Mladi borac

ЗА НОВУ 1945 ГОДИНУ

Поглвд са npsra новв 1945 године откриee нвм ширв м јасннјв видикв нвшв буду+ности. Из свести да изграђујемо нашу звмљу и судбину наших народв извнру hobs c»»re, помсфу којих можвмо смело да по+>емо у сусрет великим задацнма н двлу којв остварујемо. У осврту на прошлу годину налазимо )ош виша потврду за исправан рад на добрнз нашв замље и наших народа за исправну политику борбв за народно ослобођењв, како |у je 1941 годинв поставио н спроводио руководиоц наше држава и народне борба, маршад Југославијв друг Тито. Главна карактвристикв у прошлој години, који нам да(у за право и свдржв у себи условв за наш даљи развитак, су еледа^в; 1. Иаша Народно-ослободилвчка војвк« израсла je, кроз сталнв борбв са невријатвљам м сталним р»зви(ан>ам својих формациЈа, у рвгуларну народну армију и јаку војннчку силу. Повезана у дејству једииствдном командом свог Врховног • комаиданта. са вввиким ратнмм искугтвом, ®млв )e опособнв и могла, пооед ооврацн)в на ггојединим саиторима бојишта, да изводм крупнв операциЈв, коЈв су још вишв иствкла њвну улогу и значај у скпопу савазничкв стратвгијв, Врховни штаб нвшв во|скв, уз гвниЈално маршала Тита, развијањвм етојстввног нвчинв ратовања и својстввне такти-кв, могао je на врвмв увидетм војничкв плаиовв и намера немачкв команде и у манвварском м тактичком погледу успешнр одолвти свим нападима удружених непријатвљских немачких, четничких и у/ сташких војних јединица, наносити им ударе и задобијати побадв. ВоЈничким и бројчаним |ачањем наше Народно-ослободИлачкв воЈскв повезана су појвдина наша опвративна подручЈа у злједничко дејство. Порвд војничких опвративних зоиа појединих звмаљских Главних штабова, наша звмља, у другој половини. прошлв годинв, претвара се у Јвдинстввни фронт са операција крупних оперативних група. Народно-ослободилачка војска са крилним секторима операција своЈих оперативних група утиче ка борбу ослободилачких покрета у суседним поробљаНим земљама, јвча их поМаже, м везује савезнички Западни фронт са фронтом Црвене армије. У прошлбЈ roдини Народно-ослободилачка војска постала је снага слособна и да одоли немачким офанзивама и да, по замисли друга Тита лредузме таквв операциЈе као што je напад за ослобођење Србијв и затварање свих праваца за излазан немачких трупа из Југославијв и Грчке. У ирвој години јединицв наше војскв у зајвдници са јединицамв војска Отвчествено фронтовске Бугарска придружују се снагама Црвене армнје у њеном продору за Немачку. 2, у току прошле година наша нова државна организација, створена на II Заседању АВНОЈ-а, доказала Је своју животну способност И израсла у истински демократску, нову суверену народну државу, федеративиу Југослзвију, вољену од свих својих народа и признату од пријатвља и

нвпри|атеп>а, То двло, саздвио нв nemaма, на-порима, жртммв наших народа и херојској крви нвших бораца, произашло нз рушења старог државног поретка, кроз народно-ослободилачки рат за победу над фашизмом и реакцијом, сопствено је двло борбе наших народа и зато тако драго и снажно. Окупатор н народни непрнјатвл>и ликовали су када су Немцн, на месец дзна noсле II заседања АВНОЈ-а у почвтку јакуара прошле године, потислн нашв јединнцв и заузвли Јајцв. Онн су мислнлн н тврдили да је то иаш слом и слом наше државне заједнице. Они ннсу моглн да схвате да је она sefc бнла стеорена и да је неразорива. Онн инсу моглн да схватв дп она постоји у срцу н мислима сваког учвсника народно-ослободилачкв борбе и покрета, Д« псстојн у сваком м<?*ту, у сваком селу и граду и да j© И Заседањв АВНОЈ-а само потврдило оно што је било стварност и што су иаши иероди кроз заједнмчку бсрбу и у свом заједничком животу у тој оорби остварили. Само је тако било дт наш државни организлм, а поред сталних покоета, борби и премештањз нашнх највнших државннх органа из места у место, стапно јача, рззв» Ј ;а cq и кроз федерлнв веha поједнниж федервлних Јединица преузима CBO зише у своје рукв свим народним и. држзвчим пословима. Данас наша државча за;вднмцв, демократска федеративиа Југославија претставља држзву са ко;ом се к«о таквом рачуна и у совезничким и у другнм зеА^љама 3. Наша народно-ос/гободилачка власт функционише у целој земљи. Почев од народно-ослободилачких одбора по селима, преко среских и окружннх народно

