Narod

Ер . 6.

СОЛУН, СРЕДА 2 АВГУСТА”1917 год.

ГОДИНА I.

Б-РОЈ ИО ЛЕПТА

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Шхампарија се налази у ул. Ј1еонтос-.т.у-гСофу бр. 13.

Власник КРСТА Љ МИЛЕТИЋ

Рукописи се не враћају, Огласи и белешке наплаКују се по погодби. Редакција је у улици Булгароктон бр. 59.

Главни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Ишјшдсби прблем

I Ратови су за собом увек остављали известан број осака-ћених људи, који су представљали губитак за народну привреду. Поредтога у индустрији, нарочито од времена употреба машина у њој б.рој осакаћених раденика непрестано се појављивао, који је зависио од разних техничких и социалних околности. Но стари начини ратовања, са мало технике и не придржавања, односно непознавања ратнога права остављали су за собом мали број инвалида. Ондашњи степен медицине са схватањем противниковим о заробљенику и рањенику и маса других околноети давала је врло малиброј преживелих инвалида. Средњи век унео Је нека побољшања, а у ратовима новога века напредак медицине отргао је од смрти велики део онога што је савршена ратна техника хтела да упропасти. На тај начин стварали су се ратни инвалиди, о чијем се издржавању старала држава. Но сем тога решења са социалне тачке гледишта, постоји и једно економско које је у тесној вези са првим. Економ ско решење тога питања састоји се у давању могућности ратним

инвалидима, да поврате своју радну снагу и постану актива за народну привреду. Тоје, пак изазвало појаву питања о вештачком надокна'ђавању изгубљених делова тела, које је све веће резултате поетизавало у колико се техничка страна тога питања усавршавала. Упоредо са тим почело је обучавање ратних инвалида са вештачким рукама, вештачким ногама, слепих и глувих, и тиме се од људи који су били изгубљени за народну привреду стварао нов извор за личну и општу привреду. У току овога великога светскога рата савезници су том тако важном питању поклонили своју озбиљну пажњу.Иницијативом белгиске владе и руково•ђем белгиско-француског комитета одржана је у Паризу од 8—12. маја ове год. савезничка конференција, чији је циљ био да проучи и расветли све оне проблеме, који интересују ратне инвалиде. Конференција је била подељена у три дела: дискусија и рад у седницама и секцијама, инвалидска изложба и посета професионалних инвалидских школа и завода. Ради извођења првог дела рад је био поде-

љен у 6 секција : 1) реедикација физичка; 2) реедикација професионална; 3) пласирање и етаблирање инвалида; 4) економски и социални интереси инвалида; 5) слепи, глуви и тешки болесници с поремећеним нервним центрима и 6) докуменговање и пропаганда. У свима секцијама читани су реферати, који заслужују најбрижљивију пажњу. " Првасекција—физичка реедикација--обухватала је: а) физиотерапију и медикалну гимнастику; б) апарате за горњу протезу; в) професионални рад као основ физичке реедикацше. Друга секција обухватала је: а) професионалну ориентацију; б) кад треба да отпочне професионална реедикација? Како ,е треба разумети? Интелектуална и ручна формација; в) механички придодаци за обуку: вештачка рука, ортопедне справе и т. д.; г) организација школа — општих, малих и специалних; методи наставе; искорингћавање инстигуција и постоје-ћих средстава; д) реедикација земљорадничка. Трећа секција преучавала је питања: а) о постављању и размештању инвалида у земљорадњи; б) о пласирању инвалида у индустрији и трговини; в) о пласирању инвалида у ратној индустрији. Четврта секција ба-

Француска Комедија просла вила је 311 годишшицу Корнејеву са програмом: N 100 теће са бриљантном интерпретацијом Силвена, Алберта Ламберта, госпође Вебер и Рош, и Ипе ЕгошЈеизе сћех СогиеШе од Мориса Оливена, украшена са неколико стихова који приказују сурваваше кнегише од Лонгевила. Госпођа Колона Романо, у пркос своме не елегантно.м шеширу, дала је лепу акцентуацију, а Раве дао је верну слику Кор нејеву. Биста песиикова била је украшена. Са златном палмом у руци, г-ђа Лујза Силвен ре цитовала је вибрантне и речите стихове Жила Трофиера; де Макс је показао свој емо-

