Narod

ГОДИЛА I. Рукописи се не г[>акају.

БРОЈ 10 ЛЕПТА „Народ,, излази свакога дана по подне.

Шгампарлја се налази у франковој улици бр. 20.

Власпик КРСТА ЈВ. МИЛЕТИЋ

Огласи и белеписе напла-ћују се по погодби. Редакција је у улиТ|,и Франкопој бр. 20.

Главтш уредппк ДРАГ. С. ГОГИЋ г

Доа питања из наше унутрашње политике данас су од прло пелике важиости: сеоба владе са Крфа у Солуи и сазив НароднеСкупштине. И о једном и о другом повремено се и Приватно разговарало, еа више или мање разлога, и писало у страној штампи. Са доласком владе у Солун било је начелно ве-ћ решено; очекивао се само поврагак г. Пашика из Европе, па да цела влада дође овамо. Друго питаље, о сазиву скупштинском, било је нешто*даље, јерје оноусловљеноизвесним променама у влади,

Па ипак се и у том погледу можда нешто радило, ако је веровати неким телеграмима са стране, по којима ће г. Паши'к покушати са сасгавом коалиционе владе. ЈТитањео доласку владе у Солун од изванрсдног је моралног зпачаја. Сви ми, војска, чиновници, избеглице, сви осећамо дубоку жељу, да будемо ближе једни другима, да се прибијемо. ГЈриродна жеља код свих људи, који трпе. И век са ове моралне стране, влада би требала да до'ђе у Солун. Затим, гледајуки из ближе готово цео српски избегли карод, она би извесно могла боље да уочи његове потребе и сигурније да их задовољи. И најзад, њеним доласком овамо, колико би се убрзала цела административна с л у ж б а, због чије су досадашње тромости многи појединци претрпели штете? Отуда се и не може веровати гласовима, да је влада, због техничкјЈх тешкока, решила да остане на Крфу још неко време. Та концентрација народне снаге до краја би се извршила сазивом Народне Скупштине, или боље речено могућношку скупштинског рада. Нема сумње да сви желимо да Скупштина буде на окупу: парламенаг је народна

ПОГПОрп И његова ааштита, он је преставник нпродне во.ље и његов рад је извршавање и задовољавање народне воље.

Али с друге стране извеснб има и тешкока за почетак скупштинског рада.

Па шта је сметња? Нс може се.претпоставити, да би само личне несугласице омегале рад:

А грешно би било, ако се мисли, да рад парламента данас и није тако важна ствар... И Скупштина би требала да буде у Солуну. Имтимна је потреба нашег народног, породичног света, да види рођака, пријатеља, свог избраника. То ствара за њега живот нормалнији, а не може се измерити, колико се тиме добра чини. Овако новршно и у сувише општим потезима, хтелн с.мо да изразимо јсдну мисао: Сакупимо се, приберимо мародну снагу, целу, неподељену,будимоблизу јсдан другомза храбрење и ојачање у вери, заложимо збирсвојс снаге за свршавање великог дела. У нашим циљевима нсма различних схватања, а путеви ка љима извесно ке бити боље израфени, кад их сви правимо. А најбоље ксмо то постики, ако нам наши политички вође буду предњачили. ЗВЕЗДШЦЕ Да није скупо, кад се плати 1Ј0 драхми за путовањ до Санти Каранта ? * * * Хавас јавља да је у Атчни ухашиен Епаминонда Валсамакис. То >е онај херој, који је у Паризу на

тргу Слоге, ппд ттрасбур шком статуом, развио грчку заставу и држас говорс Т 1 С 1 зра/лис у ј р'чКу и учестсоааи у децемпарском мучком наиаду иа француске морнаре. Гаргантуа РУШ УСПЕХ

Лондсн 22 авг. Борба на чсточном фронту шчри се према северу. Руси су, после јакс артпљсрчЈске прчпреме, чзвршчли више успелих иапчда близу Илукста. северо западно од Двчнска. РАЗОЧАРЕЊЕ Рим, 21. авг. Дочек Папиненотеу француској, и савезничкој штампи отворио је очи онима, који су на светски сукоб чешке гледали кроз дипломатске документе и комуникес Централних Сила него кроз савезничке. Парочито су у ЈЗатикану изненађени енглеском штампом, јер се веровало да Папини предлози потпомажу жеље енглеских кругова- Једнодушност непо вољних коментара, који сгижу у Рим са стране савезничких сила, потпуно је пореметила пацифистичке планове и бацила у забуну дипломатске кругове у Ватикану. цар кдрлз и пдпд Рни, 21 августа Цф Карло виш; је пута дуго разговарао са грофом Чернкном о аустријском одговору на Папине .нредлоге за мнр. У упртвним аустријским круговима показује се жеља, да се пристане на предлоге који су изнети у Пшино.м маиифесту. НЕУТРАЛНИ Блзел, 21. авг. Швајцарски федеоални Савез добио је од Шведскс владе једну ноту, у којој се позива Швајцарска и друге неутралне дрлсаве, ца један низ конференцији, на којима 1\е сс регулисати питање из рата и после раиш, која их интсрссуЈу Ова нота нсма хитан кариктер и због тога је швајцарска влада није још ни проучавала нити објавила овај швсдски иозив.