ослободнлачких одборв м скулштииа до Антифашистичких скупштина појединих земаљ-а и Нагционалног комитвта ослобођења Југоспввијв државни аларат руководи свом организацијом цвлокупног народног и државног живота. Нема нн једн® гране рада нити делатностн у којој ce нв осеКа организовани утнцај нашв народнв власти. Питања пстреба фронта и позадине, питања приаред«ог, социјалног и културног значаја постали су брига и звдвтак народких власти, Наше властн уживају пуну подршку народннх маса. Ииицнјатива и одушевљењв свих слојева становништва су велика подршка н важнн чинилац у изградњи наше државностн, нашвг државног организма н иародног живота. Наше омладинска. женскв и другв Аруштввнв opr аиизац-ијв такмкчв С® у акчиаиости и раду и у народној вла^ти. Народно-ослободилачки фронт уједињује својом органнзацијом најшнре масе народа у мобнлизацији за одбрану тековина нашв борбе н за нзградњу наше државе. 4. Политика братства, јединства н равиоправнрстн нашнх иарода све више чвршКујв и јача наше снлге. Све тешкоЈче и опасности савладали смо снази јединства н братства свих народа Југославије. Окупатор и народни непријатегцн нису могли никаквим срвтствима рззбити то братство и Јединство у борби за наше Обезбеђење нашо независности н будуКности наше земље можемо нзвршитн једино братством, једииством н нашнх иарода Наши непријатегви воебају данас сваки наш покрет, сваки наш пропуст, недосатак и грешку да разбију наше јединство Наша је дужност да га свим силама бранимо и баш на њему, на пигању јединства разот-

ириввмо и разбијамо и у будукв от»ор««а м прикриевнв нелријатвља народа. 5, Наши односи са суседним народмма развијали су ce на основи солидарности, сарадњв и помо>\и у борби против заједничког непријатеља. Наша народно-оспободилачка борба била ie и остаје примвр за поробљвнв народе. Наша звмља |e у борби против немачког окупатора помагала свима ослободилачкнм покретима н« Балкану. Наша политика братства међу народима и у борби за »взависност и поштовањв слободе учинила је да је наша звмља постала привлачна снага у окупљању хитлеровских противника. Маршал Тито ie 5 октобра 1944 година потписао са владом бугарског Отечвстзвног фронта споразум о војној сарадњи наше Народно-ослободилачке војске и бугарске војске за борбу протнв заједничког нвпријатеља немачког окупатора. Данас ее упоредо са нашим јединицама боре албанска и бугарска нлродно-ослободилачка војска и помажу нам у истеривању окупатора из нашв земље н његовом уништавању, 6. Војнкчкв сиаге м спРсобности Н«> мачке слабе из дана у дан. Снаге антихитлеровске коалиције су све јаче. „При крају 1944 године Црвзна армиia и армије наших савезника заузеле су полазне положаје за коначну офанзиву против животних ц uapa Немачке. Под снажним ударцима совјетске војске нзбачени су из борбе сви Хитлеровн европски савезкици и окренули своје оружје против Немаца. Непријатељ ie најурен еа територије Совјетског савеза. Сада прад Црвеном армијом стоји последња завршна мисија: „Заједно са војском наших Савезни. ка завршити уништење немачких фашиста и дотући фашистичку звер у њено| сопственој јазбинн и HaTat,H заставу победе над Берлином" (Стаљин) (Цитат из московске „Правде" од 2 јануара 1945 годнне.) Догађаји у прошлој години путоказ су з» њихово даље развијање. Можемо са сигурнооФу рачунати на нове резултате наш® борбе и нашег рада. Ми немамо довољно искуства у руковођењу државним послоаима и у решавању у праксн питања народног живота. Ми нмамо доста недостатака у нашој организацији и нашем раду. Рат је опустошио нашу ззмљу н разорио многа. нар Одна добра, уништио многа богатства и многе животе. Али није могао уништити снагу наших народа и вољу да победимо и савладамо све тешко+lв. Ми се учимо и морамо се савесно учити како кемо најбоље организовати народне масе за даљу борбу ради окончања рата и за успешно решавање сеих пнтања која проистичу из велике дужностн стварања наше нове државне заједнице у интересу и на добро наших иарода. Није далеко време потпуног ослобођења наше земље, када Iтемо моћи приступитн планском повезивању и организацији целокупне државне делатности, појачати још више убојну способност ваше војске, изградњу наше државне управе, нашег животе и живота наше земље. У Hoeoi 1945 годнни морамо првгнутм још |аче на посао, да она заиста буде ноta по капорима и резултатима нашега рада.

ПИШЕ ГЕНЕРАЛ • ЛАЈТНАНТ

Сретен Жујовић-Црни

Мујвзиновић: У логору

смрт ♦AШиг.’■ ,

Број 16 5 ЈАНУАР 1945 ГОД. II

ОРГАП УЈЕДИЊЕНОГ САВЕЗА АПТПФЛШИСТИЧ К Е ОМIАДИНЕ СРБИЈЕ

ЦЕНЛ 20— ДМИЈ-А.