Narod

"122. БРОЈ 10 Ј1ЕПТА „Народ,, излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у Франковој улици бр. 20.

Власник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

СОЛУН , НЕДЕЉА

20. АВ1ТС1А 1917. ЕОД.

ГОДИНА I. -1ЛЛ—I. I ■•г-- Ч. 1 Г ^ 1М џ Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке наплаКују се по погодби. Рсдакција је у улици Франковој бр. 20.

Главни урсднпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Због изну|)ености и свести да неће моћи остати победилац у овом рату, Немачка је приморана да води две политике; једну води царско-милитарисгичка влада која води рат а другу царско-социјалистичка исћина, која спрема конференцију ; Штокхолму. Ове две супротне политике, које у ствари иду једном циљу, само су продужење читавог низа супротних политика и концепција, које су почеле и развијале се још од почетка рата, а које су оличене у овом немачком држању: од проповедања принципа искл>учипе силе у рату и од безобзирног поступања посгепено се одустајало и прилазило гледишту. да јс даље проливање крви излишно. Да, излишно је даље проливање крви, алије оно далеко, далеко мање било погребно још у почетку. Али кад је веЕ крв потекла потоцима, кад је тако рећи проливен највећи део крви, она не сме бити проливена бесциљно, као вода што је реком отекла. Натерани на рат, на проливање крви, ми смо одмах, кад јс она почела тећи^знали врло добро, колико је неморално и немогућно да она буде проливена узалуд. Јер и мртви, који су радили на једном великом истори1ском послу и дали за њега највише, имају право да одлучују о резултату свог рада; они неће дати да превлада себичан интереспреосталих. То високо морално схватањеапсолутно влада код наших великих Савезника. Истичући принципе правде и слободе, они ни у једној прилици нису показали, да Те пустити да ти принципи буду оште•ћени ма каквим полурама, ма каквом неморалном целисходношћу, И они, одрефено и поуздано, отклањају сваку и најмању појаву, која би могла рфаво утицати на извршење њихових задатака. Они не даду да једни њихови грађани гину за одбрану своје земље и у борби за

слободу, а други. ненадлежни, далеко изп њихових леђа, да преговарају о рату и миру. Зато њихове владе нису ни допустиле да социјалистички преставници њихових земаља иду у Штокхолм. Нешго немира унело је гласење енглеске Странке Рада, која се изЈаснила за учептће на конференцији у Штокхолму. Али, пре свега, треба добро знати да преставници ове странке никада неће ни из далека моћи да усвоје немачко гледиште за мир и да је њена одлука за разговор о миру, поред осталог, тежња да се Немачка натера да отворено каже своје циљеве рага и да се утврде кривци за овај рат. Осим ове страпке, остале странке, као што је енглеска Унија Рада, Америчка и Француска Федерација одбиле су да учествују на социјал - демокрагској конференцији у Штокхолму. У опште, најбоље је формулисао гледишге на све засебне покушаје да се утиче на свршетак рата г. Бонар Ло, који је пре неки дан рекао у Доњем Дому: »Ми добро појимамо улогу, коју радници имају и коју ће имати у овом рату, али бар код нас, нијс потребно правити револуцију да се изрази народна воља. Наш народ чини целину и кад дофе време да се говори о миру, тај ће задатак припасти влади, која је на овим клупама или свакој другој, која неће престављати једну странку, већ цео народ.к НА КРфЈУ СИлГЕ Лондон 19 авг. Ратни дописник «Вестминстер Газет» каже, да је непријатељска одбрана од половине1916 добила пасиван карактер. Непријагељ је принуфен да чека нападе и ограничен је само на то да их одбија. Он неможе више да бира акцију на бојном пољу, нити борбени распоред; то му се наме^ће и против његове воље. Губи-

так стратегиске ипицијативе резултат је пораза, а губитак тактнчкс иницијативе дошао је отуда, што иепријатељ стално слаби, у колико савезничка снага расте. Највише јс непријатељ погофен у пешадиској снази, и томе сгалном паду пешадије не може се наћи лека ни у Немачкој ни у Аустрији. Он ће и даље ићи убрзано, а већ је сада већи него што је икада био од почетка рата. ЗВЕЗДЛЦЕ Сеј-,атс. ли се приче , како су мишеви појели цртало ? Тако је и нека рода, за коју је дато одобрење да се набави за Србију, морала скупо да се распрода овде, јер у Солуну има не ких клица, које изазивају квареп>е робе. Гаргантуа ТИРПмЦ Н ЖГ.РДР Лоидон, 19 асг. Бпвши амерички амбасадор у Берлину г. Жерар одговорио је на инспнуацнје «Франкфуртер Цајтунга*, по којима је он измислио или изврнуо услове Бетмана Холвега за мнр. Тако исто одговорио је и на правдаше адмирала фон Тирпица, који тврди да никада ннје казао, како Немачка мора иматц фламанску обалу, за вођење рата, као што се писало у новинама из тога времена. Баш у ‘Франкфургер Цај тунгу» бпо је један интервју •једне високе личности из марнне*, по коме је ова личност бнла за крајљи сумаренски рат, како би се доскочило бр )танској флоти и како би се могла иред-зегн експедиција у Америку и наплати ли од ње трошковн, које је Немачка уч-.нила за време рата. А г. 1ојд Џорџ је изја вио, да је Х олвег рекао: *Белгија мора чинити саставни део немачког економског система и војне и економске одбране Не«ачке.» ГусТгИЈл 0 КлМл Берн, 19. августа Говор, који је пре кратког времеиа држао г. ПашиК у Лоидону, много се коментарише у Бечу. ,Фремденблат“ га назива ,,ретким документом нечувене дрскости и невероватне површности 11 . Званични орган Балплаца сравњује пред седника српеког мннистарства са човеком који је банкротирао те покушава са речцма

