Narod

БР. 75

СОЛУН, ЧЕТВРТЛК 12. ОКТОБАР1917. ГОД.

ВРОЈ 10 Ј9ЕПТ1 „Народ“ излази свакога дана по подне.

Шташтркја се налази у Фракковој улици 6р. 20.

Власгник КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ

ВДРОД

ГОЈ1ИНА С Рукописи се не враћају. Огласи и белешке нап ;а-ћују се по погодби.

Редакција је у улици ранковој бр. 2о.

Глаени уредиак ДРАГ. С. ГОГЕТк

Петроград, 12 октобра Према неким обавештењима , у начелу је постигнут споразум између г. Керенског и управ ног одбора кадета. Преговоре је водио диктаторсаг. Ађеновним и г. Набоковпм, који су били делегати кадета. Они су заједнички испитали политичку ситуацију и начине, како да се спрече политичке и екоиомскс кризе. Положај г. Керенског знатно је утвр1)сн.

Као што је познато на социјалистичку конференцију у Штокхолму отишли су и преставници социјалиста из Хрватске и Босне и Херцеговине. Они су п о д н е л и холандскоскандинавском комитету Интернационале један меморандум, који је изазвао најживљу сензацију. Меморандум су потписали др. Радошеви-ћ и Франо Марки-ћ и он је цео оштра оптужба аустро угарске владе и социјалистичких делегата аустро нс-мачких и ма-ђарских. »Наши аустро угарски другови, каже се у том ^угословенском меморандуму, врло добро познају бедну ситуацију Југословена у опште а југословенског пролетаријата напосе, као што смо је ми и изнели. У осталом, на исти начин поступа се и према другим народностима у монархији. »Они то знају врло добро, и ми не разумемо како они могу ре"ћи у своме меморандуму да аустроугарска политика иде на то, да очува и да фаворизира Југословене. просто је неразумљиво, како се може сматрати као политика очувања малих народа, рад владе која је отровала политичкижирот агентима провокаторима, која тера до очајања народе, којима управља, која, политички, економски и интелектуално убија своје властите народе, влада која се прља фабриковањем лажних докумената, монструозним процесима и правним злочинима.« »Макијавелска политика аустроугарске увек се лажно служила демократским принципима у својим циљевима проТив јзеволуционара. Кад

год је била у рћавом положају, наша влада постајала је »добра« према свом народу. Ми не верујемо у њена празна обећања за којима не долазе и дела.« »Истина је, да имамо важнија посла него да уздишемо због неправде и да сањамо о сло боди; Треба се борити за слободу и остварити је. Југословени, и ако су ве-ћ на' крају снаге, боре се још. јер њихова борба има за циљ народно и социјално ослобоћење од вековног страначког јарма.« Пошто је изложио, у једанаест тачака, принципе на којима треба да буде организовано друштво народа, меморандум наставља: »Да би будући мир био истински мир, закључен на принципчма које је прокламовао са вет делегата руских радника и војника, тојест, без анексша и оштета, заснован на нраву народа да управљају сами собом, ми тражимо, у име Југословена и у интересу свега пролетаријата, од светскога мира да се Југословенима призна право да постоје као једна независна политичка и економска држава, која ће имати све атрибуте суверенитета, како би могла да уће у конфедерацију балкан.земаља и да у њој буду, уз остале државе, најве^ћа гарантија за светски мир«. Као што се види из овог меморандума, социјалисте из Хрватске и Босне и Херцеговине и данас, потиштени и оковани, слободно дижу глас за идеал ко ји подједнако одушевљава све Југословене, без разлике класа и странака. Осим начелне социјалистичке тезс о облику владавине у будућој уједињеној ју

гословенско! држави.целокупно њихово схватање израз је и мишл>ења целог југословенског народа. ИЗНАД ЦИИИЗМА Париз, 12 окт. Дописник Хавассве Аген■ ције са британског фронта без коментара саопштава један докцменат, коIа је ухва^ен за време битке код Бродсенде. То је оваква препорука немачким коман дама : »Енглези и сувише поштују траку Црвеног Крста. Зато ■ће командири и водници у нападу носити зна кове Црвеног Крста, кад воде људе на јуриш.« ЗВЕЗДИЦЕ Ие зна се да ли је горе, што подвоз до Санти Каранта кошта 140 драхми, или што се њим, кад се век мора, може путовати тек после три месеца. оБшшиудом... Бсрн, 12 окт. Опасност од рђаве финансијске ситуације Бугарске и њених савезника Аустро-Немаца од нскогвремена врло јако брине званичну штампу у Софији. У том поглсду њено је држање значзјно 1 ер одаје по неку тајну мисао краља Фердинанда и његове владе. Тако, на пример »Препорец« пише; »Новчанице аустро угарске банке изгубиле су много од своје вредности за две последње године, због тога што немају металне подлоге. За 14 милиона ма-ђарских новчаница у циркулацији, банчина готовина једва износи једну милијарду. Тако се дошло до резултата да килограм злата данас у Пешти вреди више од 15.000 круна, док у јулу 1914 није био скупљи од 3280 круна. »Што се нас тиче, наша ситуација је боља, пошто смо добили од наших савсзника обавезу да 'ће нам све ноше ратне трошкове они исплатити зајмопима са дугим роком и са малим интересом.... Обешсни тако о врат нашим великим савезницима (дослован превод), ми ћемо моћи да издржимо до краја рата и немамо разлога да се бојимо од б а н к р о тс т в а«.„

