Narod

6Р. 86

гзтгга г:

гЖтџ* ЈГТ^ПШШвИвШВРИ[ БРОЈ (0 1ЕПТ1

,,Нарсд“ излази свакога дана по подне.

ШтгЈитаргј-Ј г« напавз* > Фр-за* »,0»<>ј уПШ' < Ч бц. 20.

Влпсник КРСТА Љ. МИЛЕТ0Л>

Рукопкси се н? «г«д11ају.

Огласи :■> бе.тсптке «?.а ш-ђују <*е п о погодби. Рбдакттија је « у/к:;.ж Фрчимозој 6р. 20.

Г Јвга* ут:-5х«кк ДРАГ. С. ГОГИ1?.

РУСИ 0_СРБИЈИ Петроград, 23 октобра #а јучершињој седници у Провизорном Парла.менту г. Миљуксв придружио се мишљењу г. Тереишенки. Спољна полипшка, рекао је он, и народна одбрзна тесно су међу собом везане. Према томе треба поклонити сву своју пажњу војсци. Г. Миљуков одао је велику похвалу савез ницима Русије, Србији и Румунији. Париз, 23 октобра Г. Керенски изјагсио је да руски делегати на меБународној конференцији имају мандат да траже рестаурацшу Србије и да Да|>данели буду интернационални. Русија неће зак.Ђучипи мир пре него што се испуне ови њени циљеви рата. МИНУЛА 0ПАСН0СТ1

Јесте ди кадгод преживели какву велику опасност, док сте спавали ? Кад човек чита монструозну кореспонденцију, коју је Константинова Грчка водила са Немцима, мора да уздрхги, наједном свесан огромне а незнане опасности, којусмо преживели. Ум за морем смрт за вратом — каже наш народ. И збиља дох смо се грозничаво ода вали надама да -ћемо сваког тренутка кренути напред, док су се правили планови за напад на војску пред нама — иза наших леђа развијао се, проучавао и прилазио извођењу о п а с а н, најопаснијч план — план Хинденбургов.У исто време, на непун месец дана по заузсћу Битоља, кад смо очекивали да продремо иза Прилепа, »Фалкенхаузен у Берлину очекује да сазна одлуке, које су у Атини донете за напад на Савезнике.« А очекивајући то решење оружање се врши: организује се герилска војска са не мање од 5000 пушака, са топовима и митраљезима! Опасност је прошла; остало је само осећање, смеша грозе и презрења. Овај рад, мимо казне, историјски је осрамотио једног краља, који је намеравао да осрамоти сво 1 народ. Па ко нас је спасао велике несрс-ће ? Бог, генерал Сарај и г. Венизелос. Најпре Бог, јер је посао био Сатанич. Он је Хинденбурга смео те није био довољно е нергичан и није много обе-ћавао, он је краља Константина — који се м^ого хвалихраброцгћу

и слика на топовима угтлашио. План о напа-ј ду није зато усвојен у крунском савету у Атнни, бар привремено, и зато је краљица, 'ђаволлт саучеспик, 1 )очајна«. Геиерал Сарај је, крај свих тешко-ћа, будно стражарио над свима појавама у Грчкој, које могу загрозити његовој војсци. Његова одмереност и уздржљивост, ко је су му заслужиле велики реноме у његовој земљи и код Савезника, застрашивале су и нагониле на оклевање тај не непријатеље. Та уз држљивост није га напустила ни онда, кад је провокација дошла до врха, гад је у Атини потекла крв француских маринаца. Као таленат у политичкој организацији, он је чекао да је заврши и прсђе у акцију. И тај је тре нутакдошао. Опасност је побеђена, а внајући какве би биле њене последице, Србија, која чека на своје ослобо■ђење мора му бити за хвална за спасење овог фронта и за неуништене наде. О услузи г. Венизелоса Савезницима излишно је много говорити: он је спасилац Грчке и поворилац Савезника. Сви велики и мали смутљивци, у сва ком покушају и покре ту, са страхом су сна зили пред еобом досто јанствену фигуру грчког родољуба. Он им је кочио органе и бунпо главу. А 'његов рад, енергичш, активан и срачунаг продирао је свуда и свуда је био мементо интригантима на пресголу да не лређу меру, Тим радцм, по сво-

јим еминентним дипломатским способностима и уз помођ Савез ника, победа му је била извесна. На њу се само ] могло чекати дуже или кра-ће време; не може се ре^ћи да је због њега задоцнила, јер је посао био тежак.

