Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

183

бе чинио довољно оправдан: оцино одбијање прошевине могло је бити последица других разлога (»можда Надина удаја пре њенес) који би се могли потиснути; а сејина хладноћа не значи још мржњу; њу би сестринска љубав могла још и загрејати. Још је мање оправдана Драгојева бојазан од њихова утицаја на њу, кад треба да верује у непоколебивост њених осећања, у јачину љубави њене... Безазлена Вера. слепо је веровала у силну љубав његову, па није могла ни наслутити да њега какви други, скривени разлози покрећу. Бојала се само предлога о бегству који је, како је мислила, потекао само са велике нестрпљивости његове; али се надала да ће га и у томе умирити. А бегство је, свакако, корак опасан и печастан, ма колико га Драгоје бранио; оно јој је сад задавало бригу, осећајући сву несмисленост његову.

— Не, не! на тај предлог не може пристати. Мада, је била вољна да одлуку своју рачуна, као одсудну, неизменљиву, колебљивост јој стаде обузимати и ум и душу... Ако Драгоје буде имао право... ако се оца и сеја не могадну ничим задобити, шта ондаг... Мислила је, мислила, a за млађану јој главу беху то тешке и несавладљиве мисли у којима не могаде доћи до поуздана закључка... Била је опет узбуђена. Душу су јој таласала осећања мучне борбе која, су је одржавала у страху за најскорију будућност. -

Узрујана и намучена таквим мислима, Вера се осећала нелагодном, болном. Глава јој је била мутна, тешка. Устала је са дивана, пришла прозору и села крај њега. :

У соби је већ настајао вечерњи сумрак. Хладовинасто вече било је пријатно после јаче дневне топлоте. Месец се помаљао иза оближњих кућа и његови благи зраци почеше про-