Mladi borac
ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА
Ова седница је одржана у учионкцн петог разреда иза затворених врата. Иако јој нисмо прксуствовали, мн претпоставд>амо да се она одиграла баш овако, а не другачије. Драги другови! рече дубокнм гласом велнкн црни орман. - Ја вас гледам својим добро опраннм стаклнма, дивим *ам се к не могу да вас препознам. Да лн сте то ви? Разуме се, то смо ми одговорише му у хору клупе, сто, столице к стара искусна школска табла. Оаа је чак додала: А ви сте се, поштовани ормаау, тако пролепшалн и подмладвли, да занста претстављате украс нашег разреда! Занста - сложио се орман. Баш о томе бн хтео да иоразговарамо. Сви се ви секате како сам ја био излизан н неугледан. Али зар сам ја био .грнв за то? Зар сам се ја икада ваљао по земљн, ста]ао ка кшпн, или се пентрао по дрве%, као што то чине кеки дечаци? Ннсам. Међутнм, ипак сам тако азгледао, да ме је бнло одвратно погледати. А зашто? Феђа Кнопкин ннје никада могао да прође поред мене, а да ме не рецне својнм перорезом. А ПеКа Мишкин је бацно лопту у иоје стакло и разбио га у парам-парчад. Зар сам мало уврзда претрпео у току дугкх годика? Мудра школска табла рече: Понекад су на мени писаан так&е глупости, да би ја сигурно поцрвенела од беса да иис&м толико црна! Па онда шта се десило? рече орман и одговори сам на питан>е: Десило се то. да су нашн дечаци постали кајбољи дечацк, које сам ја икада видео у животу! Сви се ви сећате ка-
ко су они ушли у нашу учионнцу једног јутра у августу. Ми смо стајалн мирно и мнслнли: »Ето, сада ће почети да прескачу Један другога, трче по клупама и жврљају кредом по табли«. Могло ]е још свашта да се деси! Међутим, то се нн]е догодкло. Уместо тога, Мића Травкнн рече друговима: »Ја сам био у посети код свог старнјег брата, чија се батеркја налазн на фронту испред Москве, Само да сте вндели какав је
код »нх ред! Знате шта? И ја бнх желео да уведемо ред у нашем разреду, јер мо] брат може изненада да наиђе у школу... Па и ако не дође, свеједно тако ће н нама самнма бити прнјатније. Хајдете, прионимо на посао!« Да, то је бно срећан дан —■ рекоше клупе. Нас су нзнелн у дворнпгге. Сења и Ваша су нас пажљнво прегледалн, као што лекар прегледа болесннка,
а аатим су закуцали ексере где је било потребно, опради нас н премазали сјајном бојом. Ми смо се све подмладнле. А за мене су спремили сунђер и чисту крпу додала је табла. Осим тога, обећали су ми да ће ме држатн чисто и да ће се свим силама трудити да не греше кад буду писали. Како је прнјатно служити тако добрим и паметним дечацима, као што су наши ! —■ рекоше сви у један глас.
. . . А у учионици шестогразреда, која се налазила поред н>их, старн, нзгребанн орман прислушкнвао је шта се говори у сз г седној соби и шкрнпао својнм искривљеним вратанцима: Ала су срећни! А ми? Зар се нико неће побринути о нама? Да ниЈе то питање упућено вама, драги читаоци?
В. Карбовска
»Пионнрска Правда«
ЗАСЕЈАЛИ СМО ПРВУ БРАЗДУ
На последњо) конференцији договорнли смо се да ћемо и даље ићи да обрађујемо партнзански врт. Једва смо чекали да осване јутро. Сви смо били у шкоаском дворишту на време. неко је донео семе за сетву, неко алат. Онда смо у реду пошли на посао. Када смо стигли у врт, прво смо растрли ђубре. Тада су се другови прихватили ашова а другарице семеша и зачас смо свршили прву бразду. Од свих лионира, који су тога дана биаи на послу, била ]е највредннЈа Данка. После свршеног рада ми смо се весели, са песмом враћали кући. Слободанка Стојановић, пиокирка - IV раз. осн. школе, Војнлово округ пожаревачки
БЕOГРАДСКИ ПИОНИРИ СПРЕМАЈУ СЕ ЗА СЛЕТ
У припремама за пионирски слет, београдски пнонири отпочели су такмичење у сакупљању школског материјала за своје другове пионнре пострадалих крајева, у сакупљању старог гвожђа, хартије, стакла и новца за своју организацију. По до сада показаним резултатима у сакупљашу предшаче пионири VI! ре]она ударници из Светске омладкнске недеље. Они су сакупили: 33.840 кгр. гвожђа, 908 кгр, хартије, 4,773 кгр. стакла, 1.320 књнга, 292 оловке, 490 свески, 527 табака хартнје и 220.000 динара. Пионири Слободан Младеновић н браћа Душан н Звоннмир Кнаобељ из 26 пионирског одреда су ударници VII рејона. Слободан Младеновић за један дан саку-
пио је 1.000 кгр. стакла, а браћа Кнаобељ за један дан сакупили су 3.000 кгр. гвожђа. За VI! реЈоном је И рејон. У њему су пионнри сакупили 30.930 кгр. гвожђа, 2.500 кгр. хартије, 250 свески, 134 оловке и 42 књиге. У најсиромашнијим краЈевима Београда, на Карабурми и на Чукарици пионири су међу првима у сакупљању новца за пионирску организаци]у. Пнонири Карабурме скупили су 120 хнљада динара, а пионири Чукарице скупили су 105.000 динара. Сакупљање ]'е још у току и они рејони који до садд нису показали добре резултате има]у времена да се поправе како би и они на пиоиирском клету били проглашени за ударнике.
