Narod

БРОЈ 10 ЛЕПТД

„Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се нолази у Франковој улици 6р. 20.

Власвих КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН, УТОРАК Хо. АВГУСТА 1917 Г01. * ... -.Г-—— Г-. л..

Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби. Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни уредннк ДРАГ. С. ГОГИЋ

П Р М Ј 0 3 И

Призн&ње и захвалЊјС 1 за сЕаКо досрс 1.оје :иу ее учини —то је једна од најкарактеристичнијих осооина нашега народа. Да ода јавно признаље и да сачува вечиту захвалност према ономе кош му је указао какву било помоћ, нарочито у невољи, то је за свакога правог Србина прва и наЈсветија дужност и V исто време основно питање националне части и патриотског достојанствп... С друге опет стране, та дивна и узвишена особина нашега народа, поред његовог беспримерног самопрегорења, највише је и допринела да у очима свега културног и цивилизованог човечанства Србин данас има светитељски ореол мученичке славе и један такав морални углед, који се ничИм не може ни заменити ни исплатити... Наше петогодидпвс мучеништво, без суза и јаука, у души просве•ћенлх народа није изазвало само обично сажалење према ономе који пати, већ право божанско дивљење према надчовечанским напорима и отворено признање за наш удео у општој борби и за опште циљсве човечанства. Због тога је, по ред помоћи која је нашој држави указивона од савезничких држава, и приватна помоћ намењена нашим народним масама и породицама наших бораца, из истих мотива, била и велика и лепа и значајна. Сви племенити народи, савезнички па чак и неутрални, притекоше у помоћ рањеноме српском лаву. Са дивном и бесмртном Француском, кошј ће остати вечито част да је прва схватила наше питање и да нам је прва притекла у помоћ, почели су се убрзо такмичити у помагању наше сиротиње и наше нејачи вечита Велика Бриганија и нови велики геније човечанства —СједињенеДржаве Северне Америке. У новцу, материјалу и разним другим

видовима та је помоћ оило оои лата и искр« На, вслика и увск добродошла. Један велики и леп број приватних удружења био је створен по тим великим земљама искључиво за прикупљање и указивање помоћи за опште идеале пострадалим Србима. У целој Француској напр. нема ни једне куће, која није макар шта учинила за нас: сем свега осталоха, само на два нарочито приреЈје на Српска Даиа цео ({) ран цус к и н аро д ску пио је за мученицу Србију на пет милиона франака, и поред тешке ситуације, којо1 су се онда и они сами налазили... Остављајући да доцније поново изнесемо у свој његовој обимности и важнбсти ово значајно питање и у исто време да га претресемо у духу схватања нашег народа п његових интереса, нарочито моралних,—за сада само скрећемо пажњу наших млродавних фактора на извесне сгвари, које треба одмах учинити и затим редовно вршити: Почевши од балканских ратова па до данашњег дана треба одмах објавити имеиа и прилоге свих оних племенитих лица и корпорација, који-су ма шга за нас учинили. То објављивање да буде извршено у засебним књигама, понаособ, на језику засваку одговарајућу нацију, и са назначењем циља коме је прилог био намењен- Поред свега осгалога, те књиге треба да послуже и као колективне изјаве захвалности с н а ш е стране. Организација целог послаоко пријема и расподеле свцх прилога треба да буде изведена на једној модернијој и цслисходнијој основици него што је то до сада било. У овом важном питању има да се у пр вом реду ангажује држава, и то ие само ради правилног и правичног функциопнсања него и ради потребне конгроле у свима разним нијансама. И на овом пољу и у овом погледу дужност је наших управних институција да бар очувају ОНО кНТо Су НјШН ДИВпП ООрЦИ СВо.Тс и*роду И 1 Оојој ДрЛ.аиИ СЗ оружјем извојева.1И и крвљу створили. ЗВЕЗДДЦЗ Питали сиромашног из беглицу: Штастсимали ларучак? — Пилав‘. — А за вс черу ? — Пиринач- 1 . — Па пилав и пирииан то ј < јсдно аппи! Јсстс исшо, алп шск да мало променим јслов ник ... Гаргантуа з.1 ттш Парпз, 13 авг. Црногорски одбор за цједињсњ' Црис Горе н С :бије. чијије аредседник г. Радовип, објивио је једну своју ноту у којој изјављује , како је свесан и уверел, да национчлни зад /ци и истораЈ ка идза.ти Ц >не [оре, који су се маниесшовали у сталној иврби за независност и ује.дињење, водеЦрчу Рору ис.хо Ју овога г»ат л када ке се испунити њена улога самосталие сраске дрпсаве, а који ке је поззати да уђе у Кр лљевиту удружених С )6 I X ваага и С гозенаца, усвај ууки у ц >ли ш изјаву Пашика и Тоучбика од 7 ул >1 о. г. Потпуно солидаран са изјавом са 1\рфа, одбоо је уверен, да в^рно изражава тсжњу с.рпског народа у Црној Гори, када сво/у акцију утивља оетварењу у једињ ња Соба, Хрвата и Словенаца.