БАР0Н КА0 ШГ1ИЈУН Женева, 12 окт. Ф*дерални суд је изрекао пресуду над франкфуртским бароном фон Сомерсом и н>еговнм саучесницима, којима је суђено за шлијуиажу у корист Немачке. Хајнрих фон Сомерс осуђен је на пег месеца затвора и новчано са 31)0 франака, Хопф и Ротшилд на три тодине затвора и на плаћаше трошкова. Осим тога, сва тројица се протерују са швајцарске територије на две године. “дондон Н БЕРЛИН Лондон, 12 окт. Г. Кирил Браун, који је од ступања Америке у раг заступао у Берлину амерички лист »Њујорк Ворлд«, објавио је у том листу један чланак, у коме врши поређење између Лондона и Берлина. Између осталог каже : »Берлин је бедан, док Лондон није још почео да осећа носледице рата. Велико срце Лондона куца правилно као и раније Берлин показује симптоме моралне и физичке слабости. Витална снага Лондона није се смањила. Берлнн тежи за миром, и не узнемарава се што то сви знају. Док се у Лондону још ни једна реч о мару није чула. Док се у Берлину говори о миру, у Лон дону се само говори о одлучној и потпуној победи. И док Берлин очекује, противно сваком очекивању, да чегврте зиме рата неће бити; Лондон

Пуковник Репинпон, ратни дописнпк »Тајмса*, изјавио је једном сараднику »Тана« о садашњој ситуацнјн следеће: » Сигуација?... Данашња ситуација та је, да су Немци изгубили и да то они добро знају, али не износе то у својим извецпајима. Кад год се поведе борба, они су тучени. Наши команданти не завиде један другоме. Они оперишу на смену. Кад сврши Петен, отпочне Хејг, и тако непрестаио. Наши су губици мали, јер вршимо офанзиву по принципу ограниченог објекта. Овај су систем применили врло вешто: Петен код Вердена, Фош на Соми, а Хејг и његова генерали на свима бојаштима 1917. Наша је артиљерија новчја, многобројнија, усавршенн ја и бољег квалитета од немачке. Наши су нам авијатичари од неоцењиве користи. Са њима је почела долазити и победа. А победа долази увек аутоматски, разуме се, кад се шндта у нрипремама

се сирема и даље не показујући ни трага нервозе. Лондон је још увек оиај стари Лондон пре рата. „0С0БИТН УСПЕХ“ Локдон, 12 окт. »Манчестер Гвардијан«, говорећи о последњем лету цепелина, каже: Што се врше наиади ове врсте без сумње потиче од жеље немачког адмиралитета да подигне морал немачког народа. Али фантастичне приче о успешним нападима над Манчестром и друГим невиним варошима неће учинити на немачкујавност такав утисак, као губитак више од половине ваздушне ескадре. Немачка телеграфија без жица од 9. октобра сматра губитак од 0 цепелина као »једно предузеће, које )е ванредно успело« и означава Ма ... као један од великих индустријских центара који је бомбардован. То исто име носе и три села у Јоркшајру и Деубишајру, која ороје 371, 225 и 179 сгановника. Берлински званични извештаји изгледа да су исто тако лажни као и фамозни коминике немачке телеграфије без жица, који |е говорио о „приватним писмима, примљеним из Лондона, која су достојна поверења." не занемари. Доћи ће насигурно и жељени дан, кадаћемо моћи променити тактику и када ћемо видети другу врсту резултага. Многи пншу, да смо ми, Енглези, достнгли врхунац своје војне моћи. Ја не мислим тако. Ми имамо у Енглеској велики број батаљона састављених од младића, која су спремни на пролеће да ступе у борбу. Исто тако велкки број Енглеза, способних за војску, раде данас у фабрикама, мајданима, на железницама и т. д. Кад будс по треба позвзће се и оаи. Французи нису употребили своју 18 и 19 класу, као Немци. Италија и Русија располажу још увек врло јаким ефективима. Белгијанцн и Португалци храбро кас помажу. Американци већ шаљу своје трупе, које су солидцо организоване и спремне за озбиљну борбу. Најзад, наше Јфабрике неуморно раде и дању и ноћу, тако да већ располажемо једннм баснословним бројед тоаова, аероцдаиа *

БРИТАНСКА СНАГА