ПИОНИРИ СПАСАВАЈУ ОРУЖЈЕ И МУНИЦИЈУ
Немци су приликом повлачења нз Црне Горе бацалн у море храну, одећу, муницију и оружје, како не би нашем народу и војсци били од користи. Али пионири Црне Горе, знајући да ке помоки својој војсци ако сакупе те ствари и да ке тиме убрзати ослобођење целе нггше земље, скупили су се у групе, које се сваког дана могу ви-
дети поред обале мора како »лове« ствари ко]е су Немци бацали. Група од шест пионира, у којо) се наЈвише истакао Славко Рогановић, »уловила« је шест сандука противавионске муници]е и један противавионскн митраљез. Они су сами набавили и кола, ко]Има су све »уловљене« ствари пренели у Команду места.
Писмо бугарског пионира
Здраво браћо Југословени,
Данас, на часу у школи, учитељ нам рече да пишемо неком познатом другу, а Ја се сетих вас и желим да вам опишем наше село. Наше село се калази између широких поља, где успева пшеница, кукуруз, винови лоза, шљивари, бостани и баште. Има сочних ливада, сеновитих долнна, лепих гора, које за време пролећа и лета брује од приЈатних песама птица. Ми смо деца трудбеника, који су у борби против фашизма дали велике жртве које никада нећемо заборавити, Крај горских поточнћа усред дубове горе, ми смо ншли на састанак са партизанима и снабдевали их храном и обућом. Сада смо слободии и ценимо слободу коЈа нам омогућава да се слободно састајемо.
расправљамо о нашем раду » упознајемо се са животом деце слободољубивих народа. Смрт фашизму слобода роду!
С поздравом Љубен Цветков ученик I разреда из села Кастичавци' Белоградчнско Бугарска
Ми пионири
Ми пионири, војска поносита, Ступамо сложно кроз пјесиу и рад За земљу нашу, за нашега Тита, Напријед смјело, ко год је срцеи млад! Нек пјесма јекне и звона забрује , До морских вала нек допре наш глас И Ловћен драги нек пјесму нам чује, Дурмитор, Комови нека чују нас! Брдима нашим кад зора заруди, У нову школу већ хитамо ми. Нек чују горе, и небо, и људи: Над нама Тито, ко наш отац. бдп! Ми пионири, војска поносита, Ступамо сложно, кроз пјесму и рад. За земљу нашу, за нашега Тита, Напријед смјело, ко год /е срцсм млад! „ГЛАС ПИОНИРА' ‘
НАЈМЛАЂИ ПОДОФИЦИР
Најмлађи подофицир Југословенске армије у СловеннЈИ ]е петнаестогодишњи Славко Баланч, који се још као пионир од првих дана окупације налази у војсци. Он је био у Јесеницама курир, ширно је литературу Освободилне фронте и сакупљао за партизане храну, одећу и лекове. Немци су једног дана открили групу у којој је Славко радио, али он ]е успео да побегне партизанима на Покљуку. Сада се бори у ]едној словеначкој бригади и недавно је одликован орденом за храброст. Прву пушку запленио је на Јеловцу, другу, маузерку, на Црном Врху, а политнчкн комесар Главног штаба дао му ]е, као признање за храброст, чешку машинку. На раду
Већ неколико дана пнонириВелућа, округа крушевачког, користе лепо време и раде у сво3ој башти. Поскидали капе » вунене капутиће и слабим ручицама риљазу земљу. Желели б» да постану' ударници. Уз песму им боље од.миче рад и они раде и певају. Порнљали су 25 ари партизанске баште. Сазвали су конференцију к ту су озбиљно решавали чиме ће башту засејати. Донета ]е одлука да се засеје што внше кромпира. После овога радили су малишанн на пошумљаваи>у% Успелн су да засаде већу парцелу багремом. Подигли су ограду око школе у дужнни 200 метара. Сакупилн су нешто старог гвожђа, хартије н крпа. Радили су на прнкупљашу багремовог семена н сакупнлн 2 кгр, Као ударници у раду истакли су се Мнлан Милнћ, Миодраг Антић, Мирослав Попбввк и Ђорђе Живковић. Добре резултате су показале Зорка Мнладнновић н Јованка Антић. Вулета Антић је за два дана изриљао 1,5 ар, радећн после часова у школи.
Влг. Пештерад
СПОРТСКА ТАКМИЧЕЊА
После осннвања пнонирскиходреда по школама пионнри су се активнзнралн и на спортском пољу. Пноннри са села почели су да приређују спортска такмнчеша. Иако немају кнкакав спортски прибор, пноннрн села Мијатовца, среза белнчког, одржали су 16 прошлог месеца такмичења у масовном трчању у право] линијн на 10О метара, у скоку нз места и из залета, у бацању камена с рамена, у трчању са кривинама и препрекама. у скоку у вис и у штафетном трчању. Пнонири првог н другог разреда посебно су се такмичнлн, а пионнри трећег и четвртог посебно, У штафетном трчању учествовалн су само пнонирн нз трећег и четвртог разреда и победили су пионири из четвртог разреда. У осталнм тачкама најбоље резултате постнгли су Драгослав Мнладиновић нз другог разреда н Слободан Вељковић из четвртог разреда. Победницима су предате награде у књнгама.
Слободан Бранкови^
Уреднипхтво и адмннистрација: Београд, Краљеви ка Томислава 11 тел.: 44-204 и 44-246. Штампарија »Млади Борац«, Београд, Мнлош а Великог 14
8
МЛАДИ БОРАЦ
Бро] 28