П?ЕД КОКФЕРЕНЦИЈУ ШТО. . 40 ' М пВ' н ШицНм, делегагн руске мањињс, стигли су у Штокхолм. I'. Хујсман изјавио јс, да ће рад конференције бити јаван; резервисана су мсста за представнике целе штампе. Четири језика допуштена су за расправљање: француски, енглески, руски и иемачки. Према «Штокхолмс Тиднинген г. Чејџепримио се за председника конференције. Потпрсдседници ке битиг. Б(>антинг и г. Трелстра. Број дслегатабикеограничен на двеста.

У НЕМАЧКОЈ Циркх, 2! азг. Према извештајима из Пемачке сптуација је тамо тежа неро икада и тиме се може објаснити писан>е немачке штампе у корпсг мпра. У више немачких втроши, нароччто у Келну, Карлсруе, Манхајму и у Мллхаузену влада тешка тнфусна еплдемија. Етлдемија највлше погађа децу и лицт, остабљена због недовољне хране. IIма кного стгртних случајева. Лешевн се пренбсе у загвореним ко.лима, да се не ба свег узпемирдвао. С друге стране избмо је тежак сукоб између Пруса и Саксонтца, којл се опнру, да им Пруси опљачкају намирнице, које ни н>има нису довољне. Саксо.чска је зазела две недеље без меса, ц тај ће се систем прошириги на целу Немачку.

ОДАНА СЛТЖБА Г Флјстен ' , ' 'љр ј Фр«ч8јЈ> сг.ом .нншсгарегву војцом, упутио је овакво пнсмо г. Риоту, шефу санитета источне војске: За време моје посете санитетских установа источне војске, ја сам видео како на фронту тако и у Солуну, резултате рада и оданости, је особље показало под »34»«? управом, Тешкоћч. су биле велике због транспортаи збвР климе. Захваљјуућисарадњпко' манде п санитарне службе, што је бпло могуће учишеио је одмах, а за тим из дана у дан вршене су полравке материјалне н научне. Саопштпте свима, болмичарнма, болничаркама, лекарима, апотекарима и адмннисгратпвнои особљу моје честитање и моју захвалност. Далеко од земље они су добро служили отаџбини одавши се потпуно неговаљу нашнх војника п Република се њима може поноспти као и борцима.

БР84ТАНСКА МАРИНА Лондон, 22 авг. Адмирал Јтриц пише у ((Сидни Тајмсу.» Од 18 фебруара ушло је у бриганска пристаништа готово исто онолико бродова колико је и изашло. Ако се узме у обзир, да је половина од тих бродова била са вишеод 1600 тоца и даје половина бродова била под британском заставом, онда се може здључити, да наши Рубици не прелазе један и по од сто. По томе се може судити о снергији са којом британска марина ради урату.

П} 1 ? ка свасти

Вал демокрације, који се заљуљао преко целога свега, почео је да запљусказа и Немачку, ту последњу тврђаву моћне аугокрације. Број Немацл, који чују шум тога силнога вала, посгаје с дана у даи већн. II они сада захгевају, да Не.мач - а отзори врата томе валу, уцишти своју ау токрацију и прпгрли она демократска начела, која данас освајају свет. У свему томе најзачимљивије је то, да се између тих обраћеппх Немаца данас понајвише истиче професорОго Хинс, који је са своје јуби ларне књиге ..Историја Хохезцолерна" познат као један од најјачих стубова Кајзера ц љегоге династије.

Тај кајзеров сгуб пише сада: „Морамо се спрпјатељитц с мншљу, д I је прстала неумитна нужда — одлучан кораК да се демократизује наша држава и нзш народна живот. Није питање, хцћемо ли ми то да поздравнмо радосно или да примимо мучки као кобну зановест овога доба. ,,Ево нас пред повом главом наше исгорије. А не гони нас на тај корак само паш унутрашњи развитак, негонреоргапнзација свих народа око иас. „Ми Прусн, не можемо се сами одупреги великоме валу ■ремена, који тражи демокрацију у срцу немачкога царства, у срцу Европе и целога света. Иначе бцсмо се оаасцд