Mladi borac

СА НАШИХ ФРОНТОВА

Наша четворка против усташких топова

Курјаков одред увек је у акцији. У пролеће 1943 године Курјак је командант ■одреда који вроји. 400 бораца, Они с/ спремни да ударе и пробију тамо куд je уперен Курјаков ведар, плав поглед, увек 6/.дан и који оштро прати кретање непријатеља. Вреба их ок, страшан, претеКи, који ништи, Ливљи ма]евички кур/ак. Али познаје Мајевица и звонак смех др?агог сина планинског села Буковика плавог високог младиКа, који воли своју планину, који је штити храброшКу Титовог јунака, Пренрси се његова храброст на борцр нашег одреда кроз ј'едноставну мисао; Курјак је крај нас, успеКемо! * И опет борба, а кишз нзс обзсмоа, сау ноК тако. У зору бор.бз се стишавз, ••киша не престаје. Пред подне стиже неколико курира. Вест струји кроз одред: од Бјељине кренула пукоз*нија ка Брчком. Наши су добр'о обавештени: 1500 домобранаца и усташа. Опремљени су еодлично фашистички послодавац није штеi#eo да их добро наоружа имају топове, тешке митраљезе. Извештај гласи: правац им је Источни. фронт. ~Шта зар не Црвену армију?" каа нож се зарило у наша ,,Из нзше .аемље на наше најближе, најмилије?!" Брзо Је просуто недокувано Јело из кзза«на. Још један дан без ручка. „Покрет, друже, Покрет, покрет" . Кренули смо испуњени почносом, на лицима игра нам радост и узбу•ђење: Знамо наше чете имају са'Мо 2—В митраљ.еза, муниције мало. Пуковнија -има много више и то ke бити наше. Полако кроз кишу се колона. Наш батаљон Је напред, наша чета у претходници. ■Цеста Је веЈп близу, беласа се под млазеаима кише. Извидница Јевља да их Још ■нема. Нестрпљење, обухвата све: што пре, што fipe да их потерамо. Провлачи се кроз шу-му брзо и тихо друг за везу: приближавају се. Одмах добијамо рас■поред. Борци нашег батаљона су горди добили смо задатак да тучемо главнину по «сред.#одо#е. Хитро се стрељанки. кре.Ке према циљу. Шума нас скрива, а они ИАУ цестом- Чело њихове колоне пролази веК поред нашег десног крипа и стиже aeti до левог. Лево крило треба прво да дејствује. гОчекујемо ватру. „Ура", полетно, продорно •партизанрко ура! Најлепша хорска песма у ушима траљеза, Лево крило залама. Стрељачки строЈ је у јуришу. Напад . . . Политички делегат вода, седамнаестогоди.шња партизанка Анђа Је уз митраљесца. Непри:јатељ се снашао. Туку- нтс топови, засипа нзс нзровна земља, бубње тешки митраљези. Из -нашег стрељачког строја као да се откида деТрче њих четворо.' Сипа митраљезац у трку, поред њега пушком сигурно туче Анђа, * мокре смеђе витице играју јој по леђима. Ц3,ва митраљесца су за њима. 3CO метара испред нашег строја застаЈу свега 150‘метара их раздв-аЈа од неприЈатеља. Њи'хов митраљез туче право неприЈатељску бате.рију. Значи, опазили су тачно положаЈ топова. Митраљезац жестоко туче. Његова ватра туче r©eh десет минута. Наш одред је цео у нзпа\ду. Са свих страна ватра, партизанска взтра,коју добро памте сви који Је изазову. Фашисти су збуњени. као да не знају .са коЈе стране треба да пруже отпор. Нада је још у топовима и тешким митраљезима. ■Њих омета наша четворка из шзнца. Али њу >су пронашли *и се. ОчекуЈемо дз- ke -се њих четворо и прикључити се на-« швм строју. И стрепимо помало за храбри су то другови. Анђу воли цео одсвд. Тотово после сваке борбе прича се о њ«чој •смелости и хладнокрвнрсти, која je не остав,ља ни у најтежим тренуцима. ће ce ;она и .сад, ycnefie да се пребаце до нас. Нетренутака њихов митраљез скоро •смо поверовали да их је канонада уништила. НаЈеданпут. . . ватра и јуриш! Анђа и митраљезац су напред. ПомоКници митраљесца за њима,. један je рањен, nocphe. Јуре право •на топове. Њихов митраљез не првстаје да штекКе и сипа страшну ватру. Изненађвни смо. Они хоКе да заузму топове! ВеК ćy сасвим. -близу. Топови су замукли, а затим и митра,љвзи. Наша четворка је у очима израсла у читаву бригаду. Фашисти су напу батерију беже. ДочекаКе их наше двсио крило. А Анђа и митраљезац су ве код топова, помоКник помажв рањеном другу, али ►и они туку из пушака. Пет против-тенковских •топова и седам тешких митраљеза су у рука>ма наше јуначке четворке. Борба се наставља. Ситуација је сада потпу■но у нашим рукама. Непријатељ је оп-ољен. 'Уввче се преноси извештаЈ: 1.300 -ззробљвчних, много заплењене муниције и пушека, -против-тенковских топова и 7 тешких митраљеза. Топови и тешки митраљези дедо наjue четворке.

