Mladi borac

ПРВИ МАЈ НAРОДНИ ПРАЗНИК

Први пут у слободи величанствено и радосно прославио је слободарски и гордн Београд највећи празник слободољубивих народа Први мај. Радост је крошла улицама слободног Београда, разлила се кроз њега по широким и светлим трговима, испунила све људе, читав народ и избијала незадрживо, силно, из груди, из срца и днзала се лепа и велика ка светлои плавом небу, ка бљештавом сунцу, вбливала беле зграде, преплавила град и ирешла на читав народ. То је била радост ■обеде и поноса, Десетинама година су угушивали његову жељу да клнче и слави светли и радосни Први мај, уништавалн и.егову снагу челичним танадима, камџијо.м и пендрецима. Хиљаде, десетине хиљада, стотине хиљада грађана, деце, стараца иохнтало је улицама града, клицало, иевало, радовало се. То није био више само празннк радника. Данас је Првн мај био празник читавог народа читавог Београда; кроз радосни Београд су данас клицали сви наши народи, у одушевљењу н радости је била љубав свих наших народа. за Тита и нову домовину а кроз оорбеност и песму је избијала снага и величина наших народа. Читав дан није престајала радост но је бивала све већа и јача. А почело је рано изјутра. Од Дунава су ишле поворке ка Сави, од периферије ка центру града, а друмом ка граду хитале су колоне сељака и сељанки у дивним народним ношњама, окићене цвећем са много транспарената и Титовои слнком. Град је био украшен, окићен, прозорн су били препуни цвећа, шарених ћилимова и зеленила, низ зграде су весело лепршале заставе са црвеном кетокраком. Светло и радосно је било у грудима малих пионира, поштених омладинаца- и радиог народа Београда. Огромна радост је чинила да срце бурно и јако удара, гонила их да кличу и певају, н рађала жељу да загрли читав народ, да изљуби малог пионира, стегнеш братски руку омладинцу и загрлиш снажно широка плећа радника. Данас су били сви нсто, сви једно. [утрос је Београд излио своје снаге, сву своју величину, своју радост и љубав. Нико није хтео да остане код куће: остављале су мајке своје домове и хитале да виде прославу Првог маја. А у Ресавској улици седа старица, која ннје могла да изиђе из куће и сиђе на улицу гледала је озго са прозора заставе, цвеће и радост народа; радовала се и она и засузиле су њене сухе очи. Њена деца су најзад сло»одна радосна, На Славији је стотина хиљада људи, уређених и ведрих, чекала да крене градом да прође крај Тита. На једном крају је заиграло коло. Тада је наишла војска Југословенска армија, Прво коњица. Зачас је ућутала песиа и престали су поклици а затим је стотину хиљада грла клицало нашој херојској Армији. Народ је бацао цвеће на наше храбре борце, а мала девојчица је истрчала пред лепе и снажне коње. Носила је у ручицама ките јоргована и цвећа. Читава поворка се зауставила и девојчида је радосно китила коше и давала цвеће нашим младим коњаницима. И све од Славнје до Теразија пролазила је наша хра§ра Армија-ослободитељка између иарода који је дочекивао великом л.убављу. За коњицом су снажно н чврсто корачали мрки и неустрашиви снајпери у реду по осам, са стројницама преко рамена. У њиховим очима је сијала победа, а њихова

млада, одлучна лица говорила су о храбрости и тешким борбама кроз које су прошли. За њи.ма је наишла морнарица, па наша артилерија и наши тенкови. Дошли су пролетери пронело се одушевљено низ улице Београда. И дизале су се главе да виде јунаке II пролетерске ударне бригаде. Већ су наилазилн: са стројницама све снајпери и бомбаши, за њима храбрн аутоматичари који стојећи с противтенковком иду на швапске тенкове, па тешки митраљесци који су косили швабе у борбама за Београд и у Срему. Дошли су и они да прославе Први мај у слободном Београду. Наступили су кроз цвеће, поклике и радбсне речи пуне љубави. То их је народ награђивао за многе јурише, ноћи без сна, дуге маршеве и велике херојске победе. Прошли су и поред Тита и поздравили га. А баш тада је наша артилерија почасном салвом објавила да Београд слави величанствено н свечано Први Мај. У зраку, над улицама и кућама Београда летели су наши авиони. А народ је клицао, манифестовао и поздрављао своју војску.

