селу постоје разне омладинеке организација, у њмма учвствује валики броЈ дЈввоЈака. Рад* он* неуморно за народну војску. Неке су no болнмцама, нежа ллвту чарапа, цемперв за во}ску, а велики број н»их је и на положају. За доручак смо овоra дама дРбили уз месо и иешто Хлвба. Хлеб су msС«д* омладии** Mi села ц мз љубави и оданости на-

шој борби уткснупв ид хлеб сшлбол* иагиа борбв, h«lu борбени поздрдв »Смрт фашизму слобода народу!4 Иза нас je остао засвок. Прошли смо кроз ову древну варошицу са сивим дрвеним куКама и широким улицама и сада дуга колона вијуга се преко Језера и губи у овој равници. Кроз вечерњи сутон разлежв се песма овога кра]а »Ајезв-језеро, моја постојбино«. Сиви масив Сињајевине све нам се више приближава, Фронт није далеко. Све се Јасније чујв митраљеска и минобацачка ватра. Заједно са Талијанима иетници су пошли прено Снњајевине. Становништво се евакуише. Ка људим« се види хладнокрвност и одлучност. Из њих проговара гњев, жеља за осветом а вјера у побједу н® скида се са њмхових усана. Један стари Црногорац, док му унука пришива петокраку на његову црвену црногорску капу, чисти своју пушку и издаје послвдње наређење својој породици; »Ја вечерас одлазим на положај, ако видите да наши одступају стоку и храну дајтв војсци, Са собом понесмте само најпотребније и повлачитв ce.« Његова стаокца то прима без поговора. »Поздрави децу ако будеш са њима рекла }е при поласку и додала нека с« добро борв.« На коти 2254 - Ћирова ne+snna, крстаре наше патролв и као кил стоји наш осматрач. Добри До је камен иг» Дурмитору. Преко њега води прилаз Пиви у крЈој су смештене наше болницв, Непријатељ се овуда не смв пробити. He штедимо ни труда ни напора по киши и лапаанци лежимо читав длн и ноК на голим стенама. На лвђима ce нзносо по чнтава три сата др-

за да би се негде, у какво] пе?.ини или за м*по огријали. Са мало меса без хлеба, слабо обучв-ни* онурвни .непоколебљиво бранимо приступ. Дајемо :ве од себе. Ипак једне ноКи, по густоЈ магли и нвфемену, непријатељ се провукао кроз наше положаЈв, По густој магл-и, по мало познатом терону тешко се сналазимо. Веза истурених многобројних заседа са ■лавнином скоро је номогуКа. Борба се води у грутама од по неколико борвца али свуда. Многе су сцв«е дирљиве. Један омладинац у безизлазном положву испаљује последњи метак на непријатеље и, да не 5и жив пао у руке, скаче са врха огромне стене у noнор. Други се убија својим последњим метком. Под гтенама Дурмитора тече крв најбољих синоав за дб-sро и српског и црногорског народа. Морамо се позуКи? ПовуКи се, напустити Добри Дол, отворити врс»га Пиве, пустити четнике да касапе и кољу на-ше ботвонике и рањенике?! Не, то не сме бити! Наши ра<»еници се морају заштитити. Наши пали другови зоjy на освету. Врата Пиве се морају затворити.« Ура другови!« Наш противјуриш је страховит ]ер ка нашим зањеницима пут води само преко нас мртвих. Не oce“lамо више замор од дуге борбе, ни глад, ни зи-му. Другови рањеници, ми Кемо затворити прилаз Непријатељ се колеба. Непријатељ бежи. Врата су загворена.. Не стрепите другови рањекици, од четничке каме. »Без предаха«. [Лнст 11 пролетерскв бригаде

Мипадин, ti чета 111 батализ«

Поводом уређивања »ЗИДНИХ НОВИНА«

При уређењу ждшх нсвкна греба увек имата у ви-ду две ствари. Прво, да зидие новине -треба да буду тако обрађене да могу да заинтересују омладкнце и дривуку њихову пажњу. и друго, да чнтава омладша из оргализације која издаје зидне новине (омладинског дома, фабрике, нтд.) активно сарађује V њииа. Да би се првн задатак постигао. да б« зидне новине биле занимљиве и привлачне, т.реба да чланци буду просто и лако писан«. Исто тако треба избегавати опширно писање. Заплетени, ксипликоеани и дугачки чланци замарају и ретко be ко издржати да нх прочита до краја. Важно је код зидних новина илустровање, Илустрације подвлаче главну идеју чланка и чине зидне новние много вривлачнијнм. Илустровање текстова доприноси разбнјању монотоније која је најчешђе недостатак зидних новина. Постнззње другог задатка сарадње свих чланова заједнице која издаје зидне новине у њихозом изграђивању необично Је важно, јер у случају његовог неиспуњавања, зидне новине промзша.ју намену. Оие се разлккују од остале штзмпе баш по томе што пружају могуђност широком круту људн да може у њима да пише, док су штзмпане новине везаие неким разлозима —• редовног нзлажења, стручног з«ања и сл. да буду састављене од ограннченог круга људн. Нема никаквог разлога да број сараднкка у зидлим новинама буде ограниче«, а напротнв, нма много разлога да сараднички круг буде широк и иногоброја«. У погледу садржаЈа, у погледу тем£, иоја ce у зидним новинама обрађује, треба да то будс актуелна тема. Треба да се пише о питањима чиЈј се решавање у тим момеантима намеђе. Зидне новине су срество пропаганде; оне треба да популаришу аадатке који се пред омладину постављају, треба да објасне њихов значај, конкрета« начаст њиховог решавања, Ових дана, например, ооред задатка омладине да ради под паролом „Сви на фронт све sa фронт“, која је ттургеа све до завршетка рата, поред рада на подизању прив,реде и сао-брађаја, веома важал задатак ie помоК пострадалкм крајевима. Преко зндних новина треба упознати омладину с тешким приликамз под којима се сзд налазе наша браћа пострадала од окупатора у овоце рату у Босни, Херцеговини, Црној Горн, Далмацији, Хрватској, Словенији; треба истаћи з«ачаЈ њИхове борбе у најтежнм временима, треба позвати омладинце за ударничкн рад у пиљу враћања нашег дута њима. Треба објашњавати да је та помоћ нашој браћи допринос СрбиЈе фронту н учвршћавање јединства н братства наших нароаа. Кроз омладинске зцдне новнпе треба да се осећа пажња коју омладина поклања том задатку. Кроз њнх треба да се види како омлад.ина нзвршује своја обећања аата на I Конгресу, кз«о се иеђусобно такмичи. какве резултате показује; треба да се п-шпе о успрсима прикупљања, да се похваљују н истнчу оиладштци који су се нЗрочито нстзкли. Као што се из горњег принера види, актуелно ггитање, „паролу дана“, сараднитш знлних иовина налазе у омладинској штампи „Омладини" и „Младом Борцу“, затим у дневној шташти, у „БОрби” и „Политнцн”. Њнхов је задатак да ra преко своЈих зидних новкна још више популарншу, а затнм да својим писањем, похвалама, изношењем добрнх резултата, потстичу омлапину на још бољи рад. Не треба се устручавати од тога да једно hcTO питање, један исти задатак буде са више страна осветљен, обрађен од више лица. То ј< чак сфепоручљдаво, нарочито ако се ради о задатку већег значаја. Рад на зидним новииама у иногом потледу користи онима који се њиме баве. Кад треба нешто о нечему написати онда се то питање много саеесније проучи, те је тако сарађивање у зидним асвинама потстрек да се омладина више удубљује у омладинска питања и задатке. Најзад то је орва проба за оне омладинце који мисле да се посвете раду на штампи и пропаганди. Органиаација која издаје лобро уређене зидне новине не само да је извршила задата« организовања једне важне гране политичкокултурне активности, него је у извесном погледу достигла стање коме омладинске организациЈе треба да теже, а то је, да се активност' организације састоји из низа актввностн поједииих њених чланова.

Гони их, друже!

Гони их друже, удри пемдн клету, Док снага тих звери не буде скрхана! Гони их, гони, земљу нашу свету Чисти од руља бездушних тирана. Погледај: свуда, човек, дрво, камен Осветом зове и к теби се баца, Па зато нека осветнички пламен Сагори мрско племе злочинаца. Што тако Дрина тече црна, сама? Мутан је Дунав и Сава злослутна То народ наш јадан сад плови ријекама, То поклане људе носи Вода мутна. Чујеш ли деце побијене врисад И ропац јама, јаук мучилишта? Чујеш ли задње крике, зуба стисак С вјешала и с многобројних губилишта? Погледај, земљу тама притиснула То горе села, свуд згаришта стоје. Онамо, гдје се некад пјесма чула, Смрт је сад свила црно гнездо своје. Гони их, друже, брже, јаче гони! Нек ти не позна миШца умор крти. Нек пјесма твоја убојна ти звони, Нека смрт нађе ствараоце смрти. Гони их, к’о што црвени војници Прогоне кугу са обала Дона, И чисте земљу, док их прате клицв И жарка љубав безброј милиона. Гони их, друже, борче, 'јаче гони, Док сила тирапа не буде скрхана. То од тебе траже пали милиони, То од тебе Ћражи крв из иаших рава* Тек кад сјутра прођу ти тутњи крвн&в И плодови златни са грана се сваде, У прикрајак Пушку осветну остави Да подигнеш своје куђе попададе А сада их гони, ударај, не жади — 1 Нек. од врашког рода не остане трага. То од тебе траже милиони пали, То од тебе тражи домовина драгш

п. п. (Без предаха) (Лист II пролетерске бриггада?

МЛАДИБОР А Ц