Mladi borac

ПОЧИЊЕ ЧЕТВРТА ОФАНЗИВА

Црни Луг Грахово. је наставила ломерање батаљони, дугачка река батаљо«а тече, на сунцу, преко залеђеног друма. Далеко смо од Ливна око седамдесет километара. Тамо, и у Дувну, остала је Друга далматинска. Грахово. Густи редови бодљикавих жица. Разнешени бункери тврди бункери од цемента, са саобраћајницама, са невидљивом стравом упорних, безнадних бранилаца који су, ипак, морали да отступе. Групицо тврдих и дрвених куКа, збијених на камењару. Трагови наших граната. Трагови пожара. Трагови пустошења које су Италијани оставили за собом и .у Грахову, као свуда где су боравили. Задах недогорелих греда, влажне, прљаве сламе. Становника нема. Италијани су евакуисали све, и браве из врата. Кроз зграде без прозора струји леден задах, мемла избија из подова. Све стоји, као у тренутку бекства, ледено, пустошено, разбијено. Ту смо. Ту је црква, одакле је, под натим ровом, тукао топ, далеко преко нас. Ту је Градина венац бункера који из велике даљинз прикивају логледе бораца. Ту је ноћ, праа ноћ напада на Грахово, и дечачко, нежно лице деветнаестогодишњег Раје Попови-Ка, бомбаша са Градине, и нестрпљиви водник ОдовиК: Зашто ме не пустите са мојим водом локазали бисмо им! Ту су пламеном обзсјани Печенци, дозиви батаљона -кроз ноК, хујање наших хаубичких граната, Друга пролетерска која тамо, са друге стране ,јуриша, јуриша, јуриша . . . Ту је слободно Граховско Поље, сунце, наша дивизија, наша дивизија пред ноаим победама, пред новим јуришима. Дом Гаврила Принципа. Сива, ледена, недоершена зграда. Задах пожара, устајали задах пустоши. На леденој, бетонској, полумрачној позортици хор Друге пролетерске. Лево и десно од позорнице, о необлепљеним, рапавим, «нвим зидовима борове гранчице. Плафон излепљен пожутелим листовима ~Пополо ди Спалато". Под плафоном, збијени батаљони. Тихо је и ледено срца пролетера гласно куцају и загревају ледену, тамну зграду великог борца кога су хтели да нам отму. Данас |е 21 јануар. Лењин, Липкнехт, Луксембург. У деденој тишини, полако и одлучно, одјекују речи Стаљинове заклетве Лењину. У разбијеном, опустошеном градиКу, изгубљеном у каменим вртачама, разгорела се огромна буктиt*>a и светлост те буктиње преобразила је замишљена ,одлучна лица отврдла у неззборавним биткама против најкрволочнијег непријатеља људи Напред на свим фронтовима! гласи последња заповест Врхосне команде Совјетвког Савеза. ~Слободна Југославија". Емисија од-15 час. поподне. Тмурно, прљаво небо, Влажна магла депи се о окно. Под прозорима отегнуте крајишке песме артиљераца. ~Врховни штаб Народно-ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије извештава: Двадесетог овог месеца отпочела је непријатељска офанзива против ндше слободне територије са свиХ страна. У офанзиви учествују нз правца Карловца према Слуњу 15.000 Немаца, из Лике 4.000 четника и 7.000 Италијана, из Глине и Петриње 16.000 легионара, и усташа, из Бањалуке 10.000 Немаца, «з Приједора 3.500 Немаца и усташа. Укупно ue нашу слободну територију врши офанзиву 65.000 непријатељских војника. Воде се жеетоке борбе на секторима Глина—Сански Мост —б. Костајница. На сектору Оточац —Грачац, после крвавих борби, у току два дана, непри•јатељ је уз велике губитке одбачен. Наше јединице у Централној Босни стигле су до Саве Између Градишке и Брода. У Жепчу, јединице Tpeke ударне дивизије воде eeh три дана борбе са немачким јединицама. У Централној Босни потпуно су разбијене четничке банде Драже МихаиловиТ>а. Главне вође су побегли. Велики број четника и официра прешао је на страну Народно-ослободилачке војске и бори се заједно са нашим борцима против окупаторске војске. Батаљони су на положајима, у влажној, лепљивој магли са невидљивим морем у даљини, са прстима на обарачима пушака. Киша и магла и даље сипе на разваљене бункере, на разрушене куКе, на голе, црне дрсореде који се пружају дуж главне улице. Батаљони се приближавају Стрмици, Плавну, ГолубиЈпу батерије хаубица и зелених „брђана" још кисну у прљавом дворишту испред политодјела Друге пролетерске, који завршава Tpeisn број бригадног листа. Дом Гаврила Принципа ври. Још једна свечаност, још једно сеКање на Лењина у овој магли, пустиАА, разбијеним бункерима одбаченог непријатеља. Борове гранчице. Борозача у даљини, Боровача са које смо осматрали Грахово оног сунчаног јесењег дана оданде сада допире пословни, оштри глас телефонисте који дозива Грахово, Дрвар, Петровац, БихаК Дринице читаву нешу слободну територију. Пре неки дан бомбардован је Дрзар тешким' бомбама. Јуче Петровац. Кишз, Песме под прозорима. Магле, замагљена Градина, замагљени врхови око нас, око

