Moja odbrana
12
новац. Наше, србијанске банке све скупа пре рата имале су четрдесет и пет милиона динара капитала, а око 15 милиона динара резервних фондова. Сада имају мање, и ако су увеЋале капитал, јер им је предратни капитал услед пада динара мањи са дванаест, а некада и са седамнаест пута. Ни једна баш београдска банка није ни покушала, а камо ли успела, да бар једног одборника општинског протури, а да не говорим о каквом другом покушају. Зар наше ништавне по капиталу банке, које ни из далека не могу да подмире потребе нашега радног света, да се сматрају као зло, које треба гонити, и приписивати им некакве уображена банкократске подвигер Зар наши трговци, индустријалци, занатлије и други, који су у управама банака, да се престављају као банкократи! Е, господо, то је, да не употребим израз Удружења Банака „апсурдно становиште“, проста и јефтина демагогија, која је за велику осуду. Такви људи, који се таквом демагогијом служе, и изазивају код непросвећеног света омразу против банака, заслужују, да им се каже, да не располажу осећајем политичког морала. И није морално тако поступити. Није морално, јер наше банке, и ако малене капиталима, чине огромне услуге нашем пословном свету. Без банака не може сада при овој скупоћи услед пада динара ни један привредник почети какав мало већи посао. Сваки упире очи у банке, а демагози, у које спада Министар Финансија г. Кумануди, боре се против банака, измишљају банкократе, и хоће да их гоне. То је понављам једна неморална појава. Ако г. Кумануди верује, да све зло због његове рђаве финансијске политике долази због банака, молим, нека иде у Албанају, па нека тамо несметано уређује државне финансије, јер тамо нема банака. Банака има у културним државама. А ако жели, да министрује у нашој Краљевини, он мора да престане бити демагог, он мора престати, да прети банкама „Обзнаном“,и да их гони, јер такав поступак не одговара моралу нашега друштва.
| Кад сам дакле на збору Народне Банке назвао оне људе, који овако говоре, и раде против банака, а из чисте и јефтине демагогије, да нису морални, имао сам право, јер је то одиста једна неморална појава, која се у интересу нашег друштва и привреде земаљске мора најенергичније сузбијати. Ако се г. Кумануди овим нашао погођен, он мора то и при-