ДАВИД Н ШАЈДЕлШ Лондон, 14. августа. Према обавештељима Рајгерове Агепције, утицај Шајдеманов у социјалистичкој странци све се већма губи пред доктором Давидом. Недавно је, у Мајенсу, др. Дазад изложио велнку немачку жељу за миром. Он је осудно атитације пангерманиста, који, и поред резолуције у Рајхстагу за мир, и даље храбре оне, који су за продужење рата. Он је најзад изјавно, да је потребно једц.,м да нрестане таква ситуација. Ф

СИЗИФОВ ПОСАО Крф 12 авг. Аустријске војне втости су одмаг забратпе осноа це и средње школе у Грпцји, одлучивши <)<< сч плииво о тварање. може извршити само по прсдходном одобрењу. Нпчела међународног права овлашкују војничку окупацију да можс успоставити евоју полицију и извесне судове али ни у ком случају и своје школе. Аустријанци су претили пре ко тих начела , хотеки да искористе школе за однарођавање становништва\ то је се видело чим су се огпвОЈ/иле нове тколе у поседнутој Србији. Пре свега, ниједан учитељ нити професор српски нијебио прим љен да даје предавања. Предавањг немачког и мађарског језика у с.вима школама постало јс обавезно. Вредно је забележити да ни у самој монархији, изузи мајући Макарску, па пи у Босни и Херцеговини, нема чки језик није био обавезан

Једна личност која јепасешила београдску гимназију, којом управља капетан Хорооец, пише у *Будапе шти Хиртап» од 16 марта оег тдине. да је мађар ски је.иис пргдмеш главие пажње и да су постигнути веома добрирезултати, благодареки професору који је наЈ)очито послан из Псште, Аустријанци су у целој земљи отворили само једну гимназију са 385 ђака међу којима 212 из Београда. Ове године, молбе за упис морају бити оверене од војног команданта коме једужност да даје мишл>ен.е о владању ђачких родитеља, што лшчи ди симо деца родитеља који се сматраје) политички исправни, могу посекивати предавања у средњим школама. Тенденције аустријских власти су очевидне и њихова главна брига састоји се у ширењу немачког и мађарског језика. Тога ради отварају се искључиво основие школе , пошто се стЈЈани језици најлакше могу ширити преко мале деце.

у свим школама.

Озе године изашла је у Пар тзу књига др. Пола Жиро Пред исгорлјом.» Из за вршне паве те књпге доносимо озих неколико цитата, врло заннмљпвих з I немачкп менталитег: Ево тих цитата: Ако се ради оно шго захгева национални ингерес немач,и, онда нема смисла узне.шраваш се тиме, шго се нашт посгупци смаграју за неморалне изван немачкнх граница. Барон од Рајнбабена, мшшстар фннансг.ја Нека је благословена рука која је фалзификовала Емску деиешу. Професор Ханс Делбрик. Без икаквог устручавања могу да кажем овде, јавно, да се Немачка не може определшвати према праву. Кнез Билов (Рајхстаг, 1’- децембра 1900). Прво узме.м, па затим увек пађе.м иекога који ће да докаже да имам право. Фридрих II. Пзлажем о -удн свију часнпх људи гадне поступке Пруске, којима се вређају најсветија и најлегитимнија права. Излажем гаеву целога света њен напад на нашу независност; шен самовластан рад, нечувен

у аналима историје; срамоту учињену јавном моралу, међународном праву и обичајима цивилпзованих народа. Ђорђе V, краљ Хановеранскн (Протест против Пруске). Треба оставити на страну општа места о одговорности нападача. Кад рат постане потребан треба га водити. Сам успех га оправдава. Генерал Молтке. Ствари треба водити тако, да под тешким притиском великог наоружања, крупних жр тава и затегнуте политичке ситуације прекид буде сматран као ослобођење. Ултиматум са краткнм роком, после кога долази непосредно инзазија, доиринеће довољно оправдању наше акције са гледишта међународног права. (Тајни, званични рапорт о ојачању немачке војске. Циљеви и задаци наше националне политике паше војске н наших спепијалннх органа војничких; Берлин, 19. марта 1913.) Немачка треба да буде провокагор и да меша карге тако да други буду приморани да нападају. Генерал Бернарди. Рат је дужност и идеална потреба. - Генерал Бернарди.