Moja pedesetogodišnjica književnoga i kulturnoga rada na unapređenju srpske poljske privrede : 1861-1911

оу и

плугови уводе >, које је ове године 25. марта, лицем на Благовести, у епископској штампарији у Новом Саду, угледало света. — Радовао сам се, што је ово моје малено првенче одмах нашло лепог одзива код наших ратара, те је у брзо и распродато, што ми је дало више воље и јачег подстрека на даљи мој рад.

Одмах затим одем на спахилук грофа Чеконића у Жомбољ, који је тада имао најчувенију ергелу и одлично организовано имање, а одатле се кренем на пут кроз Банаш — поглавито кикиндски и потиски „диштрикт“ Бачку и Срем, у циљу, да видим: како стојимо понајпре са нашом домаћом пољском привредом према Ческој, као далеко напреднијој земљи у томе погледу, и према томе: у коме правцу да ошпочнем свој даљи рад, а према достојећим нашим приликама. Враћајући се месеца децембра из Срема, свратим у Нови Сад, где се, у договору са својим пријатељима, а уз припомоћ бачког владике Платона Атанацковића и сремског великог жупана Светозара Кушевића решим и отпочнем

1862.

године у Новоме Саду уређивати и издавати три пута месечно

„Сељак“ илустровани лист, за поље, кућу и башту.

Да би се „на лицу места“ упознао са чуве-

%

ЈЕ

Ф7