Narod

*Р. 70 Б Р 0 Ј 10 Л Е П Т А

„Народ“ излази свакога дана по подне.

Штампарвја се налази у Фракковој улинл 6р. 20.

Власник КРСТА Д,. МИЈ1ЕТИЋ

годипа I: Рукописи се не вра^ћају. Огласи и белешке наплаћују се по погодби.

Редакција је у улици Франковој бр. 20.

Глвзни уреднак ДРАГ. С. ГОГИЋ

Г. Грипарис који је скоро дошао из Беча, где је Сио грчки посланик, поднео је својој влади опширан извештај о стању у Аустроугарској, из кога доносимо ових неколико одељака: Пољаци и Чеси одбили су свако учешће у управи земље. Они су строго остаЈали п])и свом принципу да ,је искључиво право становништва да само управља својом судбином. Тако су сви напори председника владе Сајдлера да изведе споразум између народности, остали без резултата. Да би постигао тај споразум, председник је обећавао народностима неке аутономије. По његовом схватању аутономија Чешке била би њена подела између Чеха и Немаца, а аутономија Галиције, њена подела између Пољака и Рутена. Али су сви предлози ове врсте одбијени. Свака народноет тражила је потпуну независност. Под таквим условима, циљ коме се тежило свима средствима, да се створи парламентарна влада, потпуно је пропао. У Ма^арској тешкоће нису биле ни мало мање. После пада свемогуЕег Тисе, нови шеф владе Естерхази морао се повући због хрватског захтева, да се потпуно одели од Мађарске. Садашњи председник Векерле важи као човек мање наклоњен измирењу са народностима. Ипак се мора утврдити да се ратна ситуација, која је све тежа, подноси са доста лојализма; свега је било неколико побуна у становништву и у војсци и те су побуне крваво угушене. Ратне околности створиле су у целој монархији, а нарочнто у Аустрији, најве-ће тешко•ће због преморености, због оскудице у људима и других сличних узрока. Реткост најве•ћег бро!а артикала прве потребе а тако г ђе немање веома всликог броја потреба, стално поскупљавање живота створило је врло тежак живот за народ. И док народ тако пати, гомилају се милиони код

спекуланата, који срамно експлоатишу ситуаДију. Таква је, у кратко изложена, унутрашња ситуација у монархији. 0 спољној ситуацији, ја сам више пута извештајима и телеграмима излагао мишљења политичких и војничких кругова, као и осећање јавног мишљења о односима изме'1зу Аустроугарске и Немачке. Ја еам изложио министар ству незадовољство које, нарочиго у Аустрији, влада против Немачке као и одређене оптужбепротив ње. Јавно се говори да је Аустрија жртва Немачке, јер Ее она из рата изаћи умањена, па баш и кад би победила. Односи Аустроугарске са Бугарском нису ни мало срдачни, нарочито после уласка Румуније у рат. Пуна неповерења према Бугарској, Аустрија се успротивила претераним захтевима, које је бугарски краљ формулисао за време свог другог бављења у Бечу. Те бугарске захтеве, на најформалнији начин, одбио је цар и његова влада. Морам међутим додати да се то одбијање више односи на бугарске захтеве у Арбанији и Румунији, него у Маћедониш. Али и поред свега тога обе ове државе одржавају тесне војничке везе под управом Немачке. Непосредно пред мој полазак било је трвења измеЈзу Аустроугарске и Бугарске. Појављивале су се чак и идеје о раскидању али је њихово остварење немогућно због утицаја Немачке. Противно најновим гласовима Немачка подржава Бугарску. Народ у Аустроугарској жели мир по сваку цену. Под притиском те опште жеље и иначе због унутрашње ситуације, цар Карло је повео мирољубиву политику. У Немачкој је та царева политика изазвала све друго пре, него пријатан утисак. Она је изазвала запетост измеЈзу двеју централних сила, која семанифестује у жучним чланцима у новинама. 1а

се запетост појачала још и тиме, што у таквом држању Аустроугарску помаже Баварска која, са многих разлога, а нарочито због неслагања са Пруском, нагиње Аустроугарској. ЗВЕЗДИЦЕ У рубрици >Из отменог света < где се обично износе чисто породичне веспги, венчања, всридбе, путовања, посете и т. д., изашла је у једном <Ј>ранцуском листу ова вест— После иосете на француском и белгијском фронту високи путник је посетио у Неји свог таста, и ташпгу, црногорског краља и краљицу. Гаргантуа ЗА ДКШТОРА Параз, 7 окт. Према последљим депешама из Берна, политичка криза у Немачкој и даље најјаче занима непријагељску штампу. Ситуација је још увек неодређена. У Рајхстагу већина непрестано тражи да канцелар и неки други министри иступе из владе. Конзерватавни листови траже да канцелара Михаеласа замени човек који би имао потпуну диктаторску власт. Они веле, да реч диктатор не треба да плаши никога у Немачкој, која је под неодговорним диктаторским режимом. Ову данашњу диктатуру требала би да замени друга, која ће народ немачки ослободити господарства политичара. Као дактатор ставља се на прво место генерал Гренер. Један део конзервативне штам пе је против наименовања генерала Гренера за диктатора, јер је његова оставка била изазвала жаљсње код социјалдемократа. Она сматра да је данас у Немачкој потребан човек који би имао храбрости да дође у Рајхстаг и да му саопшти да је распуштен и да замоли посланике да иду кући. ~подела“белгије Ротердам, 7. окт. По наредби гувернера Белгије, белгијска поштанска ад миннстрација биће од нове годпне подељена на два дела. Једна секција ће бити фламанска са седиштем у Брислу, а друга валонска са седиштем у Намиру. Ова подела извршена је према немачком схватању о два разна народа у Белгији. ИЗЈАВА Г. НИКИТИНД Петроград, 7. окт. Министар унутрашњих дела г. Никитин примио је представнике

