Mladi borac

ПИОНИРСКИ БАТАЉОН У СУРДУЛИЦИ

Ђаци основне школе у Сурдулици основали су пре неколико дана свој пиокирски батаљон. Изабрали су себи команданта и комесара, формирали се у чете и прегли на посао. Одмах по оснивашу зашли су командант и комесар са

још два друга по свима разредима и одржали по један мали говор. Мали пионири у свима разредима напрегнуто су слушали, а командант-пионир им се озбиљно обраћао; „Другови пионири! Наша је земља упропашћена од непријатеља. Треба је обновити. Ми смо мали

и не]аки, те ће та] посао свршити стари]и. Нама остаје да учимо школу. Ми смо ђаци истовремено и пионнри. Да бисмо били прави пионири треба да слушамо сво]е родитеље и учитеље и да се међу собом не тучемо, не псу Јемо. Треба развити утакмицу у учешу: ко ће боље написати задатак, ко ће боље научити лекцију, ко ће боље научити какву нову песмицу, ко ће први извршити наредбу свога команданта. Позивам вас све, да ове моје речи упамтите и да их се придржавате." Другарица комесар позвала је пионире да припреме пакете за наше рањенике, како би им се на тај начин одужили за њихове заслуге.

БЕОГРАДСКИ ПИОНИРИ КОД МАРШАЛА ТИТА

Делегација београдских пионира посетила је 12 ов. мес. маршала Тита. Друт Тито је у разговору истакао да наши мали другови имају пред собом задатке које треба извршити да 6и користиаи својој земљи. Они треба марљиво да уче, како би стекли основна знања, Koja -су потребна за живот. Исто тако треба да науче како треба волети сво]у земљу. А за сав њихов рад биће награђени животом, ко]и треба и мора да припадне деци. „Ми хоћемо да вам створимо такву домовину, такву земљу у којој ћете бити срећни и весели, у којој ћете осетити плодове оног за што смо се ми. старији, 6орили.“ Пионири су се интересовали о завичају и детишству друга Тита, о томе како се осећа у Београду. Исто тако желели су да виде Орден Народног хероја. На растанку маршал Тито им је предложио да у Београду организују помоћ пионирима Босанске Крајине, те да и на тај начин потпомогну своме народу.

Мали Књажевчани се буне

Ми, књачевачки пионири, хоћемо да кажемо неку реч. Мислите да ништа не радимо. То ни]е истина. А зашто нас воле наши старији другови? И пушке су нам дали. Воле нас зато што радимо. Они нас и разумеју. Одмах су нам нашли зграду за наш пионирски дом. Својим досадашњим радом смо доказали да заслужујемо да га добијемо. Скупљали смо прилог за пострадале крајеве. И још нешто. Давали смо и приредбу у корист пострадалих крајсва. Све смо ми сами спремили. И врапца смо сами написали. На приредби смо скупили двадесет хиљада динара, којима смо помогли својим друговима. Сада имамо нову дужност. Добили смо свој дом и треба да га уредимо. А онда Кемо држати политичке часове. На НјИХ Кемо позивати старије другов” да чу]у шта ми, пионири, знамо. Пснџа

ПИОНИРИ КРУШЕВАЧКОГ ОКРУГА ЗА РАЊЕНИКЕ

Пионири села: Јасике, Кукљина, Срње и Беле Воде нз крушевачког округа на апел за помоћ нашим рањеницима одмах су почели сакупљање. Досада је сакупљено доста намирница и новца. У количини прикупљених намирница највише су се истакли пиок :ри села Кукљина и села Срње, који .у, иако је село врло сиромашно, усп. >i да својим трудом прикупе приличну количину намирница за наше рањене борце.

Пионири носе пакете рањеницима

Санџачка чета

Пионирска чета, један, два Постројена Kpehe сва Предводи /е Буднмир Њ че чете командир. Чс а мала добра му /е И још нешто шарац ту /е. Мнт раљезач мали Мира Носи трофеј пионира. Сваком чета гордо вели Од шваба смо то отели, Што побјеже ових дана Испред наших партизана. Иде чета одабрана С омладином са свих страна, На ибласни збор младежи Поносити, хитри, свјежи.

Иа збор свако мора aohii Н ii час један не сме npohn Зато чета један, два Сал корача брже сва.

