Mladi borac

II КОНГРЕС АНТИФАШИСТИЧКЕ ОМЛАДИНЕ МАКЕДОНИЈЕ

бедмог јанугрз у слободној престоннци јуначке Македоније Скоп.ђу започео je рал II Конгрес. Ова.ј вслики празник македонске омладине, веН првог дзна почео је снажним манифестацијама бр,.тства и дедпнства са осталим наролима Југославпје. Прострзни булевари н велики трг ча нсторискод обали Вардарз оилн су препунн олушевл>ене омладине и народа, који je давао одушке сво.јс.ч љубави за Тита, НОВ јединство и братство и ззјсдничку борбу. Дуге. MKoroMf поворхе започеле су овај велики празннк Свечано окнћене улице. светлост хи.ђздс разнобојних сијалица у ноћи, транспаренти и заставе, које су скоро сакривате змдове кућа. давали су целом граду свечан изглед. „Само' Тита ннкога другог " ватвао ce та.тас громких г.тасова. пре.тазно кровове града и ловккив’ао оннмз, који гтраве рззне махинааије ca МакедониЈом, да је она сатто Тнтовз. „Заједко са осталим народимз Југоставије на Бс рли., 1 ’ грмео је оркан масе после го-вора, коти је одржао на тогу друг Миле Неоричић, члан Цо УСАОЈ-а. а који је рекао да делегати из Србије долазе бсз жандзрма. како се по старо.ј држави практиковало, долазе да пруже братску РУку, да зајелно nohv' на Берлнн. „Живела братскз Србнјз!" ~На Бертин са браћом Србима!" био j'e достојзн отговор одушевљене омлзлине Македони.је. Пред хи.љалу делсгата из војске и позаднне. совјетске, бугарске, гр-гке, албанске, српске. хрватске и осталнх народа Југоставије, као и де.сегата из јеге.јске, пиринске и мзкедонске емиграцшс у Бугарској. почсо j’e !! Конгрес са радом. Свечано ~Xe.i Слозени!" бкло је увод У рад. Претседник НОМС-а, ж;уг Kdcto Црвендоски отво-рио је Коигрес. Он је

взмеђу осташг рекаос Jia овом взшрж Коагресу треба да се види ааша неизмераа љубав и оданост према иашем друiy, мзршаду Титу, треба да се покаже да ће омладтша Македоније, заједно са осталом братскои омладином све дати за народно-ослободилачку борбу до потпуног уништеша фадписта и њихових помагзча. Наш Коагрес треба • да покаже, да су раскриикане и разбијене све намере фашиста и њихових слугу да разједине македонску омладину o# брзтске ошладине осталих земаља, Ми хоћемо да покажемо пред лицем наше ,јyrословенcse и целе светске омладине, да занзс посгоји само једна домовина, а то је велика и моћна демокралхжа, федеративм Јурославија". Буртш шжлици првкидали су говориива У писму које јс послао првоборац македоаске мисти и слободе Дмитар Блахоа, потпредседник АВИОЈ-а и цретседник ЈНОФ-а Македоније пнше; ~У гиГ.ЈНТСКОД борби. која траје три и по noдиве и која се још продужава, црво месго заузима омладина. Није нуишо да указујем на херојске подвите наше омладине, аа хиљаде наших другова који показаше пример неустрашивбсти и недостижног хероизма пред непрнјатељем било на бојном пољу, било у гтозадигш. За имена омладинаца Маре Јосифовске, Bepe Трајковске, Ванче Прке, комзнданта бригаде Цветане Магдалене, Христијана Карпоше и стотине других народних јулзка ,пс зна само македонски тта.род пего и сви нзроди Јутославије. Полвизи тих хероја служе за пример свима, који се боре за народиа права“. Друг Методи ј Андонов Чевто. npei седник президијума АСНОМ-а, рекао ДТо цј>ви пут у истсфшјц мжедоаскд д-.

