Narod

ВР.Л7 БРОЈ 10 Л Е П Т А „НароД“ излази свакога дана по подне.

Штампарија се налази у Фраиковој улмцн 6р. 20.

Власник КРСТА Л>. МИЛВТИЋ

СОЛУН, 11ЕДЕХА 24; СЕПТЕМБАР 1917. ГОД.

ГОДТТТТА I.

Рукописи се ие вр.ткају. Огласи и белешке напла-ћују се по погодби.

Редакццја је у улици Франковој бр. 20.

Г;;а 1 ви уредник ДРАГ. С. ГОГИТч

т. ■ујт.умГд:

ВЧАЈНА УСАМЛ.ЕНОСТ

они пропустили Једну поштанску карт} г из

Прокупља на адресуна- 1 шег војника Николу Петровића. У карти се јавља да је брат Николин }\зет у војску и да се налази у четвртом (Пресбиро.) етапном пуку, четвртој етапној чети, чстврте православне дивизије^ територијалне бугарске! војске.

опасност да ће се морталитет код наших заробљеника, услед рЈјавих хигиЈенскнх услава и других узрока, као и због зиме, повекати више него лањске зиме.

НА ПРАЗНЕ ПРКЧЕ

ЕИВ1ПА ОПАСШЈСТ Р/.м, 24 септ. Јављају из поузданог извора да је италијанска по морска комисија поднела влади извешта' о срествима, како се трговачке ла1је могу осигурапш од мина и торпедовања. У извештају се каже да /е то питање решено и изражава се нада, да 'Кс се, од сада за шест месеца, цела италијанска флота играти са сумарснским нападима. ПАТЊЕ ЗАРЗБЉЕША

Крф, 21 септ. Прсма вестима из сигурних извора, којс бугарска влада неће мо'ки демантовати, сгање наших заробљеника у Бугарској, како у гшгледу хране, тако и у погледуоде-ке истинеки, најгрозније је. Храна, која је сведена на минимум, прави је отров по какво-ћи. Одело, које је заробљеницима одузето још у почетку, замењено је ритама које још и данас заробљеници носе. Постоји

Лондон, 24 септ. » Тајмс « пише о аусихриј ском одговору на папину ноту: »Аустрија не може твр■ дити да је изненаКена ратом зато што ју је Србија два пута тукла својом сопственом снагом и иипо је она спасена захваљујуКи само помоКи Немачке и Тур■ ске. Томе има других узрока, а не неспремноспги. А ево како стоји са њеном жељом за рат-. 101 '/ године она је с предумишљајем наметнула рат, тиме иипо је упутила Србији захтеве, који се не могу усвојити. Кад се мир могао очувити малим уступцима, она је одбила да их учини, покоравајуКи се нарсдбама из Берлина. Сви ми желимо разоружање, арбитражу и друге пацифистичке пројекте. Лли ми нисмо толико прости, да всруЈемо, да њихо■ во садашње остварењс може бити једини услов за мир «. »Морнинг Ност « пише о истој ствари: „Ако је Аустрија готова да усвоји данас наше услове за мир, она ке веК сутра морати да порекне. Она је вазал Немачке и она не може ни потписивати мир ни до бити побсду “.

ВСДОи«ТС.'Н>2ХП1

РАД ЦРВЕНОГ КРСТА

II. Данашња усамљеност централног блока долази од губитка права на назив борца. Неутралне државе ограничиле су данас цело своје општсње са Немачком искључиво наублажавање ратних тегоба и на пога"ђање око својих потреба, где важи начело: дајем ти да ми даш. То видимо чак и код народоправне посве независне Шва1царске. Преко те границе међусобног саобракаја готово се нигде не прелази. Централни блок није у стању данас, ни највеЈшм напрезањем, ни најве-ћим новчаним жртвама и усгупцима да поправи скоро убиствено опадање курса свошх хартија. Сем тога, сва су посланства Немачке и њсних саучесника у нсутралним земљама под строгим надзором, док су савезничка остала и даље у пре^ђашњим односима и правима. Из неких неутралних зсмаља су централни заступници били чак и уклоњсни (Грчка, Бразилија.) Ако овакав положа! некоме од нас не изгледа сасвим вероватан, његаупу ћујемо на факт да српске новчане врсдности у самим централним земљама имају ве•ћу цену него њихове сопствене, а о неутралним пијацама и да не говоримо. Сем тога, рекриминације са стране неутралаца у п у ћ е н е централном блоку безбројне су (не узимају•ћи у обзир потопљивања), док је Споразум до сад добио свега 1 едну једину преставку од стране Шведске, те је она била упућена и другој зараћдној страни. Према свему изложеном излази, да о »преговорима« за мир не може бити ни помена. Може само о понудама и претресању тих понуда. Немачка и њени саучесници изгубилису право на преговоре;њима се може само дикати мир. анашња споразумевања личе на она која се воде са оним родопским разбојницима, који су одвели неког богатог или угледнијег странца у планину и траже откуп за њега.

