Moj život i rad

Има пак један период оздрављења, нарочито у случају ломљења једнога уда, када болесник може и жели да ради, јер највећа инвалида никад не достиже висину обичне надниде. Правили смо огледе са људима који су још лежали у кревету, али су се могли исправљати. Покривали смо кревет ћебетом, или прегачом, или мушемом, па смо им давали да ушрафљују ексере или шрафове. То је ручни рад на коме су без престанка употребљени у одељењу за магнето, неких петнаест или двадесет људи. Радници су за време бављења у болници исто тако добро могли вршити тај посао као да су у радионици, и то им је осигуравало редовну надницу. Нико није приморан да ради тај посао. Међутим сви су га радили весела срца; то им је прекраћивало зреме. Боље су спавали, имали су бољи апетит и брже су се опорављали. У овом случају ми терамо само до тачке одређене њиховом способношћу за рад. Врло је могућно, на пример, да један радник, својом вредноћом, заслужује да буде унапређен, а да се не унапреди услед тога што му недостаје способност заповедања дрзтима. . Једна од наших главних особина јесте да| никад нисмо задовољни начином на који се врши један посао ма у коме делу наше фабрике. Увек мислимо да се може радити боље и да ће се, дацас или су.тра, радити боље. Стално тражимо човека кога његове способности препоручују за авансовање. Сви наши људи су, понављам, пошли од првог ступња лествица. Наш директор фабрикације почео је као обичан механичар. Човек који управља великом фабриком из Црвене Реке почео је као модлер. Други један, који је

81

Форд, Мој Живот и Рад.