дл дОбије иове кредите од опнх које је довео до проиастп. ,,Шго се тиче цпл.ева рата — питие „Фремденблат“ Аустроугарска у осталом слаже се са г. Пашићем у овој тачки : да се казпе опн који су изазвалн овај светски иожар. Изјава, коју је дао г. Н. Пашић о циљевима рата Србпје, безмерно је драгоцена, јер после ње, ннко не би могао вшие сумњатп, да је велики план, који су створили српски министар, и људи који су за њим, инспириеан једном тежњом: дасресгвнма светскога рата разоре монархију. Противно његовим навнкамв, г. ПашиК овога је пута одао част истшш. устроугарска је сад могла назреги мрачне интриге ко ; е су је натерале да нзвуче мач из корица како би избегла катасгрофу". Ево неколико детаља из седнице хрватског веКа, у ко јој се даскутовало о југословенском питању. Бан МихаиловиК, одбацујуКи у нме сељачке странке, предлс.г РадиКев о независној Хрватској, жали што је Радић поднео такве предлоге који су у про тпвности са старп.м традпцијама хрватске лојалиости. Бан је оптужио РадиКа да је хтео да буде други Керенски. Г. Радић је одговорио, да му изгледа врло природно шго бан, као унпониста, напада. његов говор; али прогесгвује, да ни једном речн он није поврсдио интегритег круне Св. Стевана. Он је просто скренуо пажњу да греба решити југословенско питање, пре него што се његова солу ција не наметне с поља. Пајмон, вођа странке Права, изложио је једпнство Словенаца и Хрвата. Франк, који приггада истој страици, тражио је повратак на услове који су постојали пре 1867, то Ке ре Кн пре потписа компромиса са ИЗШН1 Требало би повероватн да Ке Немачка одустатн од својих нзлега на енглеску обалу после пропасти толиких сво јих цепелина а без икакве користи. II збиља, за неколико недеља није бало никаквих ваздушних напада на Енгле ску, али се у том застоју спремале нове експецицнје, новнм средствима различиим од досадашњих. После ноћних цс-пелинских излета Немци су хгели да виде, како ће ићи са јаким ави онима, усред дана. Т ако је једна ескадрила, под командом капетана Бранценбурга, напала Лондон, апаратима ти-

Угапском. Оп сматра да је монархнја пајбола одбраиа, најбоља гарантнја коју може иматн хрватскц народ иротив аспирација италијанских и против амбиција јужних Словена. Сеу своју наду полаже у једниство хрватских наЈК>дности на хрватској основн, а пе на основи југословепској, Југословенски идеал је фантом; који није стваран; хрватскл идеал је жив и искрен. Дискуснја није довела ни до каквих резултатаЛАЖКИ ДЕМАНТИ Крф 19. августа Холандски професор Трауб који је посетио Бугарску, објавио је недавно, као што се зпа, у лпсту Телсграфу« мно1 е оптужбе про т пву одвођенл, злочина а нарочито противу регрутовања које Бугарска врши у српсккм поседнутиа областима. »Коресподенц Бнро« од 2. августа п. н. га је одмах демантовао, објавивши шпервју који је бугарски министар војни Најданов дао »1 Јолнтнше Кореспонденци *, и у коме је покушао да увредм професора Трауба, великог представннка холандскога народа, рекавши, да у неутралпим земљама постоје агенти који чине разне пнсинуације противу Бугарске. ИстичуКи једну такву неучтивост као и подли покушај увреде једне неутралне земље н њених часних друштвених радника, као што је професор Трауб, лист »Н>ус Ван дец Таг« вели: »Бугарска се понаша према Србвма са оном истом бесавесношћу са којом Немци одводе Белгијанце, а осим тога оиа присгупа н регруговању у МаКедонији за бугарску војску«. Наше скорашње тврднл односно регрутовања Срба, које в])ше бугарске власти, овим су потврђене сада и од стране неутралне шгампе. ЈБРЛЕСКЈ па «Гота», од којих је сваки носио по чегрнаест боаби. Излет је трајао свега четврт сата, али је био најкрвавпји од почетка рата: убијено је 157 лнца, међу којима је 24 жена н 42 детета; рањеио је 182 лица, од којих су 110 жеиа и 100 деце. Једна бомба која је погодила школу, убила је осамнајест и ранила педесеторо деце. После четири дапа иемачки главни штаб вратио се на првн начин: око два сата изјутра два цепелииа обишли су британску обалу; један од њих убио дв! лица и ранио шеснајест, у грофовству Кеиц