Narod

БР. 49 БРОЈ 10 ЛЕПТА

СОЈТУн, СУБОТА 16 . СЕПТЕМБАР 15 П. ГОД^

ГОДИНА I. Рукописи се не праћзју.

„Народ“ излааи свакога дана по подне.

Штампарија се калази у Фракковој улнци бр. 20.

Власинк КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

■Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Главпп уредник ДРАГ. С. ГОГИЋ

■■■■

ФРА1СУШО

Није дочекао да види плодове свог дугог и преданог |)ада на југословенској идејијошједан од њених најисгакнутијих поборника. На помолу њеног остварења умро је у Лоидону Фран Супило. Име Супилово тесно је везано за историју југословенског покрета у Аустро Угарској и за политичку борбу у Далмацији. Он је сарађивао на допошењу Ријечке Резолуције, којом је учвригкена српскохрватска коалиција и V тој средини био је присталица крајњег радикализма, што је доводил о до та кти ч ког раз мимоилажења са одмеренијим елементима. У Фридјунговом процесу Супило је био принуђен, из најплеменитијих побуда, да привремеио иступи из српско-хрватске коалиције. Сведок Хлумецки је читао на претресу једно његово писмо, које би, онако како јс прочитано, политички компромитовало коалицију. Из писма су биле избаченс две три речснице, које му да1у потпуно други облик. Супило је успео да се потиуно оправда на суду, али за то време претресања и доказивања, иступио је из коалицше. Главни рад Франа Супила било јс новинарство. Он је годинама сарађивао и уређивао више листова у Далмацији, д о к није створио свој лист »Ги' јечки Нови Лист«, коме је био уредник до краја. То је био озбиљан, слободоуман лист и уживао је врло леп углед у Југословенству. На дан предаје аустријског ултиматума Србији, Супило је са Ријеке избегао у Италију, после у Швајцарску и најзад у Лондон, где је постао члан Југословенског Одбора. Доцније је из њега иступио нешто због слабог здравља, а нешто и са разлика у неким гледиштима са осталим члановима Одбора. Али је зато он ипак био активан радник на пропаганди за југословенско уједињење и кад је објављена Крфска Декларација, он се са њом солидарисао, објашња-

вајуки је и слажуки се са њом, у разним свропским листовима. Истина је, да је Фран Супило, због свог крајњег радикализма често одступао од своје средине, али никада и ни у једној прилици не само није био компромитован, век је и тада када је радио одвојен, у начелу радио оно исто што и остали потиштени родољуби. По томе је он једна од најмаркантнијих фигура у нашој најновијој националној историји. “ЗВЕЗДКЦЕ " Фрапо, Франко, Фрањо, Ф}>ан... И сви кажсмо, да јс Супило био наш истакнут политички радник! Гаргаитуа К Р А Т К Е ДЕПЕШЕ Цирих. — Јављају, да Ке се ускоро у Неиачкој ретерирати све месингане ручице на браваиа са врата н про* зора. Женева. — Порта је кон фисковала све каиитале, који припадају поданицима Споразума, и спрема се такође да присвоји и сва грчка вмања у Турској. Атина — Званично се јавља, да су Немци и Бугари продужили одвођење грчког живља из источнс Маћедони је. У округу Кавале није остало више од 15.000 Грка. Сва лица од 15 до оО година одведена су у уиутрашн,ост Т урске ПОУЗЈЦНјТ Париз, 16 септ. Г. Керенски, у једном интервјуу у » Фигару « изјавио је, да ће се Ру■ сиЈи брзо подики и да француско јавно мши■ љењс не трсба да се узнемирава. »Паши савезници треба да виде да ми држимо према себи снагу Централних Сила и да се ми надамо, да ћемо је победити и поред љиховогјаког притиска. Пико у Р усији нс би дао свој потпис на акт о засебном миру.« ~ ЗЛОЧИН И КАЗНА Атина, 16 септ. Краљевски комесар, у току јучерашње седнице Ратног Савета, изјавиоје, да -ће кроз неколико дана изнети многе појединости о децем-

барским догађајима у Атини. Дукиса, председника Нпистрата и Бурзиса, подпредседника, осудио је Ратни Суд, првог на 6 годииа заточења, а другога на 5 година. КЗ ЗЕМДЕ ШДН Берн, 16 септ. По једној депеши , која I јс стигла из Беча исхрана у Аустрији онисује се као права трагедија. Посланик Палме предао је Сироу за исхрану у Бечу један мемоар о економској ситуацији у пределу Ерцгебирге. Тамо нема ни поврћа ни воћа ових после.дњих недеља а карте за хлеб и за браишо бсскорисне су: псма ни хлеба ни брашна. У општинама Пресниц, Смеделберг, Ку п ф ербер г, Пфајл Соргентал и Хри стофхимер становништво само три пут недељно ложи ватру, да спреми нешто бсдног оброка. Болесника има врло много. Морталитет се повећао са 130 на сто, према последњој години из врсмена мира. Општа је храна кувана трави. Овакав наччн исхране у чинио је. да у Царингеру, од Г200 становника има око 200 тешко оболелих од стомачних заразних болести, а у Абеталу и Салм талу 5—600. У истој тој депети каже се, да у зиробл>еничким логорима код Лебринга, близу 1'раца, в(ћ седам месеца не даје веш заробљеницима. Заробљрници иду бсз кошул>е и у ритама. ГРАЂЕЊЕ БР0Д0ВА Лондон, 16. септ. Из Вашингтона телеграфишу: Доуштво »Шипинг Борд« донело је одлуку, да се одмах предузме грађеше великих и брзих лађа од челика. Дрвсне лађе, које су већ поручене, употребиће се за обалску трговачку службу, како би челични бродови могли у будуће да врше трансатлантску службу. БРИТАНСКИ УСПЕСИ Лондон, 16 септ. Дописник »Морнинг Поста« са фронта истиче храброст и издржљивост британских трупа у току битке код пута за Менен. Непријатсљ се напрезао свим силама, да задржи висове, који се дижу даље од Ипра. Падине тих брежуљака покривене су немачким лешевима. Енглези су заузели све делове линије на о-

воме сектору и остали су господари заузетог терена. Заузимањем овихположзјп , ми имамо осматрачнице над широким делом неприЈатељског терена.- Га узвишице Хамлетове Куле слободан нам је видик до Зандборда, а даље на север доминирамо пределом између БесЛера и Гелувелта. п7огјјаЕ1^Тбомбе Лондон. 16 септ. Сазнаје се, да су Немци. пред свој последњи ваздушни лет над Енглеском, спремали нарочите прогласе, који су садржали ноту упућену Папи о стању у Рус ији. Ти су прогласи требали да буду бачени са асроплана, како би их читало енглеско становништво. Ово је био пројекат фон Тирпица, који је тврдо веровао да 'ће оаи прогласи паколебати морал код Енглеза. Томе иројекту одлучно је. био противан Др. Михаелис уз кога је био и Кајзер. И тако су, приликом последњег летења над Енглеском, немачки авијатичари бацали бомбе у место прогласа. У БУГАРС™ РУКАМА Лион, 15. септ. Пре неки дан је стигао један контингенг од 300 српских, 30 енглеских и 19 францускнх војника, међу којима је и један поручник. »Они долазе дирсктно из Софије, одакле су се кренули 5 августа. Ово је први пу г да нам се враћају заробљеници из Бугарске. Ја сам се разговарао са неколицином одових заробљеника. Сви се гнушају бруталних бугарских поступака гвихове нечовечности. .'За-

Питање о трговачкпм транспортима и о приватном сао браћају ваздушним путем почише озбилшо да се расправља. На скорашљем конгресу Аеронаутичког Друштва, одржаног у Лондону, изнето је мишљеше, да ће превоз путем

робл.еиаке Бугари туку моткама из простог уживаил V злостављању. Заробл.еннцп су смештени по малии колебама, покривеним сламом, у којкма људп неиају места да легну ради одмора, већ спазају седећи, трпећи тако ужаспе муке. Бугарски војници који чувају стражу суровм су ирема заробљеницима; храиа је бедна и недовољна. По неки пут Бугари су саопштавали заробљеннцима новости из рата. Увек, кад је била по која неповољна вест за централне снле, заробљеници су то знали по својим чуварима, који су тада према љима бквали два пута брутал нији но обично.« ПРЕД НјСРШМ Лондон, 16 сеит. Г. Лојд Џорџ јуче је дао ову изјаву: »Сазнаје се, да је Немачка, занесена првим успехом на фронту код Риге. променила тон у својој ноти упукеној Папи. То је за нас велика срека, јер ћсмо мо ки, на тај начин, све више да консолидујемо наш еавез. Ми врло добро знамо, да Немачка неке никада огворено изаки са својим цмљевима рата. И иајмањи успех немачке војске занеее пангерманисте, који сањају о великим победама. Из садашњс ситуације видимо, да Споразум иде ка победи и да ке Немачка фатално завршити. Савезници Немачке слуте њену скору пропаст. Аустрија тера Немачку да престане. Врло је тешко веровати, да ке централне државе моћи издржати у рату к)ш једну годину, а да их не снађе ова несрека.

тири страие света стипу се транспорти и путници,свргаавају се послови брже него што се сањати могло, саобраћај за поједине ствари иде муњеватом брзином и целокупна трговина и радиност добијају потпуно нов карактер.

аероплана, на линији ПаризЛондон, бити бескрајно бржи и бољи него пут морем, и да ће ваздушна поштанска служба бити куд и камо јефтинија иего досадања. И, једногадана, можда брже него што ико мисли, постаће сасвим обична ствар путовање аеропланима и и.маћемо модерног путника, који на каквој аеропланској станици у Паризу или у Београду узима карту за цео свет. Са све че-

> Пталији, где се ове ства , ри узимају из дана у дан св , озбиљније, основано је, у припомоћ великих банака.ДрЈ ш тво за ваздушне транспортс Да је замена сувоземни путова са путовима ваздуи ним ствар сутрашњице, то ј врло лако могућно и врло в< роватмо. Силан напредак полет ратне авијатике ово на; боље показује. Огромна важност авијатик< која се данас нарочито и гс