Moj život i rad

сада инспектор једног од највећих одељења, почео је као чистач. Срећа је што нисмо наследили никакву традицију и што не заснивамо никакзу традицију. Кад бисмо имали једну традицију то би била ова: „Свака ствар може бити рађена боље него што је до сада“. Овај стални напор у циљу бољег и бржег рада решава скоро све радничке проблеме. Одељења добијају оцене према њиховој производњи. Принос једног одељења израчунава се на тзј начин што се број произведених делова поделн са бројем употребљених радних часова. Сваки надзорник води овај рачун редовно за своју радионицу и носи цифре уза се. Инспектор пак држи један преглед свих тако утврђених рачуна. Ако нешто не иде како ваља у једној секцији, рачун приноса одмах показује стање. Инспектор тражи објашњења и надзорник отвара очи, знајући да се ради о његовој ситуацији.

Немамо потребе да се нарочнто бавимо глувонемима. Они раде пуном паром. Туберкулозни радници (имамо обично једну хиљаду таквих) се употребљавају нарочито у одељењу за поправку материала. Они коју болују од заразних болести раде заједно у одвојеној радионици нарочито за њих саграђеној. Радници који болују од грудних болести раде послове који не траже никакву снагу и остају што је више могућно на чистом ваздуху. Последњи списак нашег особља показивао је девет хиљада пет стотина шездесет три радника испод просечне здравствености. Међу њима било је сто двадесет три рањених и осакаћених у мишици, лакту или рукама. Један од њих је чак био изгубио

82