Narod

Вр 1бг

СОЛУН, Ш&Ш А& АВГУСТА„19.17,ГОД.

ВРОЈ 10 Л ЕПГД ^Народ',, рјз.тдди гвзттога дана ио гтодие.

Шхамоари ја се на ;ааи у Франковој у ицн Г»р. 2<'.

Власшш НРоТА. Л>. МИ 1ЕТИЋ

Рушпиевг с)г ме ирдћ^ју. Отстг рг бететшге- исапла-ћују се по' гтото'дб«. Редаиција је у уакц* Франкоеој бр. 20. Глотжг уредвик ДРА . С. ГОГПЋ

11 ОЦ 1 !

Док су се за оне две последње године српске и француске трупе раме уз раме бориле на бајним пољима Ма ћедоније и Србије, у Солуну је прилично времена пропушгено и много прилика пренебрегнуто да се опај скупи заједнички напор искористи у пуној мери. Кр вљу најбољих синова народа хи.кадама пута преливено је свето братимљење Француске са Србијом, и оно ће оста-! ти на вјеки вјеков. Али , се још није нашло ни I довољно добре воље ни довољно окретности да се ово неразлучно бра г сгво спроведе кроз све размоврсне заједничке послове који се обав ! л»ају из дана у дан, ко-‘ ји нам се нарочито намећу за сутра и с којима ћемо ускоро заједно ући у ослооођену и увећану Србију. Још ни издалека није довољно учињено да би француеко-српска за једница добила свој прави изглед, свој пуни значај и да би се њена солидност и н>ена снага правилно осетила. Међутим што данас урадимо има да послужм великим делом као основа будућег живота и будуће среКе тако скупо плаћене. Али шго није ни до сада учињено мора се од сада прегалачки предузети. Лична добра воља и здружена приватна подузетност може много кориснога учинити. За то имамо веК један утешан пример о коме ћемо данас опширније проговорити јер нас од срца весели а уверени смо да ће обрадовати сваког разумног и свесног Србина и Француза. 1о је појава Француско Српског Комитета. Недавно преко свију солунских листова било је објављено да Је у Солуну основан Комитет Француско Сртгске Акције. «Н.арод)> тада још није био почео излавити. А«ли ми смо се накнадно посгарали да се ш го подробније обавестимо о циљу и намерама овог комигета. Да го изнесемо у крат ко. «Комитету је зада-

такда потпомаже развита к и н тел е ктуа л н и х и економских односа из мећу двеју земаља и да учини шго тешњима везе двају народа, везс освешгане за вечига времена на бојним по љима Србије и Маћедоније.)) Комитет мисли то постиКи: личним упознавањем и обавештавањем појединаца, предапањима, курсевима, листом, нарочитим издањима која Ке третирати најважнија питања француско српеких односа, скуповима V дому комитста иуеталаштвом на свима заједничким пословима, имајуКи вазда у видусамо највише интересе Србије и Францус ке. П рестол о н асл ед ник Александар и ђенерал Сарај обеКали су комитету њихово високо покровитељство и потпору. А са свију страна од Солуна до најистакнутијих савезничких ровова ко.митет је добио више хиљада писама у којима вошици, чиновници и официри француске и српске војске наовом фронодушев 1 >сно поздравља ју појаву комлгега, пријављују се за чланове и траже подробнија обавешгења о комигегу и о најразноврснијим питањима радиности и душевног живота двеју пријатељских земаља. Т рговци, индустријалци, занатлије, земљорадници и радиици; професори, учитељи и официри; научници и уметници изразили су живо интересовање и жељу за тешњим зближењем са својим друговима по струци. Једни траже да им се створе курсеви француског односно српског језика, други да им се пошље лист, треКи питају како стоји с њиховом радиношКу у Србији, односно уФранцуској. Има их који излазе с врло умесним предлозима, има их који нуде своју идејну па чак и своју новчану помоћ. Једном речју према добивеним обавеш гењима од комигега насушна потреба једне овакве установе дочекана је оберучке. С обзиром на разно-

врсне препргке углед: изу.зетног положаја у коме се сви налазимо, комитег је до сада ве К показао лепих наггора. С пет профееора за француски језик иедва за српеки, комитет је до сада одржао 14 конференција и 60 курсева у Микри и у Зејтинлику У Вјдсни еу такоКе о еновани курсеви који лепо напредују. Први број листа је спремљен; за који дан, чули смо, изаћи Ке. Чим се уреди дом у Солуну почеКе се са предавањима и с пријатељским скуповима. Не сумњајуКи у званичну потпору с обеју страна ми молимо све своје п|)ијател>е. да евима силама помогну ову корисну и родољубиву акц пу На првом месту п ре п оручуј е ч<) ступан>е у члансгво Комитета Француско Српске Акције. Нарочито се обраКамо народној интели генцији. Нека сумњала штво и оклевања замени добра воља и прсгалаштво. Јер оваквом узвишеном послу погребни су синови народа. Нека најбољи б ду у првимредозима. Француски кругови у комитегу, који предњаче добром воб >м, нека добију досгојне сараднике. Тврдо верујемо да је то п т којим Ке се ваљано послужиги своме наРОДУ- ЗВЕЗЛ,1ЛЦЕ Неко је овако довео у весу српс ;е л гт >вс: Нреко Српског Гласника> трлжл се »Прлвда« за срп ски • Нлрод у будуКој »Великој Србији » Гаргантуа

