Narod

Со^УЈ! ЧС 1 ТБ1 - ј 1ДК ДЈ Л1ЛУС1А 1лЈ. ЈОД

ГОДШ

1 А I.

БРОЈ 10 ЛЕПТА

„Народ,, излази свакога дана по поднс.

III'. а тарпј а се наланм у Фр«и коаој у тци 6р. 20.

Власшш КРСТА Љ. МИЛЕТКТх

Рукописи се не вра-ћају.

Огласи и белешке на плаћују се по погодои. 1'едакције је у улицн Франковој бр. 20.

Главпп уреднпк ДРАГ. С. ГОГИЋ

Из Русије

Петроград, 31 августа Пре нсго иипо кс свакуисати Ригу генерал Парски запалио јс вараи, свикуисао важиијс квартовс и динамиптм бацио у ваздух ксјовс, којису тако постали неучотрсбљиви за Немце . 1 може 1 Р пег) п - али »Берланер Тагеблат« иризнаје. да су Немци ' е ,али у по;,И | ’ каилли варрш лр.азну. Прео.стали сптно.внаци борили су се и задцли јНрмци.ца озбиљн.е гу битке. . Париз, 31 августа Сфатиков руски комссар, прс него што 1\с опт1ш из Париза, изјавио јс: Ру ка војска им , измсђу Р иге и Петрограда сјајну одбранбсну лчнију, која је спремљсна и оргаиизована пре двс године и представља бариеру, преко које се не можс прсћи Петроград, 31. авг. Совјсти су упутили руској војсци овај апел: Доста је са речима. Знајте да влада има неограничепу власт. Наредбе имају силу закона. Ко им се нс покорана са њим "ће се поступи ги без милости. Само побсдом можсмо доћи до трајног мира. Пстроград, 31. азг. У целој области између Риге и Петрограда прокламовано је опсадно стање велики рад на утврћивању.

га Супнлом

Посланик г. Бсвиоис послао је „Газсти дел‘ Пополо“ интервју, који је имао са Франом Су пилом у Лондону. Супило, једна од најутицајнијих личности у српско- хрватско-словеначком покрет}% јавио је прошле године да Уе иступио из југословсн ског одбора. Сада у Лопдону, всли г. посланик Бевионе, изгледа да је Супило врло задовољан и казао је своме интервјуисти, да његова теза триумфује. И пошто је изложио рад југословснског покрета г. Супило је наставио: — Прс нсго што је Италија ушла у рат, у Петрограду дискутовани су између министра Сазанова и вашег амбасадора Карлова, који је показао велику вештину у тим стварима, претходни услови, које су после усвојиле др\ч’е силе Споразума и крје данас чине основу за принципе, који данас в а ж е на Јадранском Мору.

■ђсњу са овим великим интересбм сви други ситни интереси губе важност. Ако Аустроугарска остане, народи хрватски и словеначки у царевини могу доби| ти ауто н ом и ј у, кој а с е би оичкој игри Беча п прг-ма томе, Б.ерлпна. А Срб.ија васлостављсн а, р.естаурирана, па ако хоГ.ете и повећана са нешто територијс, вратила би се у старо време, као изолована и слаба под страном опаспошћу од аустро-немачког блока. Ако Аустроугарска остане, Италија 'ће добити Трентин а можда и Трст, али не ну.Б, па ни део део Далмације, на коју она полаже право, док Котор, заштићен Лов•ћеном увекава своју вредност као аустријска поморска база. Гозначи Осећа се врлојда у таквом случају ос 1 Т 1 Јс Јадранско Море ј еднако још предмет 6оЈ)бе изме'Ј>у Италијс и Аустроугарске и ; што у 11 СГИ мих змачи, да Игалија не биутом ј случају ностигла један од главних циљева због којих је ушла у рат и да би увек имала на својим границама некоЈи тражи

Али данас кад јс пјшвославни Ватикан пао пјзијатеља,

меГ.у војничку и економску вољу над 50 милиона аустријеких боданика,Европски ратсе решава на карти Аустроугарске: победиће у ј):ггу, ко одлучи о судбиии Аустрије.« Питпња о тсриторији Послиник Бевионс за,питао је: Има ме г ђутим неки.ч важних и деликатних територијалних пил'ања, која треба решити измеЈзу Игалије и Југословенске дјјигпвс, о којима још нше решено не само међу владама већ ни у јавном мишљењу. — Ја мислим, одговорио је г. Супило, да сј)пс ко- хрватско - словен шка држава, којој је италијанска помоћ потребнија, него ма чија Д{)\та, мора накнадити узајамним уступцима ту сарадњу. Кимило Кавур жргиовао је Пицу и СЛвоју. да би Ппјемонг ујединио Италију. Наша будућа држава — то Суппло говорн — која се налази у истом положају као тада, треба да покаже пут, којим трсба да иду данашњи великп управљпчи.

