Narod

В».;Т4. Л ВРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ,, излази свакога даиа по подне. Штампарија се налази у Франковој улици 6р. 2<|.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, НЕДЕЉА 13. АВГУСТА 1917 ГОД.

ГОДИНА I. Рукбписи ое не вра-ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20. Г.лавни уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

Ако хо-ћете да вам син постане кројач, ви га шаљете код неког мајстора тога заната, где он после три па чак и четири године учења постаје способан да и сам отг.ори радњу. Ако хо-ћете да га упутиге на слободне професије, да постане адвокат, лекар или инжињер, такофе ћете га прво морати дати у шкслу, где ^ће, тек после дугих и тешких студија и пошто буде положио врло строгс испите, би ти способан да јавно упражњавасвоју. труку. Мећутим, ако нека важна личност има каквога љубимца са којмм незна шта да ради, него мора да га да у др жавну службу, он га онда уводи у полицијску струку, где га од данас до сутри благослове за полицајца и ако код њега нема ни трага о каквој стручној спреми. Другим речима, сви занати и све струке захтевају извеснуспрему, до које се често само дугим временом долази а једина полиција чини изузетак: полицијски чиновници стварају се на лицу места без дугачких преговора. Миоги 116 одговорити да полицајац стиче стручно знање у самом вршењу своје службе. Неоспорно је, да поједини од њих, они који су мар.Ђиви и илгелегентни успевају да прибаве сгручно знање у самој пракси и у . студијама којима се одају у слободно време. Али многи не могу да постигну да сами собом стекну потребна знања за своју струку. Они ће научити неколико „трикова“ које је рутина створила и живеће у уверењу, да исте могу примењивати у сваком случају. Излишнојеинсистирати на незгодним странама полицијске рутине. Поред свега осталог публика пла^ћа трошкове овогполицијског васпитања у пракси. Невини граћани мора-ће због незнања полицајца новајлије, који је се преварио, да проведе дуге дане у истражном притвору. Међутим шта би

[з пшцај! се казало кад би студенти медецине били пуштени пре свршених студија, да се „вежбају“ над грађанством! Код прве грешке каква би се вика и псовка подигла! Истина је да су за последњих петнајест година, услед жалосног стања полицијске неспреме, установљене и неке полицијске школе. Ја сам обишао неколико таквих школа и оне су све имале исге рђаве стране. Настава је свуда била површна, ужурбана и сувише чисто војничког духа. Нечолико правних начела, л сувише конвенционалних манира, пропраћ е н и х г и м н: I с г и ч к и м нежбањима, то је било све учење, док је, међутим, техничко и морално образовање полицајца потпуно запостављено. Резултаги су били ништавни, тим пре ш го су и ту слати људи који су већ имали извесну рутину. Нолицајац мора да се спрема за своју струку још од двадссете године а не када је прешао тридесету и кадаје всћ стекао извесне навике којих не може да ,се отресе, а при том се оптеретио и фамилијом. Младићи дају најбољи материјал исто тако и полицији као и осталим струкама. Али професиона-лна настава није потребна само нижем полицајцу, за више чиновништво она је још потребнија. Међутии до данас је готово свуда запостављана и професионална на става за више чиновништво. Сматрало је се, да је довољно свршити права или провести дуго времена у војсци, па да се стекну способности за вишег полицијског чиновника. Ме-ђутим вишем полицијском чиновнику је дужност да руководи истрагама, да употреби у проналажењу зликоваца све трагове, како материјалне тако и моралне и психолошке. Он то може да постигне само тако, ако познаје целокупну технику, која се зове и научном полицајом и ако

скроз и скроз познаје зликовачки свет. Ова знања за сада се могу сгсћи само на три универзитета, на којима <е обраћена пажња и на образовање полицајаца. У будуће ниЈедан виши ни нижи чиновник несме се постављагиако није I р тходно добио стручну спрему у специјалним школама. Мо' ра ју се установити вишс и ниже школе. За више чиновнике мора се тражити при улазу у школууниверзитетска спрема из правне сгруке а за нижи персонал, добра гимназијска спрема. Испити при излазу из школс морају бити еиестрани — јер често при површном испитивању и најбољи ђак пропада услед стид . ђи воети или елучајно рђаво поцтав 1 » ■погпм гања. Па ипак између ниже и више полицијс несме да постоји непроходна провалија. Сваки нижи чиновник треба да има право да ступи и на вишу школу, ако је показао јаких способности за струку. Таквоме чиновнику несме се порицати право на вишу школу, макар и да није свршио права. Ш о се тич • школског програма, предмети ће биги готово исги и на једној и на другој школи, само шго ће на вишој изучавање тихпредмета бити опсежније и дубље а у нижој ће се обратити нарочита пажња и на физичко развијање. Ћаци и !едне и друге школе вршиће практична вежбања у свима полицијским гранама. Само онда, када шеф познаје и најмање ситнице своје струке може се рачунаги да ће он стећи потребан аугоригет над својим потчињенима. Разуме се да се на техничко образовање полицајца, мора обратити нарочига пажња, јер -ће му оно дати могућности да прибавља материјалне доказе о кривици или невиности оп гужених. Од полицајца се не I може да тражи да буде и експерт али он мора да зна шта и у којој мери, може у појединим случајевима од експерта да очекује. 0сим тога, а ово је од I најве-ће важнос ги, по-

