Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
=== 118
'— Коме није до луксуза, неће га чинити, — рече Вера.
— Јест, али мало која хоће да зна за то правило, — говораше Паја. — Свака ти то хоће да издржава моду... Тешко се данас одлучују на женидбу и људи доброга положаја и стања. Ту, пре свију, рачунајте пи мене. А затим, да узмем за пример ваше познанике: Гојка Стојановића судију пи Милана Зарића професора...
Вера прену у смех.
— Гојко, прави збуњенко!... Кад год сам га на балу у кадрилу питала за штогод, збунио се и погрешио у игри.
— Е гле, кахо сп ти могла збунити једног судију!... Тај се богме на претресима судским неда збунити.
— О Гојку се може само добро говорити, — примети Нада.
— А професор Зарић, — продужп Вера, воли много да прича о Египћанима, Вавилоњанима и Аспрјанима,.. Он је удовац п, кажу, велики противник женскиња п брака.
Нада је познавала Зарића као свога професора петорије и имала је о њему врло лепо мишљење, па се заузе за њ:
— Зарић је у краткоме браку био врло несрећан, па не би било чудо, ако бп о браку био песимистички расположен. А као наставник и човек лепе је нарави п племенита срца... Њих двојицу вазда бих претпоставила једном Стајићу, једном Боровиђу.
— Ух, та двојица! — развуче Паја кисело лице. — Ветрогоње! Модерни лутани са корза и журова!
— Веру су њихове речи срдиле, па брзо примети:
— Отменост и интелпгентност не могу им се спорити.
Но Нада се не могаде уздржати без поговора; | |