Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

10

непрекидно потресали духове и ометали сређивање прилика на Балкану. Аустриска је дипломатија подбадала Туреху да развлачи преговоре, вођене у Лондону за закључење мира између Турске и Балканског Савеза. А кад је, ипак, и тај мир морао бити закљу чен, кренула је све своје „инструменте“ да разори Балкански Савез, који је представљао нову велику силу европеку.

И у томе је постигла успех помоћу своје креатуре Фердинанда Кобуршког, који је мучким нападом на дотадашње савезнике увукао Бугарску у крвави братоубилачки рат, из кога је Бугарска изишла онакажена и понижена, са жигом срама на челу, који јој би ударен руком аустриске дипломатије и аустриског Кобурга.

Балкански рат био би завршен у децембру месецу прошле године, да су аустриски и талијански државници били задахнути правичношћу и човечношћу. На жалост и на срам двадесетог века, века високе људске просве: ћености, Италија и Аустро-Угарска, ове две велике силе европске носиће у будућности пред Богом и човечанством одговорност за ону силну крв, која је, и после тога, натапала кршне врлети и плодна поља Балкана, и за ону масу мученика, који су, у међусобном клању и од болештина пали као жртве обести и грабљивости њихових бездушних државника. Ни после букурешког мира, Орбија и Црна Гора нису могле да се предаду мирном сређивању прилика у границама своје