’ је~ на пробу разне ра^е; разгниим и аЈШмце учесиГуј - / у 1 њо : ; ви на; оан:: мншићи за I # , иеЈи су. ни који !Н|таЈу, да ли је 1 неушчка дг<К нзква на*' рутена пр мећујући да ј'е~'у нииЈген,е Немачке недшгућно, не праве ни а ву ра.<лику иам ђу 19-14 и Г 17. Пре три гоДннг Немци су натерали на пов ачење Фраицузе и Ентлеае и сд м <ло топ ва а много губига а, доиии су в ло бли зу Париаа. Данас се ми н-лазимо на севсч у са милионима, где нас је било хиљадама. ГГ тиснули см<> нелријатеља, за^зели по ложаје од животног интереса за њ<"га, и наши тоиовн га да

ЗАЛУДНИ Н4П0РМ Лондон 13 авг. Духисник »Т хјжа« и.х Ш и >к гол ча пелегри јлти да после гласа њ < након јбе ргнцији странке Ра )а у Лон дону, очевидноје,да полити ка савезничких влада неке прртрпсти никакву измену , тто се тиче издавања пасоиг х за Шјпокхолм. Г. Врантинг ми ли, да је у тиквом случају боље да конф 'ренције у Н1токхолму не буде.

РЈјРГЈЈЈ 3 Генерал Робергсои, шеф главног шгаба бриганс,е војс е, изјавио је дописннку «. 1 >ујорк Тајмса: Ова огромна борба ставила

нас тЛмане више нето икад, Сувии е је р<*но рећи, да ј.е <е<Ј> нз. ва у мод рном рату есалочљив*. 11риче, ајмо не колико неделЈа; нвм> Ке мо ]<ати да мопусти у овом сукобу. Ачерик > мора уораа<и свј шега< . Ви имате повербње у добар исх д? запитао )& ко]еспондепт. о би још иог о сумњати? одгов ] и је генерал Р. бкргсон. Нечци имају дис циплину рви, сви ти милиони љуДи истог су кова, али има једна дисциплина далеко јача; то је дисциплИна слободног народа, који јој се вољно подвртава.

„Слободва Болгија" ТАЈНИ БРИСЕЛСКИ ЛИСТ

Већ по трећи пуг Белгија У ИЗТН.НСГву 11 ОС.Т <ВЉЗ 10 ди и<кицу ов >ј• - н а и 1 сиос к. Немцн су је вр 10 сгр го згбр.њшли, а.ш она је ипак прослављена у Б.шслу; прослазио је белп-ски лист „С шбодна Белгија“. Тај храбри лист чији сарадници сва.ог Дана мећу главу у торбу, тоје мали лист од четцри стране, свеж и смео и чак са нешго шале. Не.чојге међутим мислити да се ту тиче неког малог сатирич Ог лисга, који грди ити к >ји је жучан. ,,С | 06 однј Белгмја" нп из дкчека не пре по;),чује пежорисне ио'«уие. Вен / првоа а л >рој /, она иапротив саветује мудр<>: „Будим) мирни. Доћи ће дан, лагано али слгурно, кад ће наига непријатељи бити принуђени да се повуку пред савезницича, да напусте нашу престоницу. Сетичосе многих објава, које су дали наша вла да и наш председник оншгине г. МI с. Б димо мирни, ућутимо о енања легигичног беса, који је у нашим срцима. Будимо као шго с.чо до сада били, људи који поштују рагне законе. Чувајчо се немачких прово атора, који нас изазизају да чин шо испаде, фаж .-ћи наш патртогиза.ч. Вла дајмо ачи собо.ч и п| опове даЈМо уздржљивосг свт.ча око пас. Го Је највећа уо 1 уга коју можемо учинити нашој драгој отацоинЈГ." „Слободна Белшја' 1 почела је да излази у почетку 1915 године. Првн број је пзашао Њ јануара. Д‘отле је пећ впше од 5 мессцт Брисел био без новнна, или бар беа новина оје заслужуј у то и.че, без слободних ночина. Вести су се до.ијше сачо из нечачких лисгоза ии из неколико холандсачх герчанофзлсшх л<сгоза. С вречена на време, некцм нцсгерц-

ознпм путсвича, дошао би по који фр нцуски ит < енгтески лис , са зЈдоцњењ-ч <>д осам и и десет дша; онн су се про давалн по 5 до 50 франака број, У опште вести су се знале — врло брзо се сазнало за победу на Марни алв увек је недостајало појединости, које их оживљавају, које и.м дају боју. Најзад није било једног органа белгијског мишљења са оптшшзмом, који данас по некад публику чшш несгрпљизо.ч, али за ким се осећа чежи>а у дани.ча стрепн>е и оч <јања. Тада су неко * лико храбрих пагриота, новинара, књижевни а, политичара, ко зна?... дошли на херојску мисао да издају један билтен натриотске пропаганде. Они су образовалп неку врсту тајног друштва, из кога је изашта »Слободна Белгиј а <. Да ли их ко познаје? То је могућно, али у сва^ом случаЈу тајна се доб,»о чува, је]» од пре две н по године, од када лисг излазн — »редовно нередЈВно« —никоганије открио. Он се уређује, слаже, шгампа и расгура, нико незна како, а влада га увек прза добија. Узалуд је она дала на посао полицију, шпиЈуне, погказиваче, прово>агоре, нтшта није могла учиннги. Једног дана добије она једао анонимно писмо у коме се особи ! го тачно налази улица, кућа и соба где се лист шгамна. Најбољи немачка полицијсжн агенти ’ иојуре тамо са револвером у руцм. Немачки комесар уђе у опкољену кућу, с планом куће у руци, огвори врага и уђе у —• иужник. Кад је изашао, спазн око недесет пролазника који су као случајно нан.дли. Једног дана распросго се глас да је нсцрпена белгијска аојска цовучена са фронта ц