Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

282 | ен ---_______

диривао и њихове склоности ка моди и модернизму. Симпатично је примљен од сестара које су га на више места прекидале пљескањем. Не бих ти умела ни приближно навести оне многе лепе мисли и изреке његове; али срећом, после свечаности раздадоше нам тај говор, и ја ти шаљем свој примерак, знајући да тебе таква питања јако занимају.

По завршетку тог говора јекну са галерије један од врло нежних Менделсонових квартета. Уз пратњу хармонпума певао је мешовити хор — две сестре и два брата — врло складно и допадљиво. Нежни и сентиментални Менделсонови тонови разнежише ме толико, да осетих сузе у очима. Али му је завршетак ипак био живљи, веселијп. |

Затим устаде једна од сестара (госпођа. оног брата што је прошле недеље посетио оцу) која је у име наше имала да захвали Старешини и браћи на срдачном дочеку. Из њеног лепог говора, колико се ја и оца сећамо, навешћу ти ове мисли њене:

Дајући изразе захвалности на почасти

и братској љубави, указаној сестрама при-

ређењем ове сјајне свечаности. она је про-

дужила отприлике овим речима: »Могу рећи, драга браћо, да смо свесне великог поверења које нам поклањате; свесне смо

ш улоге коју нам поверавате жао помоћни-

цама у вашем човечанском раду. Задах-

нуте од вас великим идејама Слободног

Зидарства, наша је срдачна ожжеља да бу-

демо усрдне Сестре, достојне Браће сло-

бодних зидара. У вашем признању да смо

ч ми унеколико допринеле валцем савесном

оттрављању масонске дужности, налазимо

најбољу награду и највеће задовољство.

Солидарне с вашим радом у Братском Са-

везу, ма вас молимо да и одсад рачунате