ове туробне станице на нашем великом путу. Коту no коту, положај по положај, корак по корак наступају бригаде, батаљони, чете, патроле извиднице. Овде се стичу извештаји, курири, нацрти, писма одавде прска ватра нашег иовог похода, наше нове победе. Нечујно откуцава Павле радиограм у даљину, далеком другу. Кроз његове радне прсте нз тастеру обложеном бакелитом струји вест као поздрае, као сан, као победа. Прва је с нама, Прва којз је избила чак тамо, на обалу Саве, с нама је далеки партизан код Карловца, с нама је весели црвеноармејац који јуриша са Кавказа, с нама је слобода, сунце, и расцветане трешње на путу. Само још неколико тренутака и полазимо. Али никад не треба заборавити борове гранчице обешене о рапав, необлепљен зид, ни ~Ил Пополо ди Спалато" којим су нечије, можда веК труле руке, излепиле таваницу недовршеног Принциповог домз! * Грахово ПеКи Цигељ Стожишта Дерало Засеок Граб Стрмица Грахово Лука Пеуље Црни Луг Казанци СајковиК Врбица Ливно, Тридесет часова борбе са Грабом, железничкоАл станицом и школом. Ватра хаубица, брдских топова, противколаца. L-тодвадесет мртвих четника, преко две стотине заробљених. Лешеви четника. Пустош разбијених бункера на Грабу. Густи сплетови бодљикаве жице. Блага долина Книна, италијанска артиљерија из даљине, дах далеког, невидљивог мора. Отпочела је офанзива на нашу слободну територију. Одасвуд надиру колоне, тенкови. Четири авиона, тешко натоварена, прелазе преко нас, пут Грахова. Експлозије, потмуо тутањ. Beti други дан бомбардују Грахово. Beh неколико дана бомбардују све наше градове. Офанзива Црвене армије наставља се. Заузет је Мајкоп, Кропоткино и Тихорецкаја. Киша. Ниски облаци над Белом Кулом. Позната лица, сусрети, познати мали грзд са вечитом афишом на ветру, са беспосленим грађанима, са ужурбаним партиззнима мештанима. Четиристотинепедесет дсмобрана у великој сали Поворке заробљених домобрана на киши, поворке четника из Лике. ♦ . . . Друмом су ишла кола. На колима, изнад стзари, седморо. Породица, избеглице. Немачки азион се спустио ниско, устремио се на кола и пустио бомбу. И кола, и ствари, и жене са децом све је отишло у ваздух, све је разнешено. Пао је Слуњ, пао је БихаК немачки тенкови пробили су наше линије. Групе авиона данима бомбардују наше градове и села, наше друмове, народ у повлачењу. десетина хиљада становника пребегло је на нашу територију. Немачки и усташки бомбарде-

ри засипају све комуникације бомбама и митраљеском ватром, нарочито колоне избеглица. Оборили смо један бомбардер посада је сагорела, једини преживели бандит стрељан је. Јутрос је кроз Ливно прошао телал сви становници нека се благовремено склоне из града. Трговине, кафане све је затворено. Лакши болесници провели су дан у стенама испод Башајковца. Грађани забринуто дижу погледе небу. Град је тих, улице пусте. Споро корачз погребна поворка која једног мртвог друга, са великим венцима које на челу поворке, под облачним небом носе замишљени омладинци и омладинке Ливна. Авиона нема целога дана. Град је пуст, небо је пусто; магла се вуче пољем, облаци су застали над Башајковцем. Један ауто је прошао ливањским улицама. И у тренутку разноси се вест: Тито! Лицз су озаренз. Али док слушамо емисију из Лондона, у малој, препуној соби у којој је инсталиран радио, његово лице је замишљено. Као да не слуша емисију: у његовим очима одражава се друм БихаК—Петровац, бескрајне поворке избеглица под бомбама немачких и усташких авиона, који их прате ексПлозијама и смрКу . . . Ту је и ~Борба'', на једном камиону насред Ливна, пред Командом Места. Редакција и штампарија. Ту су многи с којима се дуго нисмо видели, Луне, Радован. Ту је и жустри старчиК, немирни грађанин Владимир Назор, који стоји пред великом картом Југославије и кажипрстом обележава неке стратешке кругове * Маглено је и прохладно. Од Дувна, од Ливна до Стрмице прошли смо више од сто километара. Затим натраг. Стизали смо, на ~дилижанси" Цвије ОрашчиКа, батаљоне који певају, неуморне пролетерске батаљоне. Сутра идемо даље. Остаће у магли чудни стари град, борбе, порази и победе, колоне заробљеника домобрана, дванаест бомбаша покопаних горе, крај улаза у православну цркву, афиша о новим победама Црвене армије, сунце Ливна, туга Ливна, делови разбијеног италијанског авиона, ликови, сусрети. Србија! Да, Србија! Тито је рекао! Полутама је у соби, још нису донели малу карбитку. Седимо замишљени крај neky у којој пуцкета суво дрво. Не видим лице друга који полако, полугласно изговара те речи, али у тим оечима је сва крв, сва горчина и сва радост борца ко[и се Данас је lipsn фебруар. треба да нас нађе у Срби‘и. Под прозорима, у благо вече, наши певају. Певају о Србији.

