Narod i državnici Srbije u 1912. i 1913. godini

14

сајебињење области Старе Србије увела у живот меке Прописе Устава Краљевине Србије об 5. јуна 1903. године“.

Тај указ је и изазвао писца ових редова, те је допустио себи толико смелости — можда ће се рећи и дрекости — да критикује извесна дела владина, како она за време крвавих окршаја народних на бојним пољима, тако и ова сада, кад државничка мудрост има, бар приближно, да одговори документованом јунаштву и родољубивом пожртвовању народа. Писац осећа да је том дужност његова, утолико већа, у колико се ствари све више заплећу на општу штету, уместо да се разбистравају и сређују, те да народ отпочне уживати плодове својих превеликих напора и жртава.

Погрешке владине двојаке су природе.

Једне су штетиле и штете наше националнополитичке интересе, а друге су задале осетне ударце постулатима нашега државноправног уређења.

О погрешкама прве врсте било је говора у штампи и у Народној Скупштини, кад се састала после свршених ратова. О њима ће овде бити речи само утолико, уколико се оне дотичу повреда правних принципа, које су повреде пољуљале државноправни поредак у нашој увећаној отаџбини.

Ови редови имају да укажу на погрешке ове друге врсте, у двојаком смеру: да се оне, које се више не дају исправити, марки. рају, како се не би поновиле у будућности,