младина се уздигла, ујединила н пошла са омладином осталих југословенских народз ппд воћством другз Тита v борбу против крвавог фашизмз. На тај начи« стекао је македонски народ право на глободан и равноправан нзцнонални живот. Дело нацноналие с.тободе, које је започело ra огромним жртвзма Још 1903 голкне Нлии-дгискнм устзнком, заврши■то се 194-4 године са скупим жртвамз, коie је лала македонска ом.тадина. На тај начин се. ударио темељ федепа.тној макелокскпј држави у федсративио-демократcko.i Југославији. Постав.Ђене задатке на бојнои пољу македоиска омладина је нспунила но с тнм слобода још није осигурана. Да би се осигура.тз стечена с.тобода треоа продужнти борбу заједно са ом.тадино.м других народа Југослави.је - до потпгног остобоћења нзше домовине и до центра фашизма Германије". X име ЦККП Македоније п ворио је секретзр Лззо Кулишевски, „Поздрављзм вас у име оне партије. којз .ie ујединита македокски нарол без обзига на по.тнтичке и верске раз-тике, учврстила теиеље Јединства слободне Мзкедоније у федеративној Југославији, у које су узидани животи најбољих’ члаиовз: Opue Николове. Кузмана, Страио Мирче. Борка, Цвелзна и стотине. других“. „Овзј Конгрес значајан је, не само залтарод и омталнну Македоније, ов прелази гранкие Мзкедоније, прелази зато што су на њеиу претставници целокупне балканске омтадине,’ н баш овде. у Македонији, која ,ie увек била презмет сваће међу балканским народима, показали да је. МакеДонијз постзла спона братства и јединства међу балканскпм иародима. У име совјетске омлздине говорио је друг Тарасов, „Ми са великом трдошћу и великом љубављу гледзмо на взшу бор-

6у, борву сиоббдолубивЈтх пврплз Јутославије. Ви сте б®љи фрви коЈи позедосте народно-ослободилачки рат. Ми се г-ордимо ваоиш успесима. јер зиамо да су вашн успеси н ааши успеат. Савјетска омиадинв и народ знајјт да .ie ваш фронт био и наш фронт. Цео со-вјетски иарод и омладим зизју да су- _ одбраии паше дивне тарестонице, за заштиту Москве, мнопо допринели млади, храбри борци из ЈутоставиЈе. Кад видотто споменитте из 1941 године ми к-зжемо да ,te то медаља за одбраиу Москве“. Устајањем, пље.скањези и унплптимо. ко.ги cv трајали неколиео мштута, делегзти су дали одушке сврјо.ј љубави према Upß№oi арт*ији и братском русвсо-м H-aipoay. Ређзли су се говори и поздравн делегата бугарске, грчке и албанске омладине. Појаву Зате Стоиловић, која је поздравила Коигрес у име омладлне Србије, омллдина је бурно поздрзвила („Братство, једивство! Живела српска омлздииаЈ“ одјектгеато ie сзлом'l. „Данас слободна Србиј.а сз великин усхкћењем и љубављу поздравља своју жтву сестру слободну Мвхедонију. а xepoiско покољење слоболољубивОг српског народа, дели сада.Са вама, гвпг-ом браћом и друговима из борбе, вашу радост и ваит поиос иа овом величавствеиом Конгресу. Дааас схмлади.на .Македогтије иоже дз очекује пуну братоку псмоћ в подрпгку од омладине Србије, зато што нова Србија нема ничег зајелничког са угњетатчтгиа македоисжог и свог с.опст-веног народз, са великосрпском хегемопистнчксни рс.акцијом. Данзс српскн варод и српска омладвна знају да без слободие Мзкедоније и осталих земаља нема ни слобоане Србије. рс-т требз да буде свеон-а н згакедонока Јш js з» ј&вввв

иут н н-ачи« да наше јединстао остаие вечтго“. У нме хрвзгске омладиле говорио fe Иваа Но-вичић, v име словеначке Габријсл Гашпарић. а v им« црнотораге Стана Томашевић. Свечаин део Конгреса завршен је уз опромне манифест зцкје н поворке, које су се до касно v иоћ кретале улпцама Скопља, кличуФн Титу и демокр-атској федеративној ЈутославиЈи. Ленка Секулоска дала је рефсрзт „О-младина кроз народно-ослободилачку 6ороу“, у којем ,је изнела нсторијат народно-ослооодилачке борбе у Аlа;кедо.ннј« н улогу херојства омладкне у њој. Палим жртва.ма одате. су достојне почастн, а живн хероји билн су предмет овзција. Ацз Шопов дзо је реферат „Македонска омладина у слободнсј, демократској, фед.еративно.ј Југославнји '. Ои се. у свом реферату осврнЈ-о иа задатке, који cro.ie нред, омла.д-ипом, на њен уде-о у sорби и изградњи нове државс, на улогу омладине као носноца братства и јЧдинствз југослоеенских иарода. Љиљзна Чадевска поаваша је омаадину да будно пази иа народне непријатеље. soia ша' аа там да поремете дабре

односе и да иаруше братстао и јстнаство. Кроз све диокусн је и говоре. у којима су узамали учешћа борцн македонскжс брагада и дивизиуа. ударници из позалнне. организато.ри борбе н омладина из свих крајева Макелоније. провсјавала ie љубав за стечену слободу. решеност за последљи иапор да се издржи у бор(ж ло крзја и жеља да се живи v братству н јединству са свим-а народпма Југославнје. Барцн I мзкедоиске брнгаде, опро бани Јуиаци миогих битака, коЈн су за стечеие зас.туте добили конгресну заставу, заветовалн су се да he још снаисније, сложно са осталом браћом ггродужити до Берлшна, до легла фашистичке звери и тамо ie заједннчкнм снагама дотући. У Ј ларници Тиквсша, Кададара, Битоља и осталих краЈева обећали су да ће устострјстити напоре да се ла пожзћ воЈсци н пострадзлим крајеЕима. На:великом друму кретале су се коло« ке македонских бригада, на чијем се челу вихорила застзва, велика. првена са жутб онвименом звездом н натшн со« да ie то дар Конгреса I македписко«! брнгадн. Весело се вихорнла на поветаоцу, звада v новс иобеде и показивзла пут на Берлин измо су се и крстали храđoa бо bskl *' "

М. Чаагадовнћ

Куптурко-пренГЕ-сгта ррути УС АОС-а ка ириредб& 8 жм»р®еа

II КОНГРЕС ОМЛАДИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ ВЕЛИКА CРАМОТА БOPБE И РАДА

■V слободном и истооиском граду Цетињу јуначка ом.пздина Црнс Гире и Боке одржала је свој II онгоес 15 децемора 1944 гоЛјгс. 1050 дг птзта, изабраних од претставникз омлалнне ло темеља попаљених црногорских села. порушених градова, омладине, која гола и боса. гладнз. даноноћнр ради и бори се, од омладнне јуначких и славних udhoгооских оригада, сакупило сг па величанствену скупштину да извртии славље младог поколеша .Горског Вијенцз. да нзврши смотру своје гснераиије. да он осигурали правз. стечена v тешкој бооби, да би очували и прошнрити већ остварено боапство и јединство са остзлом омладином Југслави.је. Присуство ппетставника г рпске, -хрватске. во.јвођанске. босавско - херцеговачке омладине. омладине Санџа'ка, Истре, Словенског Приморја дошло је као потврда исковзног братства и тединствз, које ie омла дина Црне Горе и Боке ковала у Народно-ослободилачко.ј борби са омладшшм Југославије. Ослобођена окова, дугкх и тешких, љубав црногорске омладине пое.мз братскоЈ совјетској омладини добила ie свој пун изражај на Конгресу. Појава совјетских делегатз ивазвала ie силну оеку одушевљења. која се слила у снажkv песмуд „Мооамо се радовзти ■лошли оуски делегзт-и!“ Ода.тући признање храброј ом.ладани Црне Горе и читаве Југославије, совјетски делегат друг Тарасов између осталот ie оекао: „Сигурност у победу, вера У вољеног Стаљина и херо.јска борба слободољубивих народа света, а у повоне реду Југославије, уливали cv нам нове снаге.„. А када смо аиделн на грудима ваших најбољих сшгова споменицу пзртнззнз од 194] године, помислили смо „то ■ie споменнца н за олбрану Москве." Псиcvotbo делегатз албанске омладнне сз ко.шм се омладива Црне Гоое ггo'везала бообамз за слободу Скадра и Подгорице Још Јаче ,ie ушврстило и продубнл.о јединство омлалкне АлбаниЈе н омладине Југославије. ,У великој и тешкој борби“, рекао Је делегат албанске омладине, „коЈУ мн н вн БОЛIИМП ПРОТIГВ заЈедничког непријатеља, упознзлн смо се н збрати■мили... Свзко. ко буде покушао да нас одвоЈи, грдио ће се преварити То најлепше потврђује наша пламена жеља за уједињењем блискнх нар-ода’ 1 . Сједнњене крвљу свој.их на.јбољих ciihoва са врела II пролетерске, IV пролетерске н осталих наших славних бригада. у заједничким борбзма широм Југославије, омладина Црне Горе и омлалииа СрбиЈе исков.але су жарку љубав, као што cv Јакн и њнхови ватреии обручи. II Конгрес омладине Црне Горе н Боке Јасно ie показао да ie црногорска скмладака била срећна v борбн и да ie cpeh.ua са омлалином Србије кад изграђуЈе своiv земљу, Њнх уЈедињује и Још внте crraja великн. заЈедвички crm свтгх нагшгх народа маршзл Тнто. Прногорска о-младина на своме Ковгресу. поздрављајући омлалину Срби Је. рекл>а је да ће „вечна љубав и брзтство гтрногорске н србиЈанске омладине бгпи нерзздвојво везани као што ће v исторнји бити веззна имена Коче н Пека.“ У поздрзву сп-бијанске омлздине другарнна

Зага Cto.i наовнћ оекла ie између остаtor: „Из кови и костију млалих Собн.шнаца и Цонипшаиа раседаних на Зеленгори, Ливну, Kvnpecv. Неретаи. Дрlтни, Сутјески. по неирегледннм иланинама и гулуоама. изникла ie наша нова домовина. ле.мико зт. кз фелсиативна Југославиia, v Koioi he среКно живет-и Титова поколења Братство и Iединствр срби.|анске и цриогорске оиладине ззпечаћено је ва оункерима Колашина. Кра.Ђева. на улицаиа Беогпада. а загрњене хумке млалих сииовз Дрн( I'one и tpon.ie са боаћом Црвеноаомсјцима вечни cv чувари слоболс. \ Ko.io.i ће боатски загољена омлазинз Црне l’ope и Собије са осталом браћом гралити kobv домовин\. coehriv -3.; Једвицу свнх напода Југославије. Данас ie слободна читаза Собиlа. слободна ie Црнз I ора, али омладина Собије н Цоне Г оое није се з*. гтзвила на својим границама. већ ie пон-јво пошла да ш> иогне браћи Хрватима да се ослободе «r спремна Је да нде зз крвзвим фашисчичКИМ трагом свс дп уништења и последЈвег фзшистичког разбојника . Црвогорска омладина се кроз борбу повезала сз чнтавом омладкном Југосаави.је. То се види из оечи де.тетата хрватске Дмладине Јоза Станића: „Ми нећемо никада заборзвити да с-у прве устаничке пушке испаљене у Црно.ј Гори, биле нама у Далмаци.јн потстрек дз се у тешким данима двгнемо на оружје. Нашу позеваност, највећу тековину наше богбс, нико нам никада неће срушитн. На нама ,ie да ту љубав, то братхтво н тединство чувамо и га.шмо за бол>у и срећннiv будућност наших народа. 1 ' Н Конгрес омладине Црне Горе и Бока био io велика победа. Кроз реферзте ,н дискусшу видео се лнк црногорског омланинца, ко.ји борбом и рздом изграђује нову будућчост у срећној дс.чокоатској Федеративној Југославији. У међувоем-е-ггу од I до М Ковгреса изникли оу нова херош борбе и рада. Израсли cv омдадннц.и. као Мирко Маотнновпћ, којп m> примеру совјетског хвро.ја Александоа Маотосова, ово.шм голим грудима затвара отвор непријатељског бункера, омладитшн, коЈи гин v са руком на цеви ужареног непријатељског митраљеза. Охладинаа ЂуровЈнћ. трећи пут омртно оањедпише последње пнсмо друтовима v коме каже где _је сзкрно митраљез, како оиа>ј не би пао непријатељу у руке; „све за Тита. за ao'M-oBirHV." Ове н овакве ппнмере причали су друтови оанх херој!з кратко и обично, као људи, који оазго вара.ју о свакодненим стварима. Говср(е< лн cv претставпици десет пазнггх омладчиских бритада. Причалн cv они, коЈи з* кратко време ттреносе по 3.500 хиљаде аотилернских и тедкобацачких грааага по беспућу од тридесет километара ва положз.т наше зртилери.је. Говориле су о-младишсе, коЈе cv рушиле пут глацтне, годе н босе, за чиЈим cv стопама v снегу остајзле крваве мрље, ал« каде cv се зз време рада олричале двод-невне хрзне зз борце У1 бригаде. За овакав рад цшк> горска омладина добила Је тчданзње ЦАСНО-а. Потпретседник Љубо Ључовиђ re рекао; ~,Ви на ланаптњи лан вршите слпчље. слаиље наше днпше омл-алињг. Аљн то славље вије само славље наше озЈладине, то ie славље нашег нарлда. iep ie наша омладина нзролна омладшга, јер је тгатпа омлгитдаа душа нашет наоода.“ Број 77

МЛАДИ БОРАЦ

3