Још на путу док су били На четнике нагазили, Брзи шарац ватру сипа И умлати два бандита. Да видите Будимира Пионирског командира , Чети виче брже амо Да остале похватамо. А четннци јадни, срамни Мисле да су партизани. Низ пото: ■ поб/егоше Пчонире i:c видјеше... Гордо гази чета мала Гледати је није шала, И ако су јоште мали За борбу су доста дали.

Цврчак и мрав

Мрав: Здраво, цврчо, куда смераш. Ј Где си се до сада крио? Цврчак: Баш на реци Одри ја сам, друже, био. Мрав: Шта је тамо ново кажи мени сада? Цврчак: Мани море, мраве, Немачка сад страда. Мрав: А од кога, цврчо, кажи мени право? Цврчак: Од Црвене армије, а сад остај здраво. ВЕЉА МАРКОВИЋ политком пионира Доњег Вождовца

ИЗ ЗИДНИХ НОВИНА

На једној ко''l)еренцији сам говорио о раду и дисциплини. Али и поред свега тога опет се појавио ]едан друг, који је у дом унео пиштољ, који избацује грашак. А затим неки пионири имају праћке и њима гађају своје другове. Мислим да није лепо ударити друга праћком. Ако их опоменем, кажу ми да се правим важан. Треба да слушају управу, коју су они сами изабрали. Затим, многи другови су долазили у дом само ради играња. Они уопште не учествују ни у каквим пионирским акцијама. Ако у пионирски дом долазе бамо ради играња онда нам нису ни потребни. Полнтком гшонира

Другови пионири,

Данас као најглавнији проблем се поставља пред нас како да усмеримо Свој рад да бисмо што боље помогли фронт и учврстили позадину. Не само да наш" старији другови могу да раде у том пддвцу, већ и мали пионири дали су већ доста доказа о корисности пионирског рада. Наши другови из крајева у којима су се развијале готово све непријатељске офанзиве били су за све време једни од најглавнијих помагача наших бораца. Ми треба да сазнамо о њиховом животу за време борби, о напорима које су они уложи ч за што скорије ослобођење наше з ље, о њиховом позадинском, ударничком раду, о организацији пионирских домова код њих. Најнепосредније доћи ћемо до ових података путем дописивања. У писмима ћемо им изнети наш рад, причаћемо им о нашим борцима на фронту и ударницима у позадини, упознаћемо их са приликама код нас, са нашим потребама, а истовремено их молити да нам о евему овоме пишу. Нарочито сада, за време Светске омладинске недеље, када у целом свету треба да се осети појачана борбена и радна активност, дописивање са друговимапионирима треба да буде врло живо, У писмима ћемо видети шта су они урадили за време ове недеље и развићемоутакмицу између пионира из свих федералних јединица. Путем оваквог дописивања не само да ћемо више сазнати, већ ћемо имати прилике да упознамо њихово искуство и да се њиме послужимо. Истовременс> учврстићемо другарство и јединство пионира свих федералних јединица, а тиме ћемо припомоћи стварању Јединства свих наших народа. У овоме циљу треба писати писма нашим друговима, која треба слати нашој редакцији а ми ћемо> их објављивати као и одговоре на њих-

Сјенички пионири

Пионири Суљо и Метко из Сјенице донели су у команду места 2 телефона,. три машинке и пола џака бомби и предали их. Они су ово прикупљали од. шваба када су они бежали из СанџакаЗнали су они да ће доћи партизаниЗнали су они, исто тако, да рат, иакоje Санџак ослобођен, није завршен. Има. шваба још у Немачко], има их још и у нашој домовини, па их треба сасвим дотући ако мислимо мирно живети зна-

ју то добро наши пионири. Зна то и Метко, па се зато Јавио у војску. „Јест да сам мали за пушку али ja могу битш курир у неко] команди и замИЈенити великог друга" тако Метко објашњава на који начин он може помоћи борбу. И заиста, сада је Метко добар курир у команди подручја.

8

Уредвиштво в л дминистраци i *: b«-m I\|Јл.ћ«ника 1 омислава 11 тслсфон; 44-204. КПтампарНЈа „Млада Корац , (осоград, IУlилоша Ксликог 14

м.i л;l ii нор \ ц

Гфој 21