Moja odbrana
16
лажем, указао на овакав штетан рад по земљу и народ, јер је г. Кумануди на конференцији у Трговачкој Комори рекао, да ће морати и даље рачунети на Народну Банку т. ј. задуживати се и даље, онда је г. Кумануди оштампао у „Правди“ Бр. 254 од 17. Септембра 1921. год., који прилажем, службено саопштење Министарства, у коме је изнео ово: „Не видим, на који би начин држава дошла до потребних сума, него да се опет обрати Народној Банци, бар у границама, у којима је до сада могла да се креће. Ми још дакле морамо за извесно време служити се тим кредитом, који је одобрен од. Народне Банке за покриће наших расхода“.
На то сам му између осталог одговорио у „Правди“ Бр. 955 од 18. Септембра 1921. год.: „Овакво признање није ни најмање похвално. Рачунати само на задужење код Народне Банке, и пуштати тиме већи прилив новчаница у оптицај, доказ је, да је видокруг финансијски веома скучен. Таквим радом неће се моћи динар поправити“.
На овакав штетан рад г. Куманудија није ништа утицала ни резолуција конгреса демократске странке, оштампана у приложеној „Демократији“ у Бр. 706 од 3. Септембра 1921. год., која гласи: тч. д.: „постарати се, да се постепено почне враћати дуг Народној Банци, пошто је, због инфлације новчаница, тај дуг један од главних узрока депрецијације динара“.
Такав рад г. Куманудија врло је лепо критиковао г. Др. Воја Вељковић, народни посланик, указујући, да повећани контигент новчаница утиче штетно на вредност динара, у свом говору о буџету, који је оштампан у „Демократији“ Бр. 909 од 25. Јуна 1922, г., који прилажем. Г. Др. Вељковић вели: „Данас динар нема свога покрића у Народној Банци, нема га у довољној мери. Метална подлога и пословне менице, које служе као покриће динару, износе само један мали проценат од целокупне новчаничне циркулације. Главни део новчаничне циркулације постао је путем државних зајмова код Народне Банке, држава није дала као подлогу за те зајмова ни метал ни пословне менице, него је дала своје бонове. Главни део динарског покрића састоји се данас, дакле, у државним 60новима, и отуда та веза између вредности динара и државног кредита. У колико су бонови добри, у колико ће држава бити у стању, да их исплати, у толико ће кредита и вредности