Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

189

довођаху у пријатан, мио занос... Сећала се његова мушка загрљаја и ватрена пољупца од кога је још осећала на образу траг пријатне топлине, осећала жиг силне љубави његове... Сећала се његове непоколебиве смелости и одлучности што му даваху облик херојског витеза, слику неустрашива дива, пред којим воља замире а душа се разгара жудњом да га има за се, да је непрестано уза њ...

О! да ли све то беше јава, стварност која ју је занела, или само чаробни сан из кога не може да се пробуди;г...

Била је начисто са собом да га је заволела и срцем и душом својом. Познала је љубав, страст јачу од свих других страсти, мада, још не беше свесна њене праве јачине. И ту љубав, бујну и силну, поредила је с тихом и нежном љубави према оци и сеји;али се колебала у закључку о надмоћности њиховој. Васпитање и домаћи утисци беху код ње сувише јаки; било је немогућно да не осећа велпку моћ њихову, Веровала је да јој је љубав према њима, тако милим и драгим, непоколебива, вечита; као што је веровала п то, да ће јој њихова велика љубав допустити да оствари жељу срца свога. Стога се није ни умела наћи у пресуђивању њене јачине према јачини своје нове љубави. И мада јој се сад већ чинило да јој мар за Драгојем потискује бригу о својима, опет је мислила да се у њеној души могу те две љубави измиритп, остати једна поред друге неослабљене. Сва ће јој брига бити да их очува, То јој се чинило пи могућно п потребно.

унио је само Драгојев предлог о бегству.

Зашто га Драгоје тако упорно брани; Зашто не увиђа да би се временом могао добити пристанак и оцин п сејин, кад је она већ тврдо одлучна да брани своју љубав; Шта га нагони да тако нестрпљиво хптаг и.

Драгојев разлог о њиховој мржњи није јој