Ч. Ми идеровип

Брошура која је промашила свој циљ

Деветог јануара 1945 одржана је у Ужицу прва окружна омладинска конференција. О раду те конференције издата је брошура на 32 стране под насловом „Смотра Титовог покољења". Једна окружна конференција није само смотра и парада. Она има, или бар треба да има, своје озбиљне радне задатке, који се састоје у расправљању и проучавању општеомладинских задатака и проблема у светлости локалних услова, у преношењу и везивању тих задатака за конкретне прилике дотичног краја. Њен је задатак даље, да пажљиво расмотри постигнуте резултате и стечена искуства да би из њих извукла потстицаје и корисне закључке за даљи рад. поменуту брошуру човек не види ништа од свега тога. Брошура почиње разметљивим хиперболама као што је например ова; ~Да ли се то бујица излила те тако грми над Ужицем? Не, то Титова омладина маршира кроз Ужице и кличе, пева и прети". И како прва страна тако и тридесет осталих грме и тресу се од громких и звучних фраза. Ниједног стварног примера из живота и рада омладине, ниједне речице о тешко Кама са којима се она бори у свом свакодневном раду, о резултатима које постиже. Место тога непрекидно и неумесно подвлачење њене ~спонтано-бучне једнодушности. Говорећи о омладинском скандирању Титовог имена писац вели за њега да је ~милозвучно, складно, бурно, снажно . Помислио би човек да је реч о каквом рецитативном хору, а не о омладини која спонтано изражава своја осеКања. За читаву брошуру је карактеристично једно неуморно самохвалисање. РеКи да за ужичку омладину „знају континенти" и да њена окружна конференција ~мало заостаје за 1 омладинским Конгресом у Београду", то је упадљива нескромност. Уосталом, свако претерано истицзње улоге омладине, каквим се ова брошура нарочито одликује, баца сенку на натчовечанске и јединствене напоре читавога нашег народа. Поред грешака овакве врсте у брошури има и разних нетачности. Каже се например да је

пољски „национални комитет" проглашен за привремену владу. Међутим у Пољској је постојала Крајова рада народова пољска народна скупштина, и затим је, тек од пре неколико месеци, образована привремена влада. Говорити о једном крупном питању са тако мало познавања ствари, то је неозбиљност коју је тешко оправдати. Последње странице брошуре заузима „првглед ударничког такмичења" и репортажа о додељивању почасне заставице омладини среза црногорског која је показала нзјбоље резултате у раду. Резултати такмичења дати су у сувим цифрама, без иједне речи коментара, без иједне сличице која би документовала теLUKoke и залагање омладинаца, а репортажа показује једно ретко неразумевање духа и циљева омладинског такмичења. Проглашењу омладине среза црногорског за победника у такмичењу одушевљено пљеска сама омладина тога среза, док ~омлздина других срезова ■Кути и гледа одушевљене победнике . Ниједан једини израз другарске симпатије и признања друговима који су се најбоље показали, веК место тога једно готово отворено непријатељство, једна неумесна завист. Далека од стварног живота и његових проблема и пуна хаалисавих фраза и озбиљних грешака, ова брошура о првој окружној конференцији ужичке омладине ни по чему не одговара своме циљу. Када се веК издаје брошура о једној окружној конференцији, онда она треба прво да послужи омладини тога краја као један приручник у коме he да кзђе одговор на свакидашње проблеме са којима се она cpehe и практична упутства з.з рад и друго ,да буде један докуменат из кога he свако кога то интересује да се упозна са локалним приликама, проблемима и резултатима рада омладинског покрета у том крзју. Место свега тога поменута брошура пружа нам само једну погрешну слику о ужичкој омладини, која је иначе и својим јуначким учешКем у борби и својим радом стајала увек у првим редовима нашег омладинског покрета.

