Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

18

у део та ретка срећа, да се нађу на челу српскога народа у овим епохалним данима његовим, данима који су испуњени сјајним доказима о његовој способности за живот и о његову праву да заузме угледно место међу просвећеним народа света.

На жалост, за владу нашу не може се рећи да је била на висини свога позива. Док је народ испуњавао и испунио своје велике дужности преко очекивања приносећи на олтар Отаџбине и своју имаовину и своје најбоље синове, — влада, у својим државничким пословима није показала ни онолико разумевања и мудрости, колико се у најмању руку могло од ње с правом тражити. Она је градила погрешке од почетка па за све време рада на овоме епохалном делу, па их гради и данас и ко зна где ће се зауставити; Грешила је кад је склапала уговор савеза, јер није познавала: ни снагу народа, ни његове аспирације, ни његову готовост на огромне жртве, коју је тако сјајно посведочио, те је потцењивала нашу а прецењивала моћ Бугарске. Грешила је док су трајале борбе “са Турцима и Бугарима. Грешила је до букурешког мира, па је продужила грешити и после тога мира, кад је у њеном државничком раду, нису више ометале љуте борбе на бојним пољима. А све те погрешке своје крунисала је, али их, — како по свему изгледа — није и завршила, фаталним указом од 20. новембра, обнародованим у 257. броју „Српских Новина“, којим је, „за три-