вила ее питањем: а) о облигаторној оеедикацији; б) о редикацији људи после рата, који се реедикацијом за време непријател>ства не могу користити; в) о апсолутним инвалидима; г) о перманентној протекцији немих и хромих; о заводима за неме; о кооперативним друштвима; озваничној организацији; о привагним институцијама. Пета секција обухватила је питање о реедикацији слепих, глувих, и тешких болесника са поремећајем централних нерава; њиховопласирање и њихове економске и социалне интересе. Шеста секција занима се питањем о документовању и пропаганди. Други део конференције састојао се у посети професионалних школа за реедикацију. Број тих школа у Француској износи 24 са преко 1800 ђака, који су сви ратни инвалиди. Трећи део био је у посети изложбе, која је само због конференције прирефена и на којој су оиле заступљене: а) слике, графички црте жи, статистичке таблице, фотографски снимци, стручни каталози и литература коЈа се бави инвалидским питањима; б) апарати протезе, који се употребљавају као најмодернији за физичку реедикацшу; и в) техничке справе и занатске алатке из области најно-

ционални дар у једној песми Габриела Волана. Напослетку, једно ретко по штоваље указано је писцу Сида. У Фоајеу је била ор ганизована ретка изложба Корнејевих дела. Готово сва главна издања песникова била су ту застушвена, захваљујући љубазностп Ронделовој, који, као што је познато има најбогатију позоришну библиотеку. Сама ова изложба дала би материјала за један дуг чланак. На њој су се могли видети својеручни потписи Корнејеви, серија његових дела мање познатих, сва обична издања, брошире, памфлети С-д 0,иеге11 с!а СШ, једа Стц који вреди 22000 франака, и исма песникова, гравчре Мате-

вијих проналазака за реактивирање и упославање инвалида на разне послове. ЗВЕЗДИЦЕ Орган бугарске владе &Народнп Права» пише о тактици председника бугар ског минастарства у постављању чиновника у Македонији и вели■ «Ова тактика председника владе дала је ове резултате■ 8'/ процента среских начелника у Маћедонији људи су из места и — револуционарни радници.» Е! чшб сазБоШе! трзоз сав1ос1еб? Гаргантуа СКОРБУТ-ЗАРАЗА На основу својих орижљивих епидемиолошких посматрања и оактериолошких испитивања утврдио је г. др. Свегозар Пешњћ, хигијеничар и оактериолог раније асистент проф. Колеа, да је скороут заразна болест и да се преноси индиректно од човека на човека. Убе-ђен у инфекциозну природу скорбута, он је још у месецу мају пронашао начин преношења заразе и поетанак скорбутних епидемија. Својим оригиналним и интересантним радовима г. др. Пеши^ћ потпуно негира досадашње мишљење, да је скорбут обична болест и да долази услед лоше исхране. Он ставља скорбут у ред оних инфекциозних болести, које ове за №сотбс1е, регистар Ј1а" гранжов, портрети: (али тешко је једним погледом обухватити укупно све што је драгоцено и толико исто интересантно. Ште а је, што ннје било једног детаљног каталога, који би био драгоцен догуменат за литературу. Помешан са публиком ја сам био изненађен незнањем посетилаца.... • о јуна п. н. Француска Ко медија имала је један од највећих драмских успеха за ове три ратие године лредстављањем «Е1еуаЦоп-, комада у три чина од Бернстена. Да видимо најпре радњу. Први чин. Салон г. и госпође Корделие. Муж. је чувен хирург: он је старији за 23 године од своје жене. Прн подизању завесе. она телефонира неком г. Ламоту кога пцта за обавештења о вестима да ли је истина да је рат на помолу; ми смо у вре-

СПАВАЧ У Д0ДИНИ превод с Француског Једна чаробна долина, којом жубори поток крунејш се заносно о траву сребрнастих влшпи, где се сунце с поносних брда слива. Мала долина што освежава цео крај. . . . Ту, јсдан млад војник, отворених уста, гологлав, потиљком у свежем цвеЈу плавом, спава; испрукен у трави, раздрљених прсшу, блед у својој зеленој постељи засутој светлошку. Стопалама упртим у небо, он счава. Смешски се ко болно дете кад би се осменуло, почива ... . Природо уљушкај га, и згреЈ: он зебе!.... Мириси не улбукују му дах; он спава у сунцу мирно, с руком на грудима. Две дубоке, румене јаме виде се ено с десне стоане. Аргур Рембо

ДРАМСКА КРнТИКА ФРАНЦУСКА КОМЕДИЈА: 311 ГОДИШЊИЦА КОРНЕЈЕВА «1 ' Е 1_ Е V А Т 1 0 N » од Анри Бернстена