Narod
БР. 4В ВРОЈ 10 /ЕПТЛ
„Народ“ излази свакоЈ а дана ло подне.
Шташпарија се иалжлв у «1>ранкоаој улиди Ср. 20.
Власинк КРСТА Љ. МИЛЕТИТх
СОЛУК ПЕТАТС 16. СВПТЕМБаР 1917. ГОД. ВАРОД
Рукописи се не вра^ају.
Огласи и белешке напла^ћују се по погодби.
Редакција је Франковој бр. 2
I
улици
Глакии урекивк ДРАГ. С. ГОГИЋ
Рад! Рајктагу Цирих, 14 септ Данас у три сата отворена је прва седница Рајхстага. Доктор Михаелис изложио је парламенту политичку и војну ситуацију земље. Папина нопш прочитана је у целини и почеле су оштре дискусије измеку опозиције и социјалиста. Влада и канцелар нападани су врло жучно. Канцелар је говорио расплинуто о предлозима за мир а о Белгији направио је само једну алузију. Алзас и Лорен није ни поменуо. Цирих, 15 септ. Сазнаје се из паузданог извора,да Ле Немачка упутити Папи накнадну ноту, у којој се говори о Белгији и другим малим народима, којеје Немачка освојила > Журнал де /Кенсвг пише, да се Немачка у принципу одриче Белгије у овој ноти. Цирих, 1о. септ. •Фолксштцме ■ из Мајнхајма каже, да је немогуНно одложити изборне реформе за прсле рата и да ће ово дн тање бити претресано у садашњој сесији Рајхстага. Пцситп нтш
Штокхолм. — Резултат избора је следећн: 98 социјали ста, 60 конзервативаца, 60ли-| берала и12 посланика сељачке странке. Конзервативци су | изгубили 23 мандата; социјалисте су добили 11, а либерали 3.
се даду прецизне и дефинитивне цифре о дефанзивним мерама, али вамја могу реки. да су наши изгледи добри. Шго се тиче офанзивних мера, ми добијамо терена наЈве-ћом брзином и ми рачунамо,
Просвета представља питање, које се свуда и у свакој земљи истиче на прво место. Од просвете једног народа зависи његова национална свест, а од националне свести његова отпорна снага и његов опстанак. Првосегледа на просвећеност и култу >Р у једног народа, па му се тек према тим двема чињеницама дају и остале квалификаци1е. Ми смо у овом погледу почели и сувише доцкан, због разних незгода, које су сналазиле нашу малу и младудржаву. Наша просветна политика много пута није била задовољавају-ћа и на своме месту, али ипак смо ми напредовали релативно врло брзо. Били смо окарактерисани као нација, која на Балкану има највише услова за брзо, културно развијање. То су и цифре показале, нарочито у по следње време. Пред ове дога^аје број штампаних књига и читалачке публике, који је нагло растао, показивао је у овом правцу интензив«о напредовање. Ратни дога^аји су направили готово потпун застој у раду, уништили многе тековине и бацили наше просветно питање на последње место. Отварање гим#азије у Волосу и осддбо^ење од војне дужности једнога малога дела наставника и ■ђака, до душе и сувише су невнатан фактор, да у
своје време задовољи све потребе наше земље, али ипак показуЈе да се и о овој, врло озбиљној грани, барса да повело рачуна. Све што се у овом погледу учини, па макар у к<>ликом обиму, чини се за добро целога народа, и зато сваки леп гест у тој политици, треба поздравити. Али овај рад треба систематски и најбрижљивије наставити и про ширити. Прибирање свих наставника и свих ■ђака око школских послова, представља готово једину основицу за будућу обнову земље. Тај посао може бити није лак, али он чини дужност, која се не сме напустити. Овако схва-ћена, просветна политика је сада за нас животно питање у чије ће се решење, надамо се, унети сви потребни државни и национални обзири. ЗВЕЗДИЦЕ Немачка култура: Баварски мииистар војни наредио је, да се конфискују бакарни и бронзани украси са смих споменика и да се употребе за фабрикацију граната. Гаргантуа КРАТКЕ ДЕПЕШЕ Лондон. — Енгжеока штаица* даље коментараше скори П ут г. Бенизелоса у Лондон. Атина. — Влада је пз»е стила сва окружна начелства у Грчкој, да ће парламенат отпочети поново рад идућег понедеоника и позвао све по сланике да се одхах врате у Атжну.
Цирих. — У једном прогласу Хинденбург демантује све гласове, да су он и Лудендорф изразили мишљење, да економска пропаст, која прети Немачкој, и ослабљена »ојна снага, принуђује Немачку да закључи мир по сваку цену. Буенос Аирес. — Пошто су средлоЈИ за арбитражу радника одбачени утицајима вођа, отпочео је општи штрајк жељезнпчара 11. ов. месеца. И други фабрички радници придружили би се њима, да није влада одиах предузела најенергичније мере. ВЕРНА ЛЕ ГИЈА Цирих, 15 септ. Пренос пољске легије из Варшаве у Пшемисл није потпуно успео. Листови имају из Кракова вест, да су у I и IV пуку пољске легије избили нереди. Оба су пука растурена и легиона ри су са својим официрима увршћени у редове аустријске шојске. шт у кини Лондон. 15 септ. Из Тјенчина телеграфишу »Дели Мељу*, да је ухапшен директор немачке банке у Пекингу, Кордес. Он је стари дипломата и играо је доста важну улогу у раду на уступању Немачкој кинеских области Киао-Чао и Цинг-Тао. Издата је наредба за хапшење и под директора ове банке. РАТ НА МОРУ Лондон, 15 септ. Рајтерова Агенција на широко објављује разговор свога кореспондента са једним од најве-ћих британских поморских ауторитета о сумаренском рату. Та је личност рекла: »Ми имамо доказа, да се Немачка труди, да што активније води рат са Великом Британијом и да она конструише сумарене већег типа, наликнакрстарице. Они на ову врстуборбе стављају све, али без изгледа на евентуални успех, пошто немају времена на расположењу. Против сумаренских напада Америкаи ЈапаН нам дају драгоцену помоћ. Сама природа овакве врсте рада забрањује да
скоро сигурно, да ■ћемо у блиској будућности надокнадити губитке од сумарена.» МИЛИОН УДОВИЦА Лондон, 15 септ. Енглески часопис «Ленд енд Уотер« 'објављује ову интересаитну белешку. У свима непријатељским листовима на лази се ова реченица: <Више од милион удовица!« — Како у немачкој војсци има више од 52 од сто ожењених људи, то би по тој сразмери милион удовица одговарало броју од 2 милиона погинулих војника. ЊИХОВЕ СВАЂЕ Лозана, 15. септ. Наредба о протеривању странаца из Пеште и даље изазива врло живу полемику. После званичног протеста из Берлина, ова наредба је мало ублажена, али се није умањила препирка изме-ђу аустриске и мађарске штампе. У одговору на један чланак »Нове Слободне Пресе«, »Пешти Хирлап« каже: »Вековима већ Аустрија је све чинила да спречи развитак ма'ђарске индустрије и да ми останемо земљорадничка колонија Аустрије. Бкономска бојкотажа, којом нам се прети, I само је пријатна шала, ј
Међу посланицима бечког парламента, који су осуђени у току овога рата па сада амнестирани, налази се и стари словеначки клерикални посланик Фран Графенауер, из партије Шустерчићеве. Он је био осуђен од стране војног суда X армије на пет година тамнице, с тим, што ће имати сваког месеца 24 сата строгог ћелиског затвора. У пресуди се каже да је осуђен: 1) Зато што је јавно у кафани 1915 казао да је Бусија »елика сила и да има досга жита. Није казао да она мора победити у рату, али сведок, који је о»у околност утврдио, ама утисак, да је оптужени жедео да Русија победи. 2) У лето 1915 казао је једној жени, која је хтела да
јерје Мађарска она, која снабдева целу мађарску војску и, великим делом, војску аустро-немачку и бугарску. Ако би Немачка хтела, да изведе економску поделу, то би за нас била неочекивана срећа.« ШТА ЈЕ ПОБЕДА Лондон, 15 септ. Енглески дописници из британског главног штаба пишу: Одавно Пемци покушавају да преставе иаше нападе као *покушај да се пообије фронш.< — Ми то нисмо никада покушала. Д и на свакиме месту, било оно , више или мање јако, било и најјаче и сваки њихов положј, брањен ма и најве!\им бројем трупа. ми смо им заузимали. Мало значи то. да ли једна тврђава износи четврт миље или педесет миља у дубину. На путу за Менен Немци су свс учинили да задрже највишу тачку у овоме преде.НЈ. Проли.т су крв својил најбољих трупа да избегну опасност. Па ипак, ми смо им заузели тај иоложај. На овоме месту Немци су изгубили најмање сто хиљада људи. ПРОТИВ ПРОПДГАНДЕ Вашингтон, 15 септ. Министар ГТравде повео је истрагу над чланцима у листовнма, који се штампају на немачком у Сједињеннм Државама и над публикацијама тако званих удружења за мир. У неколико случајева ови ће бити оптужени по закону о шпијунажи. Сазнаје се још, да ће се хитно донети закон, којим се забрањује свако издавање часописа и листава на немачком језпку у Сједињеннм Цржавама.
плати мису за покој душе свогбрата: »Твој је брат жив. Није он био луд да се бије; он је побегао«. Ово утврђује један од присутних, а друга два лица негирају. 3) У јануару 1916 казао је јавно: »Чудна ми чуда, ако каква девојка воли Руса; шта то мари, ако је Рус добар човек?« Ништа друго против оитуженог није постојало, па ипак га је суд осудио. По првој тачки оптужења суд није утврдио, ни у чему се састоји кривично дело, ни чние се утврђује кривична одговорност оптуженога. За суд је био довољан »утисак« сведоков, и суд није даље ни_шта распитивао. По другој тачки оптуженл сведоче три сведока, од којих један утврђује инкримшшсану