Moj život i rad

дима без, једне ноге; 2 за људе без обе руке; 715 за људе без једне руке, и 10 за слепе. Према томе, од 7882 врсте послова, четири • ма да је за неке требало имати прилично снаге нису захтевали потпуну телесну подобност. То значи да је усавршена идустрија у стању да пружи обично награђеног рада једном великом броју људи који немају ни осредње способности већине чланова људске заједнице. Кад би се послови тако анализовали у некој другој индустрији, сразмера би можда била сасвим друкчија. Али јемеђутимсасвимсигурно да кад би рад био довољно подељен и под-подељен до крајњих граница било би довољно местазаинвалиде,где би ови могли радити послове нормалних људи и зарађивати добре наднице.

Треба оспособљавати људе: то је друштвена дужност, Људи који су испод просечне телесне способности могу бити врло добри раднидн, само их ваља ставити на добро место. Г Ево једног примера. Један слеп радник доби место у магацину за бројање и паковање ексера и шрафова које смо слали нашим агенцијама. Друга два човека, потпуно здрави, били су пре тога употребљени на истом послу. После четрдесет осам. сата надзорник нас је известио да се она два потпуно здрава радника стављају на расположење, јер је слепи радник сам вршио не само свој посао, већ и посао који су пре тога радили два радника са добрим видом. оспособљавање може да се тера и даље. Обично се узима као несумњиво да рањен човек не може ништа да ради и да му ваља дати пенсију..

80