Moja pedesetogodišnjica književnoga i kulturnoga rada na unapređenju srpske poljske privrede : 1861-1911

потребно земљиште, на коме сам по напреднијем начину производио разне културне биљке, домаће и стране, ради огледа и упоређења, од којих сам неке слао и на изложбе у иностранство и за њих награде добивао.

Послало ми је краљевско-мађарско Министарство за Земљорадњу семена од свилобуба, од којих се једне хранише дајасеновим, а друге храстовим листом, да учиним с њима огледе, и за постигнуте одличне резултате у извођењу

"тих свилобуба, одликовало ме је исто Мини-

старство Лохвалницом. Пајасенове свилобубе имађаше кестењасте, а храстове зелене чахуре.

1864.

Продужио сам издавање и уређивање „Сељака“. Положио сам професорски испит из дриродних наука п Јестастшвенице на бечком Универзитету и постављен, по изјављеној мојој жељи, за професора на Реалци у Новоме Саду, да не би напуштао започети рад на пољској привреди. (Основао сам први живинарник у Мајуру код Петроварадина (Новог Сада), у заједници са ПОу. Јос. Вајсом, бив. мајурским лекаром, а прву живину за овај живинарник добили смо

++

= љорте