Mladi borac

Фaшистичка Немачка без иједног савезника

ЦРНА ГОРА ОСЛОБОЂЕНА Немачке. трупе које су се ндлззиле на територији Црне Горе, пошто су претрпеле огромне г\ onrfte у. људству. пошто су изгубиле скоро сву моторизацнју којом су располагалс, изгладнеле и деморалисане, протеране су из Црне Горе. Наше и албанске јединице разбиле су Немие у долини Таре, ослободиле Колашин и Матешево и нзбнле на Мојковац. Напредовањем Црвене армнје кроз Мађарску, развучене немачке у нашој земљи угрожене су сти пресеиања преосталнх саоарапаЈних за позлачење са Балкана. 0 след продора Црвене армије нз запад од Блатног Језера, постзје опасно држати и даље фронт v Срему који ооезоеђуЈе повлачење немачких снага из Херцеговине. Санџака и Босне, долином реке Босне. Немци су принуђени ла убрзају ceoje измицање нз Југославнје. Наша војскз спречава извођење немачког плана, уништава знатнв непријатељске снаге и наноси му велике губитке, Једина преостала коммннкација за повлачење Немаиа из централних делова наше земље долина g otHe све чешће ie изложена нападима и разаоањнма. На сектору Бијељина —Брчко, непријатељ трпи велике губитке у жестоким борбама које су се тамо распламсате. У Лици ,ie оглобођена Кореница. Напали Немаца и уеташа из Карловапа и Загреба према Писаровини одбијени су. Немци cv ппедузимали безуспешне нападе на ослобођеној територи]п Ставонгпе и Штајерске. У СлавониЈИ јединипе Наролно-ослободилачке војске које оперишу v позадини сремског Фронта непрекидно успешио нападају 7 немзчки саоораћај. У tokv протеклих седам лана на сремском фронту ни.lе било значајнијих промена. БУДИМПЕШТА ЈЕ ОПКОЉЕНА У садашњем развоју ситуацнје на фронтовима издвајају се два логађаја од првораз-редног значаја: опкољазање byдимлеште и настављање офанзиве Црвене армије на јужном делу источног фронта, и фон Рундштетова офанзива на западу. Пробијањем јако утврћене и з.з одбран\ погодие линије између Б.татног Језера и језера Белснце и опкољавањем Вудимпеште, трупе маршала Толбухина нзвојевале су многоструко значајну победу. Озом победом створени су услови за озбиљно .утрожавање Рајха са југоистока. Одбрана*Будимпеште била ie врло важан фактор успешног спречавзња продора совјетских трупа у Аустрију те су јој Немии због тога придавалн велики зиачај. Њеним падом отклања се опасност бочног угрожавања трупа Црвене армнје које надиру У Чехословачку. Одржање Б*димпеште и линије која од ње преко Блатног Језера води до Драве била ie услов стзби.тности Фронта у Срему. i36or пробијања те линије прети велика опасност немачкнм трушама које се налазе у Југославији да буду заобилажењем Блатног Језера, дефинитпвно отсечене. Поред знача!а који пад Будимпеште оставља на војном. значајне су и последице које он оставља на привредлом и политичком плану. Губитком Будимпеште Немци губе велики лео Мађарске ратне индустрије јер је околина мађа-рске престонице једна од областн у којој ie Мађарска ратна индустрија највише концентрисана. Пооед тога, немачка индустрија' на југоистоку, у Чехословачкој. АустријгГ, Шлезији, тако значајна за Немачку због угрожавања рајкске долнне и честих ваздушних напал.а на кндустријv у западној и ср‘едњој Немачкој. налази се. пред непосредном опасношћу. На политичхом плану, пздом Будимпеште. отваоају се боље могућности мађарским ачтифашистима да активизирају мађарски народ за борбу против хитлеровске Немачке. С дпуге .стране. хитлеро-вска пропагаида губи могућност да н даље лоаи Немце v илузи.ш да још увек имају еззезнике. Пад Будимпеште значиће исттадање последњег сатетита. А до њега ће доћи ускоро Повена армија је предво!ита немачко-мађарске снаге v области Булимпеште. севернч групаиију већ ie ликвилирала а v самом граду заузеле већ много блокова кућа. НЕМАЧКА ОФАНЗМВА НА ЗАПАЛУ УСПОРЕНА После брзих почетних успехз немачка офанзива v Белгиди ,ie успорена. Чим ie време које ie v почетним данима било неповољно за развијање ваздушних операција постало повољније, масе савезничких авиона (једног дана учествовало је 30.000 авијзтичара и 7.000 апарата) извршиле су жестоке нападе на

немачке трупе и линије довоза, Предузети СУ снјјкнн противнапади у бокове немачког кадна. Напзд који изводе јединние америчке Ш армије против јужног блока немачке избочине достигао ie замах офанзиве. Многа места cv повраћена, а простор који су Немци задобили смањен ,ie. Опасност ннје прошпа. али је чињеннца да Немци ло сада нису заузелн ншедан важан град док, међутнм, сзвезничке противмере постају све снажније. Пролепшавање впемсна омогућиће надмоћном савезничном ваздухоп.товству да појрча своју лелатност што ће свакако утицати на исход бнтке. Фон Руилштетова офанзива, која • ie имала за циљ да разбнје савезничке офанзивне припреме за поолор у рајнску долину и на тај начин олгоди савезнички ударац v cpue немачке кндустрије, имала је у том погледу извесиих успеха, али с друге стране крије у себи велике о-пасности које могу бити по Немце од катастрофалних послелица. Клинови које ie фон Рмндштет забио у савезничке положаје били би од користи ако бн бнло у могућности наставити са офанзивним onepauniaма све до поетваоања тих почетних vcпеха у победе ве.ћег значаја. Али ннје вероватно да би Немци. који cv претрпелн огромне губитке у љулству и мате.ријалу у досалашњем раззоју овога рата, билн у стању да издоже дуже времеиа v офанзнвн која, с обзиром на снагу противниха, тражи огоомне резерве о-бученог људства и материјала. КОМИТЕТ НАЦИОНАЛНОГ ОС.ПОБОЂЕЊА У ЉУБЉИНУ ПРЕТВОРИО СЕ У ПРИВРЕМЕНУ ВЛАПУ ПОЉСКЕ РЕПУБЛИКЕ Пољска емигра-нтска влада због свога провокаторског и оеакцконарнот става постаје све изолованија н код ПољалЗ који живе у Конгрес наОодно-осЈободилачког одбора Пол.ске у Француској који претставља 400.000 Пољаха из Францус.ке. позлрзвно ,ie Пољски комитет народног остпбоћења као јединог правог претставника пољског карола, док ,ie реакционарни став пољске емигрантске владе, који је. протнв-ан интересима пољског народа, једнодушно осудио. У Сједнњ.еннм Америчким Државама. Пољска лига, на својој годишњој скупштнни, донела је резолуцију у којој се Комитет у Лублину признаје као j'eдини претсхавник властн у Пољској. У колико пољска емигрантска влада све очнгледније показује свој' реакиионарни, проф|ашистички карактер, утолико pacie опозиција Пољака у иностранству према њој. „Опсервер" указује на ту чињениuy коистатујући да и онде где су Квапински, Арцишевски, Березовски н други покушавали да учврсте свол положај, у Лондону и на Блиском Истоку, емигрантска влада губн подршку за своју политику. Док тако пољска емигрантска влада постаје сбе изолованнја, Пољски комитет националног ослобођења. због свог де\;ократског карактера, због остварења које је до сала постигао (зграрна реформа), стиче све већи углед у земљи и иностранству. С тим у вези значајна је чињеница да де Фралшуска република извршила рззмену дипломатских претставнпка сз Пољским комитетом националног ослобођења у Лублину. Пољски народ из свих делова ослобођене Полмгке свс је чешће тражио да се Комитет националног ослобођења