штампе. Он је категорички из!авио да је стање у Русији сре^ђено. Наредбе владе свуда се одмах извршују, а локални гарнизонису потпуно у нормалном стању. Што се тиче исхране у Петрограду, ни ту не треба сматрати ситуацију за тешку. На станици се налази више хиљада вагона неистоварене хране. МОРНАРСКА ПОБУНА Рим, 7. окт.

Аустрије. У унутрашњо сти Аустрије. тајно су образована антинемачка удружења. Она се често састају, и на тим састанцима доносе се најенергичније одлуке у корист скорога мира *са Немачком или без Немачке .« КАЈЗЕР08 ШН Лондон, 7 окт. »Фосише Цајтунг« каже, да је чуо од Бернхарта, да је Кајзер на свом путу у Софију однео собом план за решење балкакског питања. О том

Сад сс тек сазнало за неколико детаља о морнарској побуни у Вилхелмсхафену. Побу на је избила 18. августа. Побунила се посада са 25 лафа, која износи. од прилике, 12 хиљада људи. Они су заиалили касарне, ангаре, доковс и динамитом разорили 5 лака којс су у гра!)ењу. Исто тако разрушили су и цело пристаниште. Побуна је угушена у крви. БЕН ПРОТИВ БЕРЛИНА Амстердам, 7 окт. Изгаве Михаелисове и Нилманове у великој комисији РаГхстага изазвале су у Бечу велико незадовољство. Бечки лист »Цајт< из јављује : »Л/п се бијемо за Аустрију ; Немци се бију за Немачку. Алп ми се бијемо за Белгију и Курландију, јеп се ове битке воде само на захтев Немачке.< Бечки новинар, коги би се усудио да напише ове редове, пре шест месеца осу1јен би био на вечито заточење. Данас се држи да он иредставља мишљење

плану он Је хтео да се споразуме са Турском, Аустро угарском и Бугарском.

0 КОРНИЛОВУ

Петроград, 7. окт. У једном интервјуу који јс дао „Руском Слову“, генерал Алексијев је ово изјавио: „Корнилов јс знао тешко-ће које постоје и отуда је желео јаку и трајну владу. Зато су његове побудс биле патриотске. Ускоро Ке све, што је до сада било тајна, изаки на светлост и Руси ће разумети патриотске намвре генерала Корнилова. СЕН КАНТЕН

Париз, 7 окт. Преко ноћ 20 септембра избио је у Сен Кантену огроман пожар. Пламен се видео и са француских линиЈ"а а чуле су се и ј'аке експлозије. По причању једног француског заробљеника, који }е успео да побегне, Сен Кантен је јако оштећен. Више улица потпуно су разорене. Пропало је и неколико немачких војних слагалишта.

ВЕРА И РАТ

Католички кругови кој"и о добравају ноту за мир, узнемирени дугим трајањем рата једнако истичу питање: да ли продужење овог светског покоља веће бити кобно по католичку цркву или чак смртоносно ? Да би могли одговорити на то питање, > Кориере дела Сера« и „Журнал де Женев" прикупили су врло занимљиве статистичке податке, које ми овде доносимо. Укупно има у државама Споразума, и то у Европи од 280.781.000 становника, католнка 102.406.0О0 ; у државама и колонијама изван Европе од 1,069.000.000 становника католака 21.363.000. 3' централним државама има у Европи од 123.100.000 становника 65.580.000 католика; а у др-1

жавама изван Евроне и у колонијама од 32.000.000 становника 100.000 католвка. У овај преглед нису ушле Сједињене Државе нити друге аиеричке државе. Према »Кориере дела Сера«, од 1 милијарде и 710 милиона становника на земљиној лопти има данас у рату 1 милијарда и по. Од 315 милиона католика на свету, у рату су 188 милиона, и то 123,770.000 на страни Споразума (без Америке), а 64 милиона и 200.000 на страни Централних Сила. Према овоме, од укупног броја европских католика у рату има 84 од сто. Католици чине 31 проценат од целокупног броја становвика у савезничким земљама у Европи, а 2 процента мз-