Дуге поворке су кренуле низ улице ка Теразијама где су оиле велике трибине украшене заставама. На њима се налазио маршал Југославије Тито са члановима АВНОЈ-а, владе, Генералштаба и инострани претставници. Почасну стражу су чували Титови гардисти.

Прво су наишли пионири мали београдски дечаци и девојчице. Читавих пола сата су пролазиле њихове колоне! Певали су песму о Титу и клицали: „Ми смо Титови Тито је наш.“ А кад су пролазили поред њиховог вољеног Тита снажно и радосно су скандирали: Херој Тито! Херој Тито! Сву љубав својих поштених, малих срдаца за херојску народну војску и домовину улили су у љубав за Тита и са-

Д.а, кад су га вндели и гледали, били су најсрећнији. Ишли су београдски омладинци средњошколци и средњошколке н тералн огромним држаљама н оловкама испред себе Јонића са куферима. То су они прогањали стару ненародну школу. А њихове пароле су говориле о њиховом заветовању да ће све учнти да би што више помогли напаћеном народу. Прошле су и дуге поворке професора, просветннх радника, учнтеља, уметника, спортиста, затим синдикати, хиљаде и хиљаде радннка. Све је носило симбол рада: пролазили су лагано камиони са машинама на којима су радили радници металци, дреери. Швајсери су заваривали, механичари оправљали аутомобиле, рудари и каменоломци вадили и разбнјали стење, ковачи из ложионица тукли на наковњу усијано гвожђе, бербери су бријали, лекари оперисали тешког рањеника. Радници железнице начинили су велнку локомотиву и с веселим пнштањем она је п(Лшла крај Тита, сељаци су возили жетелице, трактори су вукли плугове, а аеликим словима је стајало обећање Београда:. Обновићемо земљу. Нека рад постане част сваког поштеног човека! Тако је Београд славио Први мај. То је био Београд који ради и бори се за победу на фронту. Пролазили су камиони препуни омладнне и света у народној ношњи, прошле су и хиљаде сељака и сељанки из околине Београда, прошлн су најзад и чланови ЈНОФ-а и АФЖ-а. Пет н почасова су пролазиле поворке људи пред Титом, а за последњом групом је и народ са тротоара лохитао улицама да види Тита. А песма и клицање нису престајали читав дан. Тнто се смешио и поздрављао своју војску, свој драги народ, своју борбену омладину, своје драге пионире, а онн су га гледали и били срећни....

БЕРЛИН ЈЕ ПАОГ

НАШ ПОЗДРАВ

дан нзјвсћег празннка ~ Дан првомајске прославе рада и победе, јуначка Југословенска армија испуњава Титову поруку Истри н Горицн: »...наша браћа у Истри, Словенском Приморју и Корушкој морају бити н биће ослобођени и живеће слободно у својој домовини са својом браћои.« Данас је Истра слободна. Слободан је и Трст и Горнца. Ти дуго очекнвани дани, за које су безбројни хероји наше младе армије положилн своје животе на бојиштима и хиљаде родољуба оставнло своје кости по затворииа, осванули су и над Истром и развили своју блиставу заставу победе и слободе над вераздруживим делом наше нове Југославије, над заувек слободном, југословекском Истром. Ми смо и у најтежим данима борбе са вером гледали у тај угкгетаванн део наше земље, са дивљењем пратили њене херојске напоре и са радошћу илк стрпљењем делили са шом и добро и зло. Наша омладина је у младни Истранииа видела увек својс другове, другове - борце за слободу и демократију, за једну нову и срећвију Југославију. И данас, када се наша поносна тробојнкца са петокраком залепршала над слободним, поносним југословенскнм Трстом, над југословенском Истром, кад југословенском Горнцом, ми, омладина Србије, стојећи чврсто, као један, уз свога маршала, препуни радостн због ослобођења својих другова, у данима када цела Европа, сви народи, доживљују тако жељно очекнване дане слободе, мн смо узбуђени и пресрећни што можемо да кашнм друговима пожелимо срећну слободу и срећну будућност у новој земљи. Нека живе слободна Истра, Трст н Горица у новој демократској федеративној Југославији!

Пошт.р,,. т г ОТ о. т Bорс*к. Ш т ш ОРГАН УЈЕДИЊКНМГ САВЕЗА антифашистичке омдадене срвмје Број 28 Годтзаа П 4 МАЈ 1945 ЦКНА ДИВАР