претвори у привремену владу. Изражавајући расположење пољског народа, Пољско национално веће, врховно законодавно тело, на седнкци од 30 децембра усвојило је захтеве делегације конгреса земљорадника и радничких синдиката да пољски национални ко-митет преузме функцнју привремене владе. Донета одлука је од историског знача.ја. Створени су предусловн за остварен>е потпуног јединства пољског народа, МАЂАРСКА ВЛАДА ОБЈАВИЛА ЈЕ РАТ НЕМАЧЦОЈ Привремота мађарока влада, иопуњатај-у-ћи жеље мдђарског народа изражине преко Пародне сжупштине Маађрска, објавила је рат хитлеровској Немачкој, Привремена напион-алта влада Мађарске прегсл-авља коалицпју сввх демократшиЈ (транпка. страпке малих пооелникл, сољалке странке, ооцпјлл-демокраотт.е слранке и комунппгпчке парлије У њој се нал.ур и утледии претставншси мађарских влјних кр;.това, бпвши ч.ланови Парламента и пагтијс н н иени јавчи ралниии и научнпци. Нову мађарску владу поздрагит: cv Мпђари v икостпанстгу. а спгозничка штампа глелд на њу сл видннм симпатијамп, Њепп ооновпи залади су да нзврши мобплпзаипЈу свп-х онага мађарског нлрлда аа борбу против омр-зпутог нематког зав-ојевача и ла закључж npnirapje o-i Сов.јетоким Савезом н другпм еавезничким земљами. Демократска реоргалнзапија зрмљр п arpvprra рефорога којом бп се отТ-Топплгг остлпи Феуда.тпог уређеља су за.дапл нове влзав у уну-трашњој ползшши. НЕУСПЕХ КОЧФЕРЕНЦИЈЕ У АТИНИ Знача,рга. чшњетптца у ралвоју догађаја у Гп-љ пј ip ПOЛIГ | П""С.З к ' ; и CV СЧГ;-е ЕЛАС-а зл-ла тр ЗерБаоовшм баттдама које су држале вепћ лоо Бпира. Зервагове бенлс претопеле су вр.то ве ппке губитке гсгатрл гр ja је Шсрва-с. пзг\'бпо полрвпиу rrtoinj отага и прнморане су да се повуку на острво К.рф. Тнме је отклоњена велнгкн ггрепрека јелинству грчтог наро.та. ЕЛАС оа.д држи у овојнм рукалга чптаво коггно Грчзов ооим лелова Атттне и Пггро,,ta. У наотажку борбд за Атшту и Пиреј британоке снаге и .једтгнице грчке владе нису успеле v својнм покушајима да овлада ју важгаијим тачка.ма у граду. На.ронито зггачајан догађај у ралвоју ситуапије у Грчкој прететавља долазак гј. Черчила и Идпа у Аттгу п сазиваље конф|ерен-цп.је прететавнпка грчког по.тптпчкот миш.љења. На конlререпдијп није постпгнут уопех пошто су непријатељп је-динства грчког нарола. пошто су пргтставниии ЕАМ-а изнели своје преддоте, напусгн.ти салу. Предлпзи БАМ-а су били да ЕАМ буде заотупљен у влади са 40°о до 50%, да Г0 ралоружа П.такпнсжа бригада п jeдинице пздајника Ралпса као н је.тинддв које је Папзндреу мобилисао у току борбе, n да сг почетком фебруара одржн плебисцит по питаљу монархије а почетком апрпла пзборп за устаљотвсрну скупштину. Једино пптање по коме је постппута сагласност је уопостава регенотва као битал предуазлов решаваља осталих проблема.

Из Срема: Колоне нашмх војнмка крећу у прве борбене редове

На фронт!