БАЦАЧИ МОГУ ДА ДЕЈСТВУЈУ

Борба се води од раног јутра. Страховитв неравна борба, са несразмерно јачим непријзтељем. Непријатељске прште. Земљв и каллење лети око наших глава. ВеК први рањени другови падају. Крв се меша са знојем и земљом, капље на стројнице и пушке. Пакао. Живци су напети, вилице стиснутв. У нама гори мржња према непријатељу, мржњв која нас гони напред, ма да је то у овом трвнутку немогупе. Одједном, колика радост! Стиже наша прачета са бацачима. Бацачи су веК спремик за борбу. Потребно је уништити митраљеска гнијезда. Неко мора да се испењ© на брежуљак, који се налази у међупростору наших и непријатељских положаја, да би се одатлв управљало бацачком ватром. Међутим, прилл« изгледа јер га непријатељ стално обасипа ватром. Потребно је да c© нвко жртв/је за све нас и оде. И док старији другови размишљају о том«, млади шеснаестогодишњи борац, наш друг искаче иза заклона. Другови, ја hy иКи! А, не Боро, ти ићи, jep нити умети, нити моКи. Али мали борац не слуша, Bsh узима бари летм према брежуљку. Дах нам застаје, стрепимо, гледамо раширених звницв шта he бити са нашим другом. Да ли Ke прокроз кишу куршума? Да ли . . . Али, ето њвга ве+i на брегу. То сведочи барјачиК што се лепрша. Бацачи ступају у дејство. Њиховом eeтром чврсто и сигурно управља мали Бора. Нови пакао настаје. Али, не за нас, за пријатеља. Непријатељска ватра је сасаим попустила. Ураl разлеже се из наших грлв. ~Напред, напред на зликовце! Напред за освету". Јуримо силовито напред, не на живот, знајући само да морамо напрад. Непријатељ бежи у нереду. Победа је наша захваљујуЈпи малом, храбром Бори. ~Кроз борбу" бр, 2 лист X Крајишке бригаде Миодрбг МилиК, пол. дал. IV чета II батаљона

Комсомолска Правда

Пре 15 година установљен је у СССР-у Л&њинов орден совјетско одликовање. Први Лењинов орден био је додељен омладинском листу ~Комсомолска Правда", То (• било у исто време и признање радв и пожртвованости совјетским и девојкама, који су допринели да индустрија коракне уиновским кораком напред. Потстрек и упутства, омладинци су црпли из „Комсомолске Правде", која је на тај начин била путоказ и вођа читавих омладинских кадрова. ~Комсомолска Правда" није само орган Ком*сомола. Она претставља нешто више. Она јф огледало живота целе омладине Совјетскос Савеза, тумач њених жеља и њви пријатељ и учитељ. Васпитни значај „Комсомолске Правде" (• огроман. Она има задатак да политички, морално и практично васпитава совјетску омладину. Она развија међу совјетском омладином пријатељство и другарство, учвршКује јвдинство омладине фронта и позадине, развија дух хероизма борбе и хероизма рада, помажв омладини да развије способност самоиницијативе и сналажења у свакој ситуацији. ~Комсомолска Правда" је одраз живота омпадине целог Совјетског Савеза. Она аналнзира и решава сваки проблем омладинског живота. Ако искрсну нека тежа питања, она кх упрошКује и своди на оно што је битно и нв raj начин их чини приступачним омладини. Основна одлика ~Комсомолске Правде" j'® масовни карактер рада. Путем многобројних анкета које обухватају најшире кругове она одржава чврсту везу са омладином. ~Комсомолска Правда" тиме спонтано учвшКе хиљаде омладинаца у решавању многк* зажних проблема. Међутим, она избегаза генералисања и првтерана уопштавања. Она спушта проблеме нв земљу и везује их за стварност, за појединвчан случај у оквиру многих сличних и тиме узимање у обзир утицаЈа лочалних фактора при третирању неког питања. На тај начин је ~Комсомолска Правда успвшно остварила склад између принципа масовчости с Једне стране и локалних и индивидуалчих фактора с друге. Масовни карактер ~Комсомолске Правде и њена чврста повезаност са омладином дају чам за право да кажемо да дух ~Комсомолске Правде" у ствзри претставља дух омладиче СовЈетског Савеза. Он је обухваКен геслом: ~Сви за једнога један за све! В. Н

Број 18

Н а ш а шта м п а

МЛ А Д II Б 0 Г A Ц

Страна 7