Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

948 | ===

значи да је он проневеру учинио. Можда је то дело каквог другог чиновника или служптеља...

— Ружан глас, Вера, ружан! — примети Нада.

— У његову исправност и патриотизам не може се сумњати, — говораше Вера одлучно. — То је, зацело, неваљалство туђих прстију... или проста измишљотина Драгојевих непријатеља... другова, којима је криво што је он пре њих унапређен... А можда су то само твоји маневри, ујо, мене радир.

— Моји маневри! — узбуни се Паја одлучно. — како можеш, Вера, и помислити на тог!

— ОГ ове је то подлост неваљалих људи! говораше Вера узбуђено. — Ево вам кажем: ако се тај глас обистини, да је он проневеру учинио, прва ћу га ја презрети, прва ћу се бацити блатом на њ!...

Собарица донесе новине, предаде Нади, па пзиђе..

__— Врло добро! — рече Паја. — Мислим да ће Дневни Лист већ пмати белешку о томе.

Нада стаде разгледати прву страну тога листа: — Уводни чланак »Народна Банка«: затим »ЖКенски Свет — спфражетке у Лондону« — то ћемо читати после ручка, — рече Нада па преврну другу страну. — »Дневне новости; проневера«... Дакле, слушајте:

»Кружи чудан глас о проневери, извршеној у једном министарству. Кажу да ју је учинио један од чиновника с докторском дипломом који је пре неки дан прекоредно унапређен, а о чијој је спреми u интелигенцији један овдашњи лист. донео читаве славопојке) Сазнало се да је препис неког поверљивог акта који му је поверен на чување, предат. аташеу једног посланства (зацело за добре паре! Ур.) чиме је рад тога министарства компромитован,