Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

више моћна ништа да учиним. Расправљај с оцом како знаш... Узбуђена Нада оде нагло у собу.

Вера је подуже стајала забринута.

Није се надала таквом разлазу са сестром. -Пропаде јој и последње уздање у љубав њену... Шта, да радиг · |

Мисли о томе начинише је очајном.

Пређе, када се одлучивала на бегство с Драгојем, заваравала се његовим речима даће се све »лако и повољно« свршити и даће одржати сејину и оцину љубав. Сад је јасно увиђала да после таквог корака, који представља за њих »грех и срам«, не може бити говора о измирењу и љубави... Оца, вазда пун милоште према својој љубимици, неда ни да се говори о »недостојном« Драгоју! А сеја је назива »заблуделом грешницом«, одричући сваку помоћ своју!...

Или ће назад: Или ће жртвовати љубав њиховуг |

Та дилема мучаше душу Верину, али за кратко време... Најпре јој искрсе пптање: да ли има права да располаже собом, не обазирући се на право по крви и природиг... На то питање имала је одређен, позитиван одговор. Њој се учини важније питање: може ли бити без њих, а да пх неутешно не ожалости, да. их не сурва у непреболиво очајањег... То јој се питање дотаче срца, али је ипак брзо прешла и преко њега... Била је сада потпуно убеђена да јој се љубав према сеји п оци не може ни поредити с љубављу према Драгоју, која је силна, неодољива. У њој се находи довољно накнаде за жртве које јој подноси; находи мило задовољство- срца и душе; находи срећу своју.

Раскид са својима био јој је неминован.

Питање о напуштању родитељског дома, ва који је вежу толике миле успомене, није је