За Један посао прописује се да га може радити само: С; 6ин, православне вере, ин• ватид, у грађанству доброг вл 'дања. Чиновници, ни онп у пензији не могу радити те пислове. Мсђуихим један такав по сао риди једин Грк, нинов ■ ник. Валм)а онај услов ,,православни “ преовлиђује све друге... Гаргаатуа " ДВЕ Л0ГИКЕ Лондон, 23 окт. Немачки напгд на Итапију потсећ« нас ма лажно увсраване генсрала и нсмачких војнкх г.ритичара о - ' пку на западаоч фронту. II алијани су бшзв првморани дз измеие цсо фронт јср су Макензеаове трупе успеле да се докспају неквх положаја између Соче и долгне Натосона. И то Немци сувнше истичу. А Немци су нзгубили п још гу6е многе положаје на запад ноч фронту, па генерал фон Арним и други нпак узвнкују: „Шта наи је стало до твх положаја!'‘ М-ђутим положаја. кпје су братанске трупе ааузеле у борби на Соми, нале рало је Немце да се повуку на Сигфрпдову липмју, а положаји, које је освојио генерал Петен на Ечи, прпморала су Немце дч напусте Шмеп де Дам. Немци су на многим голожајима у Флзндрији платнли главом, јер знају да би губитак тих положаја значило исто што и велики војнички пораз на вападу. Они исто тако добро знају која јеглавна позорница, где ће се одлучнти рат. НШ КДКЦЕЛАР Царих, 23 окт. Канцеларсва криза у Немачкој решгна је. постлвљени су: Хертлинг, канцелар и председник прускОг савета; фон Пајервице канцелар;Фрид61 ргподпрсдседникпруског савега. БШСНИБРЕШКОВШ Лондон, 21 окт. »Тајмс« пише: Председник Вилзон дао је дефиницију демократије у једној важ ној депеши, коју је послао г-ђн Брешковска ји, мајци руске револу-

ције. Том депешом че стита јој Вилзон на стварању Руског комитета за грађанско васпитање. »Ми Американци. пише председник, сазнали смо веЈу одавна да су интелектуални развитак и морална снага најмо^ћнији елементи народног напретка. Као што је индивидуа тип нације, тако исто и нација треба да је оваплођење највиших индивидуалних идеала грађанског савршенства, како би сачувала достојно своје место у свету, који преставља породицу слободних држава које испуњавају своје моралне и материјалне обавезе према суседима, јаким својим правом, мо^ним и пуним поверења у ствар истине и правде. Напор, да се постигне тај циљ, здружио је пробуђену Русију и слободну Америку љубављу и узајамним поверењем. "ТАКВИ ПРЕГОВОРИ

предузети никакви преговори за мир посредовањем. Ватикана. Иа питањс г. Трееелија• на додао је, да ке. савезничка конференција претрести циљеве рата ; али да му је немогуђе о тол пред • мету ма шта више да каже. ТУРШ СТРАХ Женева, 23 окт. Поводом последњег говора немачког министра спољних послова, један младо-турски иосланик написао је чланак у коме каже, да је тај говор изазвао у Турској врло тежак утисак. Браство европских народа само је могло повредити осе-ћања једног народа, који је од последњег балканског рата постао скоро потпуно азијатски. Осим тога од свих немачких савезника, турска територија је најве^ма угрожена. Читаве њене покрајине су заузете а савезници говоре и о подели отоманске царевине. Па и

| Папа није префутао да Лонион, 23 окт. !би желео да Јерменска Одговарајуђи на нитање, буде ослобођена од туркоје му је у Доњем Дому 1 ске власти. А г. Килман поставиа пуковник Нор 1 Папин) г ноту дочекује тон Грифитс, Лорд Сесил ј са одушевљењем. Иије. изјавио, у име аладе, да ; ШТЗ природније НСГО да нису ни у каквом облику 1 се I урска узнемири.

Генерал фон Фрр.јтаг - Лоршгхофен, која заступа Лудгидорфа у Берлину, издао је једку брошуру под именом: »Дедукције Светскога Рата«. Писац те брошуре сматра се да је један од најботких иемачких кратичара ; а за ае гов милитаразам кажу да је јако умерен. Једино »Фраакфуртске Новнне« донеле су у изводу питања којима се ова брошура бави ; свима о сталпм листовима забранила је то војна цензура. »Дедукције Светскога Рата« и ако су за немачку врховну команду безопасне, оие су за нас врло занинљиве, јер и ожога пу га доказују како су спасне све те пацифистичке утошвје, које владе Споразума гледају пошто пото да униште. Овај немачки критвчар излаже, зашто немачка није по* бедила п зашто није у стању да победн у овоме рату. Зато он скрсће пажњу својим супароднецима на најнужГа!е услове, како би победа 6<:ла сагурна у »будућсм рагу.о Фон Фрајтаг признаје, да је немачки офантивни план потпуио пропао на Марни, г ат

и велнку оскудицу у живој снази и артилераји; само што сматра да је та оскудица натсрала немачку војку команду да одустане од »офанзнвиог рата.« Фон Фрајтаг наводи за сведока Наполеова, да докаже да способности једне војске не могу дуго да одржавају равнотежу бројној надиоћности непријатеља. Он примсћује, да војску исцрпљују победе: исгина саорије али много сигурниЈС него псрази. Његова је девиза : »за сада, ограничење ратних циљева.< Немачка треба да се помира са Еођељем дефанзивног рата; трсба да ограннчи сее стратегијске асиирације, како би доцније била у могућности да поведе нов офаизиван рат. » 1нче се једне разумне политике, каже фон Фрајгаг у тој брошури, како би се у будућности избегла опасна сатуација, и како би се нашој војсци дала могућност, да коже задати непријателу јак и одлучан удар«. За тим фон Фрајгаг јспнтује будућност аемачке војске. Овај део његове брошуре је иајза*шил>а*рји, јер цанич*.