Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
====== 1090 =
— Ти, Вера, гледаш на људе по њиховој спољашњости и по њиховим речима, а оне су често врло варљиве. Требало би познати душу човекову; у њој су врлине и мане.
= Тако је, Надо! — потврди Паја. — Отменост и интелигентност не мере се по речима и спољњем изгледу. Речи често прикривају некарактерне и неморалне особине.
Вера је друкчије мислила. Веровала је у карактерност људи по спољњим утисцима, налазећи у њима и доказе о врлинама и манама. Наду и Пају није разумевала. Чинило јој се да су њихова тврђења неправедна, тенденциозна, па рече: |
— Ваше је мишљење неоправдано, пристрасно. — Чекај, сад ћу ти показати њихову «отменост и интелигентност» и нашу «спристрасност» — и Паја извади из капута лист исписане хартије, говорећи: — «Принципи модерног джсивота»... аутор је, кажу, Стајић.
— Да, чујемо! Читај! — гракнуше и Вера, и Нада.
— Добро пази, Вера! Из њих ћеш видети колико је твоје мишљење тачно. — И Паја поче читати: 5 -
1. Не обазири се на застареле појмове
о моралу и врлинама; данас влада друн-
чији менталитет. Културни је свет у
непрестаном натретну; модерне идеје овла~
ђују светом — њих се дрожи.
— Против тога, мислим, нема се шта рећи, — примети Вера, гледајући у Наду.
— О, могло би се о томе много говорити Вера, да ли добри појмови застаревају и дали су све модерне идеје добре, — говораше Нада, живо. — А закони моралности и врлина освештани су вековима у човечанству.
__- Тако је, Надој = потврди Паја па продужи; | | |