Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

9

Пред овим питањем а свесни тешких лана који би тада имали и за њих да наступе, власници ове наказне државе, — ове „велике силе“, накићене туђим перјем, употребљавали су без зазора сва, најнедостојнија и најодвратнија срества, да анулирају или бар смање сјајне успехе српског народа, који се истакао својим националним и човечанским врлинама и стекао поштовање свега поштеног света.

Аустроугарска дипломатија није се жени рала ни мера ни путева, да ствара вештачке поводе за мешање. Најпре се хватала за осећај човечности, па онда за принцип националитета, обе ствари непознате у историји њене државе и њених државника. Истицала је затим своје увређено државно достојанство, измишљајући афере које су је брукале пред паметним и поштеним светом. Појављивала се као заштитница католика и мусломана, настањених на земљишту које је Србија и Црна Гора завојевала од Турске. Ставила је била на ратну ногу сву своју војну снагу захтевајући: да се образује нова Албанска држава, каква никад није постојала; и, да се за тај циљ дипломатским путем отме од Срба и Грка оно, што су они завојевали од Турака на јуначком мегдану!

Страх Европе од општег рата и себична, политика Талијана, омогућили су успех Аустрије у овим њеним бесправним захтевима; а тај успех отварао је у њених државника све нове и нове прохтеве који су

~