Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog

Не, не, сејо! Тићеш одсад, надам се, вазда бити задовољна мноме. Осећам да сам се теби јако приближила.

Мислим да се нећеш пожалити на краткоћу мојих писама. А кад дођеш, допунићемо их усмено оним; што у њима није обухваћено.

Много те поздрављају, грле и љубе оца и твоја,

Вера: