Narod

БР. Ј2б В Р 0 Ј .'3 г Е 5 'ј Т 4 „Народ“ излази сзакога дана по подне.

Штамаарнјасе у.алаз« у Фраи*ово| улаца €р. 20.

Власник КРСТА л>. МИЛЕТИТ

СОЛУН ПЕТАК 1. ДЕЦЕМЕАР 191?. ГОД.

ГОДИНА 1.

Рукоажсм сс «с зрал^ју, Огласи н белешке на олакују се по ппгојшн

Рсдакција је у улиад Франконој бр. 20.

Гп*»«в урелнпи ДРАГ. С. ГОГИЋ

ИСТРАЈЖО

Прекјцчерашњи бројНарода забрањен је. У њему је изашао и овај значајан говор г. Бонара Ло, који прештампавамо због њггове важности• Поводом једног писма које јс упутио лорд Ленсдаун »Дејли Телеграфу«, о потреби више помирљивости у рату према Немачкој и о потреби ревизије ратних циљева, састало се 1500 преставника свих унионистичких удружења у нарочити сасга пак. На њему је донета једнодушна резолуција у којо ј се жали што је лорд Ленсдаун упутио такво писмо и изјављује да конзервативци остају и даље верни савезничким ратним ци.вевима, које су више иута изложили Лојд Џорџ. Бонар Ло и Асвит. И на овом састанЈсу Бонар Ло је држао један оштар протестни 1'ОВОр. »Не само — каже Бонар Ло — да не одобравам садржину и тон Ленсдауновог писма,не го држим, да је публикација оваквог документа у овом часу, ни више ни мање, једиа национална н е с р е ћ а (одобравање). Сви желемир, али писмо лорда Ленсдауна се оснива на чудној премиси, да је мир могућун по самој чињеннци, што Немци пзЈављују да су готови да пристану на међуна родни уговор и да расправљају о разоружању. ЛордЛенсдаун заборавља, да се Велика Британија пре рата није никада уеудила, да говори Немачкој о разоружању. јер је сваки предлог о самом ограничењу наоружања Немачка сматра за асази$ деШ.« И да ли су Немци иЈсада говорили о разоружању кад су им ствари добро кшлс ? Без сумње немачко се јавно мишљење у ово последње време проме нило и код наших непријатеља влада велико нерасположење. Али то нерасаоложе ње долази од тога што ни Кајзер ни Хинденбург нису успели да Немачка у три и по године рата постане господар Европе. Кад би е.чосада закључили мир, управни немачки кру-

гови опет би стекли цео стари престиж и о сгали би на власти са истом војничком организзцијом, увек приправни да понове страшни злочин из 1914, 1 чим би им се за то пружила згодна прилика. (Бурно одобравзње). Казати да ће Немачка моћи присгати на Лигу народа не значи ништа, ако значи, да се Немачка неће усгручавати, да потпише једзн уговор. Данас је цео свег против Немаца, наоружан и организован, како никад није био и никад можда неће више бити. Дакле, ако се данас не побринемо за одбрану наших права, како ■ћемо присилити Немачку да поштује ова права у средини евентуалне Лиге Народа? (Одо бравање). Не, страшно је, али је неизбежно, да се рат настави, док немачки народ не буде прину-ђен да призна, да п>егова војничка машина не може постићи успехе, којима се надао. Без наше победе, Немачку Је немогу ће икада убедити. (Одобравање). У осталом нису само војнички успеси, који убрзавајз 7 мир. Сви ми морамо порадити, да покажемо Немцима, да смо ми — ма шта се десило — у стзњу да издржимо дуже. Познато је енглеској влади, да немачки ге нерали признају да не могу погући Савезни ке, али држе, да је рат питање живзца и да ће немачки живци издржати више него живци савезничких народа. То је основа садашњим немачким надама. За време наполеонских ратова живци наших предака издржали су до краја. Ни ми не ћемо учинити мање. Нација је сложна у вољи да настави рат. Нација зна, да би мир на основи, предложеној од Лорда Ленсдау на, значио у стварности пораз Савезника. НЕ1КАЧКХ МАНЕВРИ Париз, 1 дец. Посланици Рајхстага Бернипајн и Ерцбергер налазе се у Берму, где са кругим Нем-

цима, Аустријзнцима и герма нофилпма из неутралних држава претресају питагве на који се начин најбоље може осковати трајан м*р<. Прппремна Конферевци ја, коју је сазвало Друштво за један трајан мир*, отпочела је рад. 4К делегата из Немач.е, Аустроугарске и разниж неутралних земаља састгли су се у берзској касини да испчтају проблем народности. Ссдчица је била тајна; ала, како сазнајемо, на њој се дебатовало врло живо. Г1е1шански професор Јаш изјгва° је, да трајно решеше једкпо може дати демократска идеја, која допушта свакој народностп да саиа реши о сжојој будућности. Према једној другој вгсгн 4нвши немачкн канцелар Бетман Холвег, отпуовао је у Оберхофен, на језеру Туну, где ће бораиити дуже време. ТГЈбжнГдРЖДВЕ" Берн, 1 дец. Нјви пол-ски председник манисгарсгва иајавио је дописнику 'Франкфуртер Цај унг«, да ће он водати активну полптику, и да мисла да ће вдућа пољска скупштина бити основана на деиократскнм принципима са једнаким правом гласа за све И^ући взбори вршвће се по пропорци оналном и дирекгиом систему, и гласање ће бати тајно. две рефТрме Лондон, 1. дец. Дописник »ДејлиКроникла« пише из Амстердама да је вест, да је на трећем читању прим.вена изборна реформа у Енглеској, јако изненадиланемачку штампу. Конзервативни ли стови, рзз'/ме се, сматрају да је врло опасно објавити је пре него што отпочне борба за »изборну реформу« у самој Пруској, јер би то објављивање имало ту велику незгоду што би показало свету да је народ, који немачка штампа преставља као прави аутократски, створио и усвојио једну меру, која потпуно бзца у засенак пројекат пруске реформе, који је само бледа слика једне реформе. Минхенски лист »Пост« доноси енглески пројекат са овим коментаром: »Ваља га упоредити са пројектом пруске реформе.« Теодор Волф пише у »Берлинер Тагеблату«: »Ова реформа је од врло велике важности пре стављајући народ, што је брзо остварена као да

Је потиуно природна ствар. Класни егоизам и жеља за владањем великих поседника имања и старих породица нису створили конфликта. Али је једна жртва принета, која, упоређујући је са другим народним жртвама, изгледа врло мала.

ПОСЛЕ КИШЕ ... Лондон, 1. дец. Пргма једној деаети из Амстердама, маршал Макензен сгиже данас у Берлин. Он ће конферасати са Кајзером о турском повлачешу у Палестини. Генерал Лиман фон Сандерс имао је са Кајтером та кође један разговор. Ускоро ће се састати ратнч сввет у Берлину под председништвом КаЈЈеровим. На н.ему ће присуствожати Хпнденбург в Лу дендогф. Круже гласовп, да ће услед пада Јерусалама битп одузета команда Фалкенхајму.

цијом је примљена резопуција у којој се каже: Ми тражимо од аустроугарске владе да, у ззједнисш са остачим савезницима, без оклевагка позове непрзјатељске државе да се о:почну прегсворв, која ће бити засноваии на овоме: 1. Да ценгралне си.те неиају територијалних аспирацаја нити траже оштете; г. Да централне државе не траже да анектирају Белтију, Србију, Пољску, Румукију, Литванију и Курландију, ннти траже њихову економску и взјну завксност и 3. Да су централне државе готове да исднесу пројекте о разоружан>у, о облигатној арбзтражи.

ЗАЛУДНИ РлЗГОВОРИ Женева, 1. деп. У Бечу су аустријски со цајалисти 1. новембра прире дили вилнке популарне манпфестације у корист демократског мира без анексвја и о штета. На маннфестац-јлма је узело у ешћа ваше хаљаДа људи и жена. Како нису сви могли стати у салу, то су једви говорннци држали говоре у сали а другн нарову г а улкци. Међу говорницима било је и више посланака, који су изјавили, да ако радница иису могли спречити рат, они ће убрзати његов крај, Аклама-

ФРДЦЦУСКА ШТЕДН>А Париз, 1 дец. Какво повереае се може иматн прсма богасгву Фрапцуске, најбоље се може вн* детн из овог малог прегледа о уштед« сиротнијег француског становниш 1 ва. У времену кад јавне штедаонице трпе крмзу у свима државама, ево како стоји са француском народнои уштедом: Приватне штедионице имале су крајем 1913 год. више од четмри милијарде франака и та је сума опала у току рата. Али крајем 1911) годане сума је достигла готово исту цифру а ситуација се још поправила у 1917 години. Сада је стање приВЈТних штедионица боље кего тто ј; било пре рата. Клијентела овах штедконица обично је сиротнији свет. сељаци, слуге и т. д. 11о томе се најбоље може судпти како стојн са опшгим француским богаством и сада, после три годзне рата.

Један париски посланик пише у Матенуг Ја сам већ ранвје указао на потребу да треба фтбриковати аеропчане аа бомбирдовање, који би били савршенији. Алн то не значи да сва пажња мора бити на њпх сконпентрисана. У авијатица је главии проблем: не занемарити ништа. Полазећи од тога, ни дангс располажемо много бољим апаратима за гоњење него Немци. У опште наша дапашња тактичка авијатика долази међу најбоље своје врсте. Апарати типа »Бреге«, >Самсон >Кадрон П« чине нам огромне услуге, баиењујући старе много несавршеније азарате. Међутим проблем о консруисању нсвих апарата наје још потпуно р е ш е н. На пример, даиас се осећа п от р е б а ва апаратима, који 6и билн саграђени спеI цијално аа фотографска осма-

трања и артнљеоејску рег ажу; потребни су апарата, који би искључиво сараћивали са пешадијом и учествовали у нанадима на непријатељске ровове. Првп апарати морају бити у стању да се дижу врло високо и да лете брзо; други, чи ја би важност бала да прате пешадију, морају летсти врло ниско и полако. А да би моглм овако милети, апарати морају бити блиндарапи. Блиндврани аероплан постојао је 1914, а и пре рата. Да је потребан увадело се у самом почегку. Длнас, када пилотп за време нгпада морају летети вспод сто метара ианад непријатељских ровова и мзлатати се њиховој цушчамој и митраљеској ватра. данас је готово вемогуће извршити такав лет 6«з б:шмдираиих ааарата. Најсавршеиији апарати те врсте потпуно су метаднн. Свакм део на њима је блив