Нема повратка док живог швабу на ухватимо

~Нема повратка док живог Швабу, не ухватимо тако нам рече командир при поласку на задатак. У ЈедноЈ куКици наложили смо ватру. ГреЈемо се и претресамо догађа Је. Ватра пуцкара и притаЈно загрева прозебла тела, а испред нас треште митраљези и бацачи. У сумрак долази командир са осматрачнице. Тражи десет другова да пођу са њим. За трен ока постројише се десет другова, десет прекаљених бораца. КреКемо, Улазимо у ровове, пролазимо кроз њих до згоднијих места за пребацивање. КреКемо се врло опрезно по смрзнутом снегу. Приметили су нас. Туку. Осматрамо мало, хоКемо ли ухватити живог Швабу. Узалуд нам је сва борба ако га живог не доведемгА Пред нама Је, чист.а ледина, а мало даље кукуруз, лево бункер. У шибљу, лево не видимо ништа. У кукурузу испред нас не примеКуЈемо ништа. ~НапредГ' Командирова црна шубара поЈављуЈе се из рова. Он трчи пред нама, према кукурузу. Увек Jp-, он пре*д нама. Напред, другови! Водник РадаковиК, десетар ДимЈановиК а за, њима борци. На зачељу делегат. Кроз кишу метака упадамо у кукуруз. Обилазимо бункер. Упадамо у шанац. Фијук престаје. Развијамо се у стрелце. Делегат на десном, водник на левом крилу. ~НапредГ' крмандује командир РодиК. Провлачимо се кроз шибље, смрзнуте гранчице шибају нас по лицу. Снег пршти под ногама. Заустављамо дах, прикрадамо се бункеру. ~Руке у вис!" За трен ока убили смо пет Шваба, а тројицу заробили. ПрикупљаМо плен и односимо у ровове. Један ~шарац", 5 пушака, један шмајсер, 2 пиштоља. ~Први вод збор!" Задатак Је извршен.

М р а з : Минобацач

Наша песма

ја знам; ти си у срце и душу скрио про/iehe млада, И рдСЦВдЛд ПОЉд И ВбЧбрИ МЛдКб / ПдрКОВИМб ГрдДд, и књиге и сунчбне дане и безбро/ трептдоих нада, и прегршти млддићских снова. И знам, ти пдмтиш тела друг ова по крвдвим друмовима и стотине ноКи иза решетака; и стотине болова на срцу Сджежених, к'о жигове вреле. И видим, очи су ти т-амне и од погледд зреле и тешке и продорне као зрна олова... Али, jd знам, Ја знам друже, да Ke изнова из нас линути рддост као поплава cpehe, и да he силна песма непеоана, што милионе креКе разбити туге, међу нас развејане. И знам да he нам младост букнути к'о пламено цвеКе у срцимд нашим и кроз душе ндсмејане.