Донас се бију паследње битке за ослобођење наше домовине. Србија ;q скоро сва слсбодна. Нема Гестапоа, љотикеваца и четничких кама. За то имамо да захвалимо нашој НОЗ и братској Црвеној армији. За то имамо да захвалимо нашој браћи Хрватима, Босанцима, Црногорцима, Војвођанима и др. 3q to имамо да захвалимо и хиљадама палих хероја за нашу слободу. Али то није довољно, то није све. У Србији не горе села, не стрељају Гестаповци, не кољу пијани четкици. Али за то горв села у Црној Гори, Босни, Хрватској, Славонији, Словеначкој, свакодневно се стрељају стотине људи, жена, деце у неослобођеним крајбвима. Треба ослободити целу Југославију, да би Србија била истински слободна. Треба марширати на Немачку, да више никад не доживимо 1941 годину. Спроводи се мобилизација. Наш народ, наша омладина јуначки се понела. lOгромна вевина способних је у војсци. Али поред те свести и патриотизма, кога на делу показује огромна веКина наше омладине, се овде-онде, иззесни по;единци, кукавице и забушанти, који нису достојни оае слободе, ко л а је крвљу стечена. Они - хоКе да се извуку из војске. Они се служе методама досто;ним њих: лзжкма, разним спекулацијама и Они никако не могу или неКе да схвате, да наша војна и народна демократска власт нема никакве везе са старом« тр/лом и корумпираном Југославијом, Напротив, наша ноза кародна власт такве покушаје у корену уништава. Протекцији је дошао крај за увек. Режими бивше Југослазије васпитавали су народ за интерес личних профита у духу протекције и Данас, треба одлучно ударити по томе. Нашим омладинсккм оргбниза-цијама дужност је да у томе помажу нашу народну власт и то: немилосрдно сузбијати сваки # протекционизам у самим омладинским организа-цијама и васпитавати омладкну у духу новог односа појединца према властима и држази. На том послу и на том односу провераза се свест и кзрактер као и ода.чосг интересима народа, сваког појединца. Чињеницз је, да је то преваспитавања код омладине много лакше него код стари јих, стога на омладинским организацијама лежи зад-атак да то озбиљно схвате и приступе отклањању те по нашу борбу, штетне појаве Код извесних појединаца варошке интелигенције, кружи спекулантски, закамуфлиран, кукавички став: »Па, зашто да ја идем у војску кад могу ја као инжењер, лекар, чиновник, песни.ч, музичар, студент, сво или оно, више да користим у позадини. Наша земља нема довољно интелектуалаца, па' их зато треба по сваку цену сачузати.« А сзи ти забушанти Heise једно да схвате: да данас наука, музика, поезија, или сликарство, као и све остале професије, немају нити могу имати друге дужности и важнијег задатка ного нелосредно /чествовати или помоћи народно-ослободилачки рат. Свв друге функције пред озим задатко,*л падају. Сви ти спекуланти треба озо да знају: да без победе нзд фашизмом нема ни праве науке, ни -уметности, нити икаквог културног живота за наш народ. Наша народна аласт поставља сваког појединца на оно место где може највише користити интересу нарадно-ослободилачке борбе и изградњи наше нове државе. Дужкост је омладинских организације да овај принцип поштују да се он на делу оствари, као и да омладину васпитају у духу ратних задатака, Херојски ce држв сргкке мајкв и очеви. Има хиљаде примера где роднтељи шаљу синове и K'Kepn у војску, среКни што Ке бити војници у армији друга Тита. Али, ипак, нађу се појединци који плачљиво наричу: »Он ]e млад, он је још детв, нежан је, њега само имам, итд.« Такзкм ставом родитељи су непријатељи и свом народу и свом детет/. Дужност је омладинских организација да тумачеКи херојско држање оних мајки које су дале својв синове и своје кКери народној слободи, убеђују такве малодушне, као и да омладину васпитазају да сваки син и кКер наше зел\ље, припада данас прво свом нроду и слободи, а тек п сле тога и кроз то својим родитељима. Једно треба знати: да Ке у демократској, федеративној Југославији, у нашем новом, слободном животу, сваки појединац ове земље, вредети и ценити се онолико колико ]е дао за ствар народног ослобо^ења. Зато све што је способно у војску, wa фронт! Борба ннје Још зааршанв!

Страна 2

МЛАДИ БОРАЦ

Број 16