— додао је г. Супило — Србија је слободна у својим поступцима. И ето, то је разлог, за* што је могао пакт па Крфу да будс могућап. Заједнички интереси На питаље о односима Србмје н Италије г. Супидо је одговорпо: — Ја се не устручавам да кажем, да наша акција треба да тежи прецизном, неограниченом и потпуном споразуму с Италијом. — На комс јс зајед ничком интересу — запитао је г. Бевиоие могућан споразум из мећу Италије и државе Српско- Хрватско - Сло веначке. — У н и ш те љ е м Аустро-угарске. У Европи су само две д[)жаве, ко је су заинтересоване непосредно поделом Аустрије: Италија.којатражи надмоћнбст на Јадранском Мору и Ср бије, која се ставља на чело покрета за уједињење, под својом дипастијом, свих словенских народа на југу дунавске мона|)хи]е. У поре-

оспс г г\', а који има довољно снаге дп јеуданом трепутку држи у шаху. »Саспарчавање Ау стрије исто је тако од највеЕег интереса за остале вслике еиле Споразума, нарочито за 1\нглсску и Француску. гасшфчавањем Хабсбуршке монархије опс ће успети да Немачку снеду на то, да на европским теразијама има своју |)еалиу снагу, која нијс опасна, јер неће 6 мт и потпомогнута свом аустријском снагом, која је данас у служби БсЈпппа. »Збиља, развој рада јс показао да савезии ци неће бити победници само тимс ако Фрап цузи добију илзас и Л о рен и И тал иј а н и Т ре н тин, п Аустро Угарска останс као велика сила. Аустрија је пиједсстал немачких амбиција, опа је мост којим Немачка иде ПЈ)ема Цариграду и Багдаду. Та њсна поли тичка спскулација досода је савршено успевала. 10 милиона Немаца у АустЈ)оугарској на-

На питање, да одреди изближе границе г. Супило је рекао, да за сада нс може да одговори. ЗВЕЗДИЦЕ Из једног разгооора : . . . Лако је. казујјеру Н. Он жава лспо а успео је и зксну да из зеде из СрбијеИ.Т Гаргапту* АЛЗпС јГшн" Женевз, 31 авг. Нема.чкИ канцелар примио је једну делегацчју Алзашана и ооећао пм, да ће влада радпт;*, да се рад-Јхалко проме* ни режим у А лзасу п Дојзеиу. Тин поводоч *Газет де Женев ишне: > Иемачха. која види да Ке јој Алаас и Лореи битн' уаети, покушава да покаже п|>ед цивализованнм све* Пм, аа оае две провимције, после обећаних рефорама, же • ле да остину кемачче«. ТТату и миру Н>/јорк, 31. аагуста 1 . Ранији тсф америчках пацафш:тп Бриап држи оад јевиу серију иредкишлИ ла иродужсим: рата до кјмјл. Ич предавању у Чикагу /«>■ као је чзмсЧрЈ остазога: ( ваки ризлика мефу на • ма у мишљењу о рату, само би учинила рат скупљим и у људима и у новцу. Што је ко втие ириспшлица мира, тим више он треба лојално да помаже владу. То је једини начии да се убрза закључење мира. .1 мир се може закључиши счмо тако, ако Пемачка буде тучена, јер јс очевадно да ми, пре или после , морамо пмндмпи ■.

Г. Оовнкаре ? Италији

У понедел.ак 13. авг/ста епецијалним возом стигао је Председник Француске Рспу Олике у варошнцу Фирул, у којој станује Пгалпјанска Врхоана Кочанда. Станнца је бнла вр ;0 тепо декорпсана цвећем, венцч.ма и савезничкпч цобојкааа. У прзтљи П|едседника Републике бн:ш су Леон Буржоа микистар ј рада, Барер ачбасадор француски у Риму, Гондркур, генерал, шеф француске мксчје при пталијапској војСцц и геперал ДипаржРади дочека својих гостију, краљ Пталеје, порсд кога је био Сошшо, стајао је па улазу у станицу. Каа су се го сги појавили, музика почасног пука аасеирала је мар< е;кезу, а под звуцима химпе загрлилн су се два државна иоглавара. Пошто је свршена Једпа ма ла смотра трупа на станнцх, Г. Поеикарс је сео у крад,ев-

скп ћутомобил и одвезао се ) варош. Свет се тискао улнцача, 1 на све страие се чуле акла мације и узвици: Жнвел: Фракцуска. Пол,ем се стнгло до виле у којој крал, станује в«ћ дв годипе у близини својих рат Ш1Х другова. По доласку, у 1 интнмну свсчаност, Председ ник Репуолике предао Је Бик тору Ечануелу III, првом во’ . нпку Италије, војнкчку меда љу и ратнн кјсг са палмоЈ као почаст ратуЈ.ћс Фрашу с. е кра.-ку п< д оружјем. За ти.м се иожурнло ради оалл ска на фронт. Н мимо егикс те, ручак сс свршио ранмј — 11 то ручак ратнички. бр и фамчлијаран — а иотом, ок један сат по подне. отиоче је обилазјк липије. Краљ је зпао до најмашм детаља топ«графнју сектор Изопца и Карса, где је прс