Mladi borac

Моји универзитети

Филм „Моји универзитети“ претставља воследњи део филмске трилогије, по-свећене животу Максима Горког. Филм »ахвата најважније раздобље живсга Алексеја Максимовића Пјешкова Горког iteroßo младићско доба, доба његовог духовног развоја и формирања карактера. Гоњен неутољивом жеђу за знањем, млади Алексеј Пјешков долази у универдитстски град Казан с намером да ciyдира. Он живи у старом студентском кварту заједно са својим другом, сиромашним студентом. ћђегови дани пролазе у упорном припремању за ступање на увиверзитет. Учење му тешко пада. Његов слободни дух давн и притиска формална страна науке. „Угњетава ме та граматика. Не знам како да напишем лепе руске ре— каже он. Он упада у вртлог студентског живота онога времена у коме ce смењују глад, борба за опстанак и идегални рад. Његовог друга студента револуцнонара хапси полнција. Алексеј остајс сам, без пријатеља у непознатој вароши. Студије претстављају неостварљиву машту. Настаје тмурна, кишовита јесен са којом долазе патње и глад. Тако почиње животни универзитет великог писца. Млади бескућннк се потуца по обали Волге и упознаје се са обалским радницимл, који га пријатељски примају у своју средину. Ти прости и сурови људи су му у иочетку туђн. Њега не напушта жеља sa учењем. Он се налази у тешком психодошком сташу. Међутим, ускоро настаје нреокрет. Пред гледаоцима је призор брода који тоне. Завијање бродсккх сирена sapa ваздух. Обалски радници журно истоварују брод, који ће. за који час потонути. Међу њима је и млади Алексеј. Ок је препорођен. Лако и весело износи он тешке џакове Он осећа ону праисконску жеђ људи за радом и предаје јој се •еав Мајсторска режија постиже чудо дииамике. Темпо рада се убрзава, постаје буран. У њега се уплићу моћни акорди песие „Еј ухњем“, песме лађара са Волге, стварајући моћну симфонију рада, сим■фонију животне радости. Алексеј је нашао себе. Пошто је поново остао без посла, Алексеј се запосли код сопственика радионице теста Сејмонова. Радња нас преноси у мрачан, влажан подрум. Пред нашим очима промичс галерија ванредно рељефно датих. ликова измучених и напаћених људи, робова свога господара. Они су свесни тежине свога положаја и неправде која им се чнии, али њихов револт не долази до изражаја. Несложни и разједи■њенн, утонули у дубоку резигнацију, уверени да их нико не може разумети, проводе онк csoje дане у тешком раду. Алексеј покушава да оживи устајалу атмосферу радионице и да улије својим сапатницима вољу за активну борбу. За време рада он чита радницима књиге које је добијао од својих познаника револуционара. У напаћеним, отупелим људима буди се револт и осећање човечанског достојанства. Револт достиже кулминацију када обссни газда превршује мсру, злостављајући болесног радника и уобличава се у бујицу беса и огорчења, која брише ске укорењепе предрасуде. Успешним решешем проблема које му је постављала ова cuena, режисер Н. Донској je доказао да је велики познавалац колективне психологије и м.Дстор технике масоаних сцеил, Пол његовим руководством драмски заплет се развија спонтано и неусиљено и налази своје природно решење. С. К.ајуков дао је у добро простудираној улози Семјонова жнв и рељефан тип газде експлоататора, који се игром случаја и уз помоћ мрачних махинанија издиже из редова лумпснпролетаријата. Он је у основи глуп човек, али није лишен извесног лукавства и чак располаже нрком врстом примитивне животне филозофије, кроз чију призму посматра друштвене односс. Рлзочаран поступком својих другова, које је газда успео да приволи да се врате на посао, Алсксеј напушта рад у пекари. Поново остаје слм, „У души му је као у хладној дубокој ја.ми Oinipa психолошка криза коју он прсживљује у тим данима гони гл на самоубиство. Радња филма нас преноси у оолницу. Пред нашим очима се одигрлвл призор пун дубоке осећајности, без cvmh.c јслан ол драмски најјачих у филму. Тешко рлњеиог Пјешкова nocetivjv другови пз пекаре. Илихова груба нежносг и бргпско стлрањс дубоко дирају младог Алексеја. Он види Ла није сам и v њему се поново јавља воља за живогом и борбом. Алексеј одлучује да настаеи учење, али не на универзитету, чија су врата за њега остала за увек зптворена, него у животу. Он полааи на дуги пут с намером да посматра и ■роучааа жиаот којн га окружујс. Он иде

