Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog, S. 28

2. ШИПАРИЦА

Бар је већ прошло девет часова, изјутра.

У пространој и елегантно намештеној соби за дневни боравак седела је Нада с књигом у руци поред отвореног прозора и читала. Пријатни зраљи јесењег сунца падали су кроз прозор на њено свеже лице M на под застрвен пшротским ћилимом, а благ поветарац ћарлијао је и титрао се с праменима обилне плаве косе њене.

Нада је већ рано била на ногама, као п обично.

Пошто је себе збринула — а то је ишло брзо, јер није много полагала на своју тоалету — постарала се да доручак буде на време готов, па је с оцем доручковала и разговарала о домаћим пословима; а Вери,која се тог јутра дуже успавала, послала је доручак по собарпици.

ошто је оца испратила у радњу, посаветовала бе с куварицом о ручку, па се латила читања, очекујући Веру.

Наредна јој је лектира била: Дикенсов Паvid Kooperfild. ј

Мада, ју је Коперфилдово детињство јако занимало, опет би чешће подизала главу од књиге. Тада би размишљала неколико тренутака, а мисли јој готово вазда облетаху око Вере.

Ко би је посматрао у таквом тренутку, осетио би задовољство у души, гледајући инте-