лицајци "ће научити да поштују визит карту, коју сваки злочинац оставља за собом на лицу места, а коју за са да у већини случајева уништава сама полиција. Др. Р. А. Рајс ЗВЕЗДИЦЕ Капетчн Арман де Бур мон, комнндант групе те шке. артиљерије на Нердену, пигинуо је. Он је зет I .Д ни Кошенн, Ч.Н1НО Фран цуске Академије, државног иодсекретара за спољне по слове. Г. Дсни Кпшену, с< м то га, иогину.ш су всћ два снна на бојном пољ /: к<тетан Огистен Кошен и капеишн ?Как Кошен. 1 'н г> I ачту п МЕЂУ њјш П.арчз, В1уста Пари к<> тдан.е <Дељи Мсла« јав.оа з Њујорки: — !■]■! I и]>»—— II« II I ■■ ■■11111—

У Ороју од 8 августа • Тан« доносм гшсмо једног српс^ог учитеља, који је учествовао у устанку против Б, гара у Србпји. Цело саопштеље о томе у *Тану гласи: »Ево једног писма, које је писао један од оних н сре1тних С|'6а који гу 6:;ли "ћ| инуђени да се, услед кшвења и мучења којима су били из ложени од сгране бугарских власти |у окупираној Србији, лате оружја и да покушавају да ослободе своју земљу или, ако у томе не успеју, да у смрти нотраже крај својим мукама. Ово писмо баца светлост како на сам устанак, који је оио у месецу апрнлу, тако н на поступање према српскоме становништву у области Србије окупираној од стране Бугара. Иисац овога писма је један учмтељ из Србнје, сгар 48 годипа. Пошто је нобегао у планину, гшсао га је својом крвљу. Један његов веран пријатељ ризиковао је да донесе гг пцеда ово писмо једном срггском војнику на мрт»ој стражн. Писмо гласи: Мај, 1917 Ево ме у планини, која је сад моје тужно боравиште. Ја сам априла побегао из бугарских казамата, где сам био затворен са двадесет својих друтова, ггошто сме бпли опкољени и ухваћени у побуни код Нас је било 2: 000 побуњени а,' у почетку смо се ту ли протг-в једне ггечачке дивизије, коју смо поразнли и

У дипломатским круговима у Вашингтону пронела се всст да су измећу Бугарске и Аустрије настуииле тешиоће, због гпога што у, Софији стално расте уверење. да двојна монархија намерава да изда Бугарску на конференцији за мир. »Бечки државници — кажс се у том телеграму всћ призиају да се рат не може свршити ако Сраија не буде реетаурирана и у већана. Бојећи се, да ће бити принућена да да Србији део Босне и Херцеговине, ако Србија не добије компен зације на ]>ачун Бугарске, Аустро угарска се сперма да Србији уступи дсо бугарске територије. Бугарска влада позвана је, да длскутује о томе. I овори се, да сс Немачка наљутила, што је Буг >рска одби ла да и/.екине односе са Сједињеним Државама и да се отише неш)«ерен>е ишј.и мећу ц< ншралним држа чама «.

натерали у бегство; после тога су нас напале две бугарске дивизије, са много топова и мптраљеза, Ја сам био ухваћен, бачен у затвор и осуђен да будем обешен, али преко ноћ, прнјгтељ... је упао са једном чегом у Прокупље, иобио бугарску стражу и мене ослободио. Тако сам се могао дочепати планнне. Овде нас је преко пет хиљада. Скоро и све остале планине су исто тако препуне побуњеника. Бугари су позвали х|елокупно мушко становништво од 16 до 65 годипа да га узму у војску и одмах пошаљу на фронт. Они су, у исто време, покупили

Ово виндалско ноступање ових одвратних Монгола изазвало је побуну. Несрећне магере, доведене до очајања < нападале су Бугаре камешгцама. То је била права побуна, на коју су Бугари одговорнли вешалима, на која вешају жене и децу. Тада се народ, пзазван и ра8дражен, баци на бу гарска слагалишта; људи н жене дочепаше се оружја н муниције. најпре у Пр купљу, з» тнм у Лесковцу, Лебанима, Врањи, Власотгшцима, Зајечару, Књажевцу, Пожаревцу ц у селима. Било је уговорено да устаници из Зајечара и околине иду на Ниш, а да ми остали из Прокуиља, Лесковца и Врац»е, такође учшшмо то исто