да „изгори што светлијим пламеном, како би што јаче осветлио таму живота". Врло импресивно делује једна од последњих сцена у филму порађање непознате жене на обали мора. Детињи плач помешан са риком морских таласа звучи у уши.ма Алексеја, коначно ослобођеног од свих стега, као химна слободе. То дете претставља за њега симбол новог, слободног руског човека. У овој сцени режисер је морао да савлада тежак задатак

да створи импресиван симболичан призор, а да при томе избегне јевтину патетику. У томе је потпуно успео. Лик младог Алексеја је стално у центру радње. Његова психолошка преживљавања и његови поступци логично и природно везују поједине епизоде, тако да цео филм даје утисак целине. Глумац Н. Валберт је у савесно простудираној и психолошки продубљеној улози Алексеја Пјешкова успео да да веран лик великог иисца из дана његове младости.

Внтомнр Недић

ОМЛАДИНСКА ИЗЛОЖБА

Завршетак Светске омладинске недеље обележен је отвараљем омладинске изложбе, прве изложбе ове врсте у Београду. Изложба је мала и скромна. Онако како je постављена имала je за циљ да пружи јасан и исцрпан преглед рада и борбе наше омладине на готово свим већим пољима њене активности. Али, иако се овога пута пружила прилика да се све обухвати, да се поређењем и истицањем, графиконима, фотографијама, штампом итд. дођс до једног опсежног приказа делатности и борбе наше омладине.она није искоришћена. Изложба је, материјалом који је обухватила, свела себе на знатно ужи обим. У свечаној сали која је са доста укуса намештена, поред портрета маршала Тита калазе се, националним заставама уоквирене, фотографије савезничких државкика. Са пуно смисла су постављене порука маршалова омладини на Другом кокгресу и заклства омладинаца маршалу Титу. Десно, графикони са резултатима великих омладинских акција на Црном Врху, Руднику и у Срему и неколико примерака успелих зидних новина. од којих оне из другог рејона заслужују специјалну пажњу. Јасно је да је велики труд уложен да се оне остваре; само нагорела хартија, лоша имитација пергамента и Мирослављева слова одударају од духа којим треба да буду прожете и омладинска изложба и омладинске зидне новине. Због тога оне имаjy нечег старачког у себи. Друга и трећа просторија посвећене су омладинској штампи и фото-снимцима који илуструју омладинску делатност у позадини, на фронту рада. На дугим столовима изложени су примерци омладинске штампе свих федералних јединица, почевши )oш. од првих илегалних издања, од четних и батаљонских листова, па све до данашње централне омладинске штампе. Ту су странице писане у време најтежих офанзива на којима сваки ред говори о кладости, о борби против непргцатеља, за истину н праву културу. Ту су велике победе младих, велики кораци на путу њиховог развијања. Треба добро разгледати оне избледеле странице, шапилографисане летке, пожу-

