Na stramputici : roman iz predratnog života beogradskog
|
шати је без осмејка, без задовољства. Кад би пзјављивала жељу какву, ма и настрану, тешко је било одолети да јој се не попуни. Отац би је без поговора задовољио, грлећи јем љубећи. А Нада би издржала са собом повећу борбу између сестринске љубави и потребе да је изведе на пут разлога.
Забринута Нада данашњим држањем Вериним, продужи с прекорима да би јасније видела шта је код ње.
= Не, не, Вера! Твој се укус квари утицајем »модерне« школе — твојих красних другарица. — Незнам шта би могла имати против њихг... Зора је духовита, има фини укуба у Маре је јака интелигенција — прави модерни филозоф, како смо је и прозвали... Нису оне ниуколико криве што ми се допадају.
На Надину лицу показа се јача румен, а благи и тихи тон гласа постаде јој мало оштрији и бржи: |
— Доиста је чудно, Вера, како су ти се оне могле допасти!... Таште каћиперке, без солидног образовања а лошег васпитања, оне парадирају под маском лажне модерности и накарадне моде. Мисле да се симпатије теку луксувом, да. се култура огледа у раскалашној слободи, да се образованост показује у понављању неколико француских израза и слободоумних принципа!... У томе и јесте узрок што се у отменим и интелигентним круговима гледа подсмешљивим погледима на нас женскиње из трговачког реда.
Код Вере се, зачудо, продужавало пркосно расположење. Она је за време Надина говора села у столицу за љуљање, па се немарно нијала. Затим рече живље:
— Не признајем никаквом кругу већу отменост и интелигентност.