Откуп се мора дати ако се хо ће да спасе живот заробљеника, али после извесног времена, можда тек после неколико година, видимо мртвк тела тих истих разбојника како секлате у ваздуху. МеЈзутим, чиниће се један изузетак. Ако ти народи, освећени, збацивањем злочинаца са положаја, осуде њихове поступке, те тиме себе уздигну у ред бораца; онда ће сесањимапреговарати, разуме се према постигиутим ратним резултатима. Пре тога никако. Донде они о стају у очима целог света бесчасни разбојници, и ништа више. Овакав поступак целог дипломатског реда према централном блоку има и свога практичног разлога, и то, у бссциљној мефусобној обвези зараћсних страна. Ко ће се смети »обвезати« некоме ко обвезе не верма? Базбојник нуди мир. Шта је мир? Уговор. Шта је уговор? Потписани до(куменат. Шта је докуменат? Парче хартије, вели разбојник. Дакле? У овоме јеуједно разлог, зашто се од почетка рата нико не придружу!е Немачкој и њеним друговима. Сваки избегава име еаучееника. Осуда историје је страшна и увек је имала страшних реалних последица. Први пут се дешава, да се најважнији споразум, оиај на којем почива равнотежа света, оглашава ’за парче хартије. Истина, и раније смо чули за афоризам, да уговори постоје за то, да се газе. То је чињено, али се није безочно признавало, и нови уговор је увек садржавао основу првог, повре/ђеног, и садржавао је обично и казну (оштету). Сила јеувек била пролазна, а насиље још пролазније. Али она, парчета хартије остају и даље, јер на њима почива свет, од њих живе државе; она су им творци. Ето, због тога сс није нико више придружио централном блоку, нити ће више, јер нико неће хтети да се назове лудаком и да своју егзистенцију.која почи-

ва баш на таквим парчетима хартије, прода Немачкој за једну чинију сочива. Немачка се све више усамљује. Из многих знакова видимо почетке распада. Бугарска, а нарочито Турска и Аустрија, дале би две бабине паре, да могу изаћи из кола у које су се ухватиле за једну. Агара ће ускоро одлјгтаги у пустињу, напуштајући и својс јединче, Исмајла. Али неће наћи анђсла спаситеља, јер у срцу не гаји Бога, већ сотону, као шго признаје један немачки свештеник.

Историјасепонавља...

Један наш благајник предао је, приликом једпе ис■ плате Финансијској Делегацији, и нсколико динара, који су била почадили. Де■ легација му чије хтела да прими те динаре, јер их, као почадиле, сматра за своје, који су расходовани. *■ * * У држави Канзасу, у Америци, гра!јани су отворили упис за скупљање једног милиона долара који '1\е се исилапиипи ономе, који убије. Кајзера, па ма које народности он био. 50 гра1)ана из вароши Милване већ су уписали сваки по 50 долара. Гаргаатуа ^7ГгкТ”ХГпТш1 Париз. — ВраћајуКи се из Лориана у Париз, председник Републике сазнао је, да јс варош Бар ле Дак јако страдала приликом последшег бомоардовања немачких аероплана. Председник је одмах отишао тамо, и са женом провео цео дан, указујући помоћ ра шеницима. » Базел. — У страху од савезничких аероплана, у Штутгарту и у Вилхелмсхафену, предузете су све мере иредо строжности. Музеји су испраж њени и топови намештени на крајевима оба дворпа. ВЕСТИ И3_ СРБИЈЕ Крф, 19 септ. Раније објављене вести о рекрутовању у Србији потврфују се сада са свих страна. Сем сведочанстава странаца то је сада утврђено исказима бегунаца и бугарских војника, заробљеника на солунском фронту као и добивеним извсштајима из Србије. Сад је пак тај факт потврђен и од стране самих Бугара. Тако су

Ових дана састала се у Женеви конференција делагата Црвеног Крста из неутралних европских држава. Под руководством Интериационалног Комитета Црвеног Крста, конференција је проучавала услове за побољшање живота, на првом месту ратних заробљеника, за тнм грађана пнтернираних и расељених, и на послетку свих становника у окупираним аемљама. Конференцију сачињавају свп чланови Интернационалног Комитета и делегатм Црзеног Крста из Данске, Шпаније, Холандије, Норвегпке, Шведске а Швајцарске. С обзаром ка досадашње искуство п на све остале околности економске н политичке, конференција је после дугог претресања целокупног овог питања донела одлуке, чија ће се садржлна доставити одборима Црвсног Крста у свима државама и владама

дотичних држава. У овпм одлукама изражене су овс жеље и ови захтсви: Копференццја тражи, да на свима местима, где неутрални одбори Црвеног Крста не могу да изведу пртпун надзор, владе неутралних држава и представници зараћених страна имају у амбасадама ц легацијама потребан број делегата. Озп делегати да буду слободно изабрани од њихових влада и да имају искључиву дужност да се старају о интересииа заробљеника. Њпма да се допусти једним генералним овлашћењем, да посећују заробљенике у свима местима, нарочито у логорима и ка радовима на војишној зони. Узајамна права мсђу зараћеним странама, да се у овом погледу изведу погпуно. Конференција изражава жељу, да буду што чешћи прегледи од стране ле^арскпх комисија, које пмају дужиосх