теле новине, прве бројеве „Младог борца“, словенске ~Младине“, „Младог антифашисте“, „Омладинског борца“ итд. Кроз њих се не види само развој наше омладинске штампе, њен значај који је имала за омладину свих наших народа, не самб борбени идеали за које смо се борили, већ и она снага која је нашу омладину носила кроз све те борбе, она велика тековина братство и једИнство наше омладине. Фотографија има релативно мало с обзиром на то да оне треба да носе изложбу. Омладинска делатност у позаднни, на фронту рада приказана је само ]едним делом, ма да ту има неколико заиста изванредно успелих снимака, нарочито оних са Црног Врха и из Срема. Свежа и насмејана лица ударника, слике пуне сунца и младости, пуне замаха и масовног рада показују јасно да се са таквом омладином могу, са пуко поверења, подузети и најтежи задаци. Исто тако има и неколико веома успелих снимака са спортских такмичења, слетова, утакмица итд. Остатак који треба да пружи активност широм земље: прославе, митинзи, конгреси, омладине, манифестације и друго претстављају мањи део. Импресивни и снажни снимци зверставз окупатора и шихових слугу деловали бн много убедљиви]е и много непосредније да нису забачени и готово повезани са спортом и прославама. Четврта просторија претставља собу хероја. Пети део, посвећен војсци и фронту претставља кроз приличан број ошмака развој наше војске, морнарице и ваздухопловства. Снимци дугих маршева, гешких прелаза река, прве помоћи рањенима као и изложени примерпи батаљонских и четних новина евоцирају успомене на тешке али велике и славне борбе. Прва омладинска изложба претставља Једну значајну манифестацију на пољу културно-просветне делатности омладине. Свакако да ће се стечена искуства убудуће искоришћавати и допринети бољем постављашу и решавању проблема. које намеће Једна изложба. што уостзлом и јесте пут за култ}'рно-просветно изграђивање.

Драгав Стонљковкћ

ИВАН НИКУЛИН РУСКИ МОРНАР

Москва, 25 марта Прво приказивање совјетског колорисаиог филма „Иваи Никулин руски морнар“ одржано је јуче у комитету за кинематографске послове при Совнаркому СССР. Метода која је примењена у овоме филму омогућиће да се постигну све природне боје у свим нијансама на филмском платну. Целокупна опрема и материјал потребни за снимање овог филма потичу из Совјетског Савеза.

Носилац Стаљинове награде, Игор Савченко био је запослен на продукцији овог филма. Сценарио је узет из дела Соловјева о херојским подвизима једне групе морнара, која се, на повратку у своју јединицу из болнице, сукобила с немачким освајачима. „Иваи Никулин руски морнар“ приказиваће се у Совјетском Савезу у најскорије време. (ТАСС).

Ново пролеће

У ово пролеће улазии са жудњои сејача да иоји стихови заору најдубљу б разду да запевају о борцу, о земљи, о запаљеноч граду в новом доиу на крчевини драча. И сада видиу пољапе сочних жита како у јесени родној плодоносно руде и вредне копаче и вредне косаче који су после пушке узели у руке оруђе. И видаи како се из земље, ко млеко из иајке, излива храна за њеие синове борце; и како се иесто громора топова берачка necua слива. Поздрављав црвеву звезду иад градои, што сипа светло она је звезда нашег бунта, неиира; јер та је звезда дапас звезда борбе а сутра звезда жпра.

СГБНН СТОЈКОВИЋ

Поводом оснивања Културног удружења омладине Београда

Од ослобођеша Београда, наглим полетом на свим КЈ г лтурно-просветним пољима рада, показује београдска омладнна своју жељу и стремљења за правилан културни развој. Како у народно-ослободилачко] борби, када под најтежим условима није заборављала на свој културни развој н када је шнрила културу и под најтежим условима, тако и сада у ери обнове и изградње новога, она жели да свој културни рад правилно усмери. Овакав културни рад и услови, које је омладина стекла својом борбом н напорима, дали би много веће резултате када би. се основало једно културно удружење беодрадске омладине. Оно бн својим радом окупљало око себе широке масе радничке, средњошколске и студетске омладине. Београдска омладина би имала тако прилику да сс бави оним гранама културне делатности, које је највише занимају. То бн се постигло стварашем уметничких и научних секција. итд. Кроз предавања по разним темама, омладина би доби]ала одговоре на питања, која је занимају, дискусијом 6и рашчлањавала и пречишћавала нејасне појмове, учила стране језике и добијала правилан поглед ка догађаје и збивања у свету. На тај начин, развијањем правилног схватања уметности, омладнна би се подизала у свом културном стремљењу. Масовни рецитативни хоровн или певачки хор, велики број учесника на дебатним и књижевним часовима значили би оштар прекид, који се врши у Београду, са културом оних, који су уметност схватнли кроз позоришне ложе, премијере и уметничке атракције. Ових дана сазваће се оснивачка скупштина, која he израдити план о оснивању и задацима удружења.

Врој 24

М.ААДИ БОРАЦ

7