Јелена /ИатиК

ПИСМО

Ове ноКи наши су прешли Ибер. Громка јека топова и врело кркљање митраљеза у борби за Краљево, челиком су пунили ноК. Ове ноКи у превиЈалиште З-Кег батаљона донето Је шест рањеника, умрљаних крвљу и бл-атом. У рано свитање умро је тихо као што то партизан умире Милош ЂуриК, десетар. Куршум му је пробио груди. При првоЈ светлости магловитог Јутра, нзслоњена на прозор, болничарка другарица Нада, читала Је куршумом пробијено Милошево непослато писмо: ~Драги бато, До Митровог-дана напуниле се три године како се нисмо видели. Никада не могу да заборевим оно време када смо преносили у одред друговима бомбе, а од њих доби Јали летке. Сваки састанак по врбацима са Радетом и Белим запамтио сам. Белц ми Је .увек причао .о СКОЈ-у и говорио да треба и ја да постанем СКОЈ-евац. И њега убише четници, бато. СеКаш се, када је нека опасност ок увек каже: ~3а слободу све се даје. Ако треба, СКОЈ-евац мора да умре за.своЈ народ". Много ми Је он причао, много., И Ја сам хтео да то постанем. А кадз се растасмо, ти ми рече: ~Пази да се не осрамотиш!" Али, Ја се бато, тешко ми Је да ти то кажем, хзсрамотих. На-терали ру : ме .де ,будем четник. Ватеради ме да пуцам нз парЈчаане. Натерали ме кољаши. . . да ме ти мрзиш, да •ме мрзе другови. . . Можда не знаш како смо с&- мн мучили. Четрдесет треГ)е године на БожиК заклз нам ГордиК -оца. Дрђоше четници и кажу д-а he да га спроведу у корпус код ,»чиче" на саслушање. А када су дошли заклали га и бацили ,у Мораву. Раја воденичар ухватио ra на гату. Много гд мучили. Када смо га на сахрани н/ије било. ни десет људи. Није народ Смао, .iep свако је њима био сумњив као партизан, д онде зна се шта га чека, Нану су много мучили. ИарребиЈали је, сдда.Је стално болесна. На њу су увек сумњали да има fcieKe везе с тобом. Кунам .стално претресали. ОпљачкЗли нам све. Ништа тамр немамо. Д шха сам ја .рздио? Не љути се.. Јд нисам. ништа, Знзм да не motv дд се опрзвдам, а то, ми, |е много тешко. Мучили .ме стално лоетњама да tse да ме закољу-И хапсили-Мв.. Даза ©ојводз дв£ пута ме хапсио и ударио mv\ 50 бетина.. Гонили ме да будем Куђи, ниСам .смос да спавам. Чим се. смркне а ,ја .у скровиште. Лети по „Честару", а зими. ho таванима. Тешко је то било када око 10.сати четници пођу да кољу, а пси побесне од лавежа. Чим Запевају петлови.Ја се умирим и заспим, Јер они обично дотле заврше свој ~посао". Увек то тако. А летос око Видов-дака позва ме кољашки командант бригаде и рече ми: ~Ти си, ЂуриКу, мобилисан у краљеву војску. Ти мораш да знаш да се ми боримо за слободу против партизанз. Брат ти Је сигурно погинуо, имамо тачно обавештење. Па зато немоЈ да се шзлит дз побегнеш, Јер ти све поклати". А ја му одговорих; „Нећу да пуцам у браКу па ме. уби!" Он узе машингевер и тресну ме у главу да сам пао у несвест, После неки дан, ја и Вита побегосмо. Ти знаш да је Вита био

увек за наше. Кољаши нам ухапсе Нане. Премлатили -су их. Поруче они се не вр.атимо све ke их поклати. .Кеда ми' нисмо урадили, они заклаше Витину. -жену-i и поруче мени ако се н.е вратим за двз данај заклаће ми и жену и дете. Ти не знаш да )s имам Керку. У другој је години, а Дзсзигјр научила да поздравља песницом и уме лвпа да кажв; Тито. Бато, да знаlц како мв- je тадз било тешко.-Хтео сам да полудим, Хт*» сам да се убијем, Знао сам ако идем SS њима- да -помажем - Немце. Знао сам ди т« борим- против вас, против тебе. . . и да Bnifie никада не могу'да постанем оно што 6зм\ желео и што сте ми ти и Белн прнчали. страх, да ми не гпокољу укуКане, нгттера -Дв да се пријавим. Не могу о томе да. днрЈрм. Не љути се на мене, али нисам могао другојачије. ~Црн о ј Чуки била је борба са партизднима, Нисам хтво ,у њих да сам да.ме они.убију. И чим је пао мра*с(и'ја сам побе.гао назад, јор се партизаки, nsey«Oe ше,. Крио сам се. све док ннје дошла HssspTO пррлетерска, а онда сам се одмзх јавио у бригаду. С§да се боримо на прлржају крд наца. Ка мом положају је мкрцо, сам узео од комесара хартију и пишем ти у рову. Можда те занима како ]е у селу. je тамо. Кољаши су заклали једанаест људи. ;-Сцв је сада отишло у војску. И девојкв.су, отишле у нашу војску. Нанз •Je претредник АФЖ-а а моја мала Зорка Је пионирка. Па како си ти са здрављем? Чули смо да си ти командант бригаде. Сви се раду Јемо. Драги моЈ бато, не љути се нз мене. -n4 љути се . . . Ја сам сада партизан. Пролетер. He+sy да будем кукавица. Heky. Знај сигурно, прави пролетер. А ти ми, бато, опрости. Молим те, -опрбсти. Смрт фашизму Слобода народу! 20 новембра 1944 год. Положај Много те доздравља твој брат Милопј десетар L чете 111 батаљона" А на крају писма, доле у углу, косо писаив две-три реченице умрљане су крвљу. Читалв су се само ове речи: ~3нај сигурно, бићу прави пролетер. А ти ми опрости. Би^у. .

Добрица ho.cnh

ИЗНЕТИ МИТРАЉЕЗ

Оштра и крвава је била борба, коју је водила XIV пролетерска бригада. Из бункера* заклона и ровова Немци су сипали ватру изсвих оружја. Наши минобацачи и одговарали су им и задавали им велику бригу; из наших митраљеских гнезда тукли су храбри митраљесци, не дајуТ)И Немцима да се спреме за напад. А они, чим би их открили, отварали су још жешКу ватру. из свог митраљеза пргинуо је митраљеззц 3. чете IV батаљона. Његов митраљез је замукао а против непријатеља је требало стално дејствовати. Неколико другова покушало је да допузи до гнезда, но оштре су их очи примеКивале и одмах би почели да звиждв кур шуми и мине за њима. Изгледало је немогуКе доКи до митраљеза и донети га натраг, у ров» Немци су могли сваког часа да изврше јуриш! Тада се дигла другарица Босиљка ЈелисијввиК болничарка 3 чете; још раније она је показивала своју храброст при спасавању рањеника, а сада је била спремна да се жртвује за своје другове. Искочила је из заклона и у неколико скокова била је код митраљеза. Презрела је смрт и једина мисао јој je била: изнети. митраљез! Напето су посматрали борци њец подвиг. Дошла је Босиљка до митраљеза, али требало га је и донети натраг. Фашисти су је приметили и отворили су страховиту ватру на митраљеско гнездо. Босиљка се прита.ила неко време, а онда када су фашисти мислили да је ликвидирана, скочила је и за час је била у заклону заједно са митраљезом. Друговн су се грлили од cpeho а Босиљка је sез имало охолости наставила да превија рањенике, док је митраљез слао и даље своје смртоносн* рафале непријатељу.

Број 18

М ЈГ A Д II Б 0 ? А Ц

Страна 5