Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

15. УГОВОР О БРАКУ.

Haya је седела за клавиром и свирала Шопена.

Затим устаде и пође по соби, мислећи на Веру. Забринула, је беше њена синоћна главобоља која је »дошла, зацело, од промаје са отворена, прозора«. Кад ју је јутрос обилазила, и видела како још тврдо спава, мислила је да је ноћ морала провести у несанипи и немиру.

Кад се Вера пробудила, спремила јој је доручак и однела у собу. Изненадила се и поплашила, кад је видела колика је промена на, њој... »Га то је морала бити силна главобоља, и гровницајс.,. Није ју смирило ни Верино уверавање како јој је сад сасвим добро. Забранила, јој је излазак из собемн препоручила да остане у кревету... Ручале су заједно у Вериној соби.

Било је око пет часова по подне. Вера није излазила из собе; време је проводила, у читању.

Нада је ходала по соби за дневни боравак и мислила... »Вера се у подне добро осећала и добро ручала«... Затим приђе прозору и отвори га... »Сунце се ближи заходу... ваздух је тих, пријатан... Позваћу Веру у шетњу... Ио ња ће је освежити«... ~

Нада пође вратима, где срете соба ицу.

— Долазите од Вере, Анаг та alo

— Госпођица Вера чита... Кавала је да одем Берти, да не доноси хаљину »на, пробу«, сама ће довече свратити к њој. |