Narod

СТР. 2.

Н А Р О Д

БРОЈ 3.

ме, међутим, донелису други листови. Ја бих одговорио сасвим просто: Почетници смо, нисмо богати и зато не можемо да пла ■камо тако дугичке телеграме из Лондона!.... Гаргантуа

ДНЕВНА ПОЛИТИКА Солун, 29, јула Савезничка конференција у Лондону забршена је исто онако као у Паризу, исто онако брзо, и исто онако лаконски се јавља о резултатима, који су се постигли на њој: они су повољни. — Судити о стварима, којима су се бавиле ове две конференције, не може се без података: чак је и званично јављено да ^е се цео материјал са ових седница држати у тајности. Ипак се за лондонску конференцију зна, да је поглавито имала да реши балканска питања. Демонстративна појава Лојда Џорџа са г. Сонином и Паши^ћем симптоматична је а реч краљаЂорЈ)а утешна је за српску ствар. ЕНГЛЕСКА ВЈ1АДА Лондон, 29. јула. Према једној депеши из Мелбурна, вероватно је да ће г. Хјус, председник аустралиске владе, ускоро дати оставку и доћи да постане члан ратног кабинета британског царства. Сер Роберт Борден, председник канадске владе такође ће ући у ратни кабинет, као и генерал Сматс. На тај начин 'ће кондоминијуми доћи до непосредног утицаја на ток послова у царству. На место г. Хјуса у Аустралији 'ће доћи за председника владе сер Џон Форест.

МИХАЕЛИС 0 РАТУ ИМИРУ

Цирих, 29. јула. Канцелар Михаелис је изјавио ((Последњим Дражђанским Новостима:» «Ми ћемо и даље чинити напоре, да до'ђемо до мира, али више нећемо падати у прошле погрешке. Ја сам готов да прихватим сваку прилику да закључим частан мир, али су околности често јаче од наших пројеката; нашу политику треба подесити према догађајима. «Избегавајући сваку нервозност, данас треба убедити наше непријатеље, да Немачка снага није опала и да не могу рачунати на нашу слабост, коју они претпостављају.»

АСКИТ 0 МИРУ

Лондон, 29. јула У Доњем Дому, праликом дебате о миру Аскит Је рекао о резолууији Рајхстага за мир, да она нема никакве важности. »Забо рављају се околности под којима је ова резолуција изгласана. У Берлину се водила конфуз на борба, Једног тренутка изгледало је да Је победити приста лице умереније полити ке, али су дошли војнички шефови и успели су да уклоне канцелара, коме је, само на неколико дана пре тога Кајзер изражавао крајње и непоколебљиво поверење. «Мир је постао највеЈш интерес човечанства, или под једним врло важним условом: да се тај мир не противи циљевима, коЈе су имали велики народи, кад су уииш у рат и кад га пподужуЈу и да, по том миоу, не буду узалудне све жртве и патње, заједнички поднесене. «Ја никако не1\у да кажем да је мио немогућан. али по ономе. што се дога1)п у Берлину, ја не видим, да смо се, што се практичне стране тиче, нимало приближили ци-

љевима и тежњама савезника. 7 ((Ја сам задоволтн, кад се узима највише колико је могућно из сваке прилике, која се по/ави. Али је немогућно наћи речи, којима се довољно Јасно може показати, да се овде не тиче једног владиног посла веЗх посла народа и да владе не могу интервенисати, осим само као аутентични тумачи народа«. МИЛОСТ НА СИЛУ Рим, 29 јула. Дописник „Штампе“ јавља из папских кругова: у Ватикану се много говори о вестима, које су стигле из Беча а односе се на политичка помиловања. Према тим вестима биће ускоро објављена велика листа помилованих личности. Ово помиловање обухватиће све оне политичке кривце, који су осуђени до две године затвора. Међу њима има врло велики бро) Италијана иредентиста. „ЦАРСКГ Цирих, 29 јула. Према берлинским листовима вођа социјалисгичке већине Шајдеман, говорећи о будућности Немачке, изјавио је: »Кад је избила катастрофа 1914 ми, као социјал-демо-

крати нисмо могли напустити свој народ. Ми би учинили злочин, да нисмо вотирали ратни кредит, већ да смо чекали да Руси и Французи продруу Немачку. „Наш је циљ рата заштита Немачке и будућности немачког народа. Догод наши противници одбијају погодан мир, ми социјалдемократи бићемб с државом, тражећи у будуће једну царску владу, која ће стајати на терену, одређеном последњом одлуком Рајхстага, а нарочито на терену резолуције, која се односи на мир. Што се тиче изгледа за мир, ми смо уверења, данаши непријатељи не треба да се надају да ће нас моћи уништити. Ипак, док се Русијабо ри, ми се морамо бранити, али ми ни мало не желимо да у ништимо дело руске револуције‘\ ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД Жеве агрономи Француски министар наро* дне привреде решпо је да од почетка школске године 1918 и женске могу бнти примљене у »1п$1иип; па11опа1 а&гопопТ 1 ие« као редовне ученице, под истим условима као и мушкарци, т. ј. путем конкурса. На тај начин добија се нов извор квалификоване рздне снаге за земљорад. Општи Одбор за шуму Саме ратне прилике чине да је употреба дрвета у времену док траје рат потпуно нерационална. Нарочито у пределима у којима се води борба, немогуће је водити строга рачуна о свима условима рационалне експлоатације. Но ипак при том чине се сви могући напори да се рационална експлоатација изведе што потпуније. У Француској је декретом установљен нарочити одбор за шуму, чији је рад ограничен само на време док траје рат и чији је задатак да се бави питаљем експлоатације, трговине и индустрије дрвета. Овај одбор има да одреди, централише, координише и контролише државну и приватну потребу. Он има да се стара, да се све потребе у дрвима задовоље на начин како то најбоље одговара државном интересу; он има да води рачуна да се употреба шуме врши рационално, да води надзор над извозом и фабрикацијом дрвета и да, на случај потребе, купује у иностранству дрва за домаћу потребу. На ослобођеном делу наше територије води рачуна о ра ционалној употреби дрвета нарочито одређени шумар.

КРАТКЕ ЈЕПЕШЕ Атина. — Цар Карло отпутовао је на фронт у источној Галицији да прати операције и да се захвали командантима и трупама. Цирих. — Кајзер се нада-

лендару за нешто више од 13 дана. Био је већ у новембру, ужнвајући у дражима снега, а ни октобар још не беше рекао збогом Све сам раннје плаћао своју кирију, — своје дугове — ствар је постајала несносна. Морадох да га носим другом сајџији, да га поново регулише. Овај ме упита, да ли је мој сат већ оправљен. Рекох, да не, да нпје било потребе. Он ме погледа са злурадим осмејком, и одма отвори сат. Потом намести на око неку ђавољску дрвену справу, погледа у унутрашност механизма. «Сат се мора безусловно очистити и подмазати, потом ћемо га дотерати. Можете се вратити после 8 дана!> Пошто је био очишћен, подмазан, затим дотеран, мој је сат почео да ради полако, као звоно кад звони у дугачким и правилним размацима. Почех да губим возове, да

задоцњавам у својим [плаћањима. Пропуштам време својих састанака. Мој сат ми љубазно продужаваше за два до три дана рокове плаћања, а по том ме остављаше да се љутим. Полако се навикавах да окивим јучерашњицу, по том прекјучерашњицу, п т. д. и мало по мало почех да примећујем, да сам остао усамљен дуж прошле недеље, док је жив свет ишчезавао моме оку. Учини ,ми се да осећам У дну душе, да ми се рађа симпатија за мумију у музеуму, и живу жељу да одем да се с њом разговарам о последњим новостима. Морадох опет отићи једном сајџији. Овај бедник растави мој сат у парам-парче, на моје очи, и изјави ми свечано, да је цилиндар «надувен». Обећа да ће у року од три дана успети да га сведе на нормални дијаметар. После те оправке сат добро означаваше «сред-

ње» време, али је тврдоглаво одбијао да ма који други податак да. Пола дана стално је хркао, лајао, крчао; кијао је и дувао снажно, тако, да ми је ометао мисли — тако, да у целој околини није било сата, који би се могао с њим мерити. Али остатак времена успављивао се је, задоцњавао забављајући се у путу, док га сви остали сатови, које је био оставио за собом, не стш ну. Тако да најзад, на крају двадесет четри часа, у очима једног непристрасног судије, изгледало је да је тачно у одређеном року стигао где треба. Али средњи тачан ход само је полуврлина код једног сата; зато се решим да га носим код новог сајџије. Од њега дознадох да је котва сломијена. Изразих радост, што није ништа озбиљније. Право да кажем, нисам имао ни појма, шта је то могло бити «котва«, али нисам хтео

да један непознати увиди моје незнање. Он оправи сат, али тад несрећник изгуби с једне стране, што је добио с друге. Почео би да ради па би се наједном зауставио, па би опет прорадио и опет стао, не бринући се ни мало да ли иде како треба. И сваки час би се трзао, као пушка кад се опали. Неко време подметао сам памука према груДима, али сам, најзад, морао отићи код другог сајџије. Овај га расхлопи, као што су то већ и други чинили, па лупом разгледа делове. По прегледу рече: » Имаћемо тешкоћа са регулатором». Врати регулатор на своје место и поштено очисти сат. Од тада је ишао врло добро, осим што су се сваких десет минута сказаљке укрштавале као краци на маказама и показивале одлучну намеру да иду заједно. Ни највећи филозоф на свету не би могао да зна које је доба, са таквим

сатом. Поново сам морао да потражим лека тако очајном стању. Сад је стакло на сату било покварено, па је сметала сказаљкама да нду, како треба. А требало је оправити и много точкића. Сајџија све то учини најбоље и онда ми је сат ишао изузетно добро. Само би свако пола дана, кад тачно покаже сат, наједном почели да се окрећу сви делови у сату и да зује као рој чела. Сказаљке би онда, за утакмицу, јурнуле у круг тако брзо, да ми је немогућно било разликовати; једва ако се могло опазити нешто налик на фину паукову мрежу. Сат сврши своје двадесет и четири сата за шест или седам минута и онда стане. Одем, бесан, код последњег сајџије и пажљиво сам га гледао док га је расклапао. Спремао сам се да га